МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА

102. Писмо
Учитељици В. Ш. о томе: Ко нам сведочи да постоји Бог

И ти и твоја стара мајка предани сте вери православној. Од како сте почели да извршавате заповести о посту, молитви, милостињи и причешћу, од тада вам се тајне истине све више откривају. Заиста то је прави пут: кроз вежбање знаног долази се до незнаног. При ћутљивој и дугој молитви истина јавља себе. Но твоје срце гори од жеље, да и многе друге управиш на пут истине. Али људи као људи: некоме ум помрачен од лажи, некоме срце окамењено од страсти, па не иде лако. Треба дугог очишћења, и великог јелеосвећења, и седмократог купања у Јордану. Тако један радник из Баната запрепастио те питањем: Ко сведочи да Бог постоји? И ти си у чуду, шта да му одговориш. Прво се помоли Богу за њега, па онда му одговори ово:
Сведочи трава. Тражиш ли, брате, сведока под ногама својим – сведочи ти трава зелена, чији се родослов спушта чак до онога дана и часа када се чу реч Створитеља: нека пусти земља из себе траву, биље што носи сјеме и дрво родно које рађа род по врстама својим (Читај први лист Књиге Постања).
Сведочи сунце, месец и звезде. Тражиш ли, брате, сведоке изнад главе своје, сведочи ти јарко сунце, чудни месец и јато звезда. Иди докле хоћеш за њиховим родословом, нећеш наћи крај докле не дођеш до онога дана и часа, у који над тамом и хаосом јекну реч Божија: нека буде видјела на своду небеском… два видјела велика и звијезде!
Сведочи море и сведочи ваздух. Тражиш ли, брате, сведока око себе у дужину и у ширину и у дубину, сведочи ти море и ваздух, и гора и дубрава, хумке мравиње и саће пчелиње, и све што живи у мору и у ваздуху, и по горама и по ду-бравама, и унутра у хумкама и у ћелијама. Иди за родословом њиховим, не кривај ни лево ни десно – но не питај свакога за пут – и мораћеш доћи до онога свечанога часа, у који заструји с неба глас љубави: нека буде, нека буде, нека буде! И би тако.
Сведочи во и магарац, по речи пророка који виче: во познаје господара својега магарац јасле господара својега, а Израиљ не познаје, народ мој не разумије (Иса. 1, 3).
Реци ми, брате, која твар под небесима не сведочи о Богу. Дајем ти сто година времена, да мучиш ову узалудну муку и тражиш ма и једну једину травку, која не сведочи о величанственом бићу Створитеља свога. Но да ти скратим тај рок и да ти помогнем пронаћи ко не сведочи о Богу; само и једино у васцелој васиони, само и једино – изопачени људи.
Сведочи ред и мера и број и божанствена хармонија свега створенога света. Сведочи разум и савест свих светих и праведних душа. Но, изнад свију и свега сведочи Господ и Спаситељ наш Исус Христос, у коме се велики и вечни Бог јавио у телу као човек, посетио род људски, објавио тајне, показао пут, отворио Рај. Ако неко жели да и очима види Бога и ушима Га чује – заиста и ту жељу испунио је Створитељ људима – нека погледа у Исуса Христа. И видеће и чуће, и оживеће новим животом.
Тако можеш одговорити оној сиротој души, која жедно тражи Бога и жели да Га види и чује. Но ово није све што се може рећи. Ово је само једна руковет на огромној њиви Божијој, на којој све што расте сведочи о Творцу своме. И ни за што друго и не расте него да покаже своје сведочанство, па – да иде! А ти, кћери, продужи јачати у својој врлини. И не обзири се ни лево ни десно ван пута спасења. Ускоро се мора мрети. А тамо, по смрти – Суд Божији о томе, како смо ми као најближи Богу сведочили о Богу. И на Суду две војске људске: једна с десне стране Господа славе, која се у овом животу није постидела Христа, а друга с леве стране Његове, која се у овом животу постидела Њега у роду овом прељуботворном и грјешном (Мк. 8, 38).
Мир ти и благослов од Бога.