MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
102. Pismo
Učiteljici V. Š. o tome: Ko nam svedoči da postoji Bog
 
I ti i tvoja stara majka predani ste veri pravoslavnoj. Od kako ste počeli da izvršavate zapovesti o postu, molitvi, milostinji i pričešću, od tada vam se tajne istine sve više otkrivaju. Zaista to je pravi put: kroz vežbanje znanog dolazi se do neznanog. Pri ćutljivoj i dugoj molitvi istina javlja sebe. No tvoje srce gori od želje, da i mnoge druge upraviš na put istine. Ali ljudi kao ljudi: nekome um pomračen od laži, nekome srce okamenjeno od strasti, pa ne ide lako. Treba dugog očišćenja, i velikog jeleosvećenja, i sedmokratog kupanja u Jordanu. Tako jedan radnik iz Banata zaprepastio te pitanjem: Ko svedoči da Bog postoji? I ti si u čudu, šta da mu odgovoriš. Prvo se pomoli Bogu za njega, pa onda mu odgovori ovo:
Svedoči trava. Tražiš li, brate, svedoka pod nogama svojim – svedoči ti trava zelena, čiji se rodoslov spušta čak do onoga dana i časa kada se ču reč Stvoritelja: neka pusti zemlja iz sebe travu, bilje što nosi sjeme i drvo rodno koje rađa rod po vrstama svojim (Čitaj prvi list Knjige Postanja).
Svedoči sunce, mesec i zvezde. Tražiš li, brate, svedoke iznad glave svoje, svedoči ti jarko sunce, čudni mesec i jato zvezda. Idi dokle hoćeš za njihovim rodoslovom, nećeš naći kraj dokle ne dođeš do onoga dana i časa, u koji nad tamom i haosom jeknu reč Božija: neka bude vidjela na svodu nebeskom… dva vidjela velika i zvijezde!
Svedoči more i svedoči vazduh. Tražiš li, brate, svedoka oko sebe u dužinu i u širinu i u dubinu, svedoči ti more i vazduh, i gora i dubrava, humke mravinje i saće pčelinje, i sve što živi u moru i u vazduhu, i po gorama i po du-bravama, i unutra u humkama i u ćelijama. Idi za rodoslovom njihovim, ne krivaj ni levo ni desno – no ne pitaj svakoga za put – i moraćeš doći do onoga svečanoga časa, u koji zastruji s neba glas ljubavi: neka bude, neka bude, neka bude! I bi tako.
Svedoči vo i magarac, po reči proroka koji viče: vo poznaje gospodara svojega magarac jasle gospodara svojega, a Izrailj ne poznaje, narod moj ne razumije (Isa. 1, 3).
Reci mi, brate, koja tvar pod nebesima ne svedoči o Bogu. Dajem ti sto godina vremena, da mučiš ovu uzaludnu muku i tražiš ma i jednu jedinu travku, koja ne svedoči o veličanstvenom biću Stvoritelja svoga. No da ti skratim taj rok i da ti pomognem pronaći ko ne svedoči o Bogu; samo i jedino u vasceloj vasioni, samo i jedino – izopačeni ljudi.
Svedoči red i mera i broj i božanstvena harmonija svega stvorenoga sveta. Svedoči razum i savest svih svetih i pravednih duša. No, iznad sviju i svega svedoči Gospod i Spasitelj naš Isus Hristos, u kome se veliki i večni Bog javio u telu kao čovek, posetio rod ljudski, objavio tajne, pokazao put, otvorio Raj. Ako neko želi da i očima vidi Boga i ušima Ga čuje – zaista i tu želju ispunio je Stvoritelj ljudima – neka pogleda u Isusa Hrista. I videće i čuće, i oživeće novim životom.
Tako možeš odgovoriti onoj sirotoj duši, koja žedno traži Boga i želi da Ga vidi i čuje. No ovo nije sve što se može reći. Ovo je samo jedna rukovet na ogromnoj njivi Božijoj, na kojoj sve što raste svedoči o Tvorcu svome. I ni za što drugo i ne raste nego da pokaže svoje svedočanstvo, pa – da ide! A ti, kćeri, produži jačati u svojoj vrlini. I ne obziri se ni levo ni desno van puta spasenja. Uskoro se mora mreti. A tamo, po smrti – Sud Božiji o tome, kako smo mi kao najbliži Bogu svedočili o Bogu. I na Sudu dve vojske ljudske: jedna s desne strane Gospoda slave, koja se u ovom životu nije postidela Hrista, a druga s leve strane Njegove, koja se u ovom životu postidela Njega u rodu ovom preljubotvornom i grješnom (Mk. 8, 38).
Mir ti i blagoslov od Boga.