Метеж у глави

Питање:
Помаже Бог! Имам 26 година, живим у малој средини, са мајком, оца нисам упознала. Она се није удавала, посветила је мени читав живот. Пости, причешћује се, али је и прилично бучна, тако да је комуникација међу нама била лоша. Кад сам покушавала да јој приђем и поразговарам о проблемима који ме муче, она није била расположена, и увек сам остајала без одговора.
Често имам искушења да мислено блудничим са мушкарцима, а нисам имала односе (опростите на изразу) . Највећи грех који чиним је онанија, и исповедим је, као и остале грехове, прекинем да их чиним, и опет их временом поновим. Онда се распаднем од плача, молим Господа за опроштај, али шта вреди, ако идем напред-назад. Глава ми је у тоталном хаосу, не могу да средим мисли, стотине њих пролеће, а ја их посматрам са стране, не могу да их зауставим. Дође ми да викнем – станите, уништавате ме! Одувек сам глумила осмехе. Могу да набројим на прстима колико сам пута заиста осетила неку врсту среће, и то су обично неке мале ствари које су мени много значиле у том тренутку. Људи око мене углавном воде празне приче, приче које мене уопште не занимају. Али ето слушам их, чисто да их не разочарам.
Волела бих да упознам неког… не могу више да будем сама… али нажалост, увек ми се некако допадне неко ко је погрешан за мене. Уморна сам од покушаја. Увек извучем дебљи крај. Смешно је што ја уопште не делујем као неко ко је повредив. односно, моја спољашност је прилично јака, одлучна, чак понекима хладна и незаинтересована, а унутра је дијаметрала. Не волим што све толико примам к срцу, и не волим што сам све радила из срца и била повређена. Љутила сам се и временом схватила да сам превише очекивала од људи. Понекад се залетим при првој пажњи неке особе, да бих схватила да је то ништа, да је пролазно. Више пута сам помишљала да одем у манастир, али то је само бежање, не суочавање. Зато и покушавам да живим по Господу. Константно тражим по књигама, инернету, али у последње време не могу да пронађем неку реч, спознају, догађај који ће ме вратити на прави пут. Срце ми постаје све хладније, и мајка покушава да ми се приближи, али ја је једноставно не чујем. Све радим механички. Нису то све ствари које ме муче, али битан део је обухваћен.
Хвала Вам, и опростите на одузетом времену. Морала сам са неким да поделим ово бреме, не могу више да га издржим.
Н.Н


Одговор:
Драга сестро, С једне стране младост је радосна и лака, а са друге може бити емотивно и психички бурна и тешка. Мени се чини да је у сваком случају ипак, двоструко варљива, нестабилна и „клизава“, јер нас, с једне стране гурају и опседају пориви нашег тела, а с друге нас салећу разне помисли с којима млад човек нема искуства, и не зна како да их се отараси.
Уверен сам ипак, да је код тебе све у реду и да се по питању свог здравог духа и разума немаш шта секирати ни плашити. Оно чега се треба бојати, као досадне и прљаве напасти, која може да донесе болест, заразу, па и саму духовну смрт, што представља стварну опасност по душевне силе (ум, вољу и осећања) , јесу помисли које усковитлају ум и срце. Како их се чувати? Најпре, не треба сваку помисао сматрати својом сопственом и не треба је прихватати као своју „рођену“. Јер, као што и молитва на Светом крштењу каже, то није увек и само од тебе, већ „…демон мрачни… и дух зли наводи помрачење помисли и метеж разума“. Није свака помисао „дело руку наших“.
Како човек постаје старији, како стиче извесно искуство и сазрева психички, тако постепено почиње и да разликује сопствене мисли, које долазе од нас и теку својим нормалним током, од помисли које нам као некакве рекламе неочекивано падају на памет. Оне нам или „саме долазе“, или им ми пружамо места и повода, на известан начин упућујући им „позив“, када се свесно предајемо доконом маштању и блуђењу умом.
Помрачење мисли и метеж у глави код сваког нормалног човека долази – не од њега самог, већ од „свезлог, нечистог, прљавог, одвратног, туђег и мрачног духа“. Зато, чим се појаве такве помисли, не само да их не смемо прихватати „здраво за готово“, него није паметно са њима ни дискутовати, јер им на тај начин обезбеђујемо легитимни разлог останка, задржавања или опстанка у нашем уму и срцу.
Како се сачувати од помисли? Оци кажу да су помисли као птице које лете около. „Птици не можеш забранити да лети преко твоје главе, али јој можеш забранити да направи гнездо на твојој глави! “ Потребно је користити своју вољу. Добру вољу. Треба размислити унапред да ли ћемо прихватати такве врсте мисли, или ћемо их одбацивати чим се појаве? Ако смо решили да их одбацујемо, онда ћемо то и учинити чим се оне појаве. Ако смо пак, решили да се најпре мало позабавимо таквим мислима, па да онда одлучимо хоћемо их одбацити или не, онда смо унапред резервисали простор за њих и неби требали да се чудимо зашто нам се врзмају по глави.
Али, да не бих више причао, ево шта кажу наши искусни духовни оци о томе: http: //smirenoumlje.blogspot.com/2009/12/starac-pajsije-svetogorac-cuvajte-dusu_7744.html
http: //svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin26.htm
http: //svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/CuvajteDusuStaracPajsije/CuvajteDusuStaracPajsije134.htm
http: //eparhijaprizren.com/print.asp? idvest=550
http: //ignjatije.wordpress.com/category/o-cistoti/ Верујем да ће ти ово помоћи да разумеш како то функционише код нас.
Такође, молитва је веома важно средство. Зато, ако хоћеш читај свакодневно, па и више пута дневно, по потреби, ову молитву: МОЛИТВА ПРОТИВ РУЖНИХ ПОМИСЛИ
Владару Господе Боже мој, у Твојим је рукама живот мој, заштити ме по милости својој, и не допусти да пропаднем са безакоњима својим, нити да идем за вољом тела које похотом војује против духа. Твоје сам створење, не презри дело руку својих. Немој се одвратити од мене; сажали се, а не понизи. Слаба сам, немој ме презрети, Господе, јер Теби прибегох, заштитинику своме и Богу: исцели душу моју, јер сагреших Теби, спаси ме ради милости Твоје, јер сам Ти одана од младости своје; нека се постиде они што траже да ме одгурну од Тебе помоћу нечистих дела, ружних помисли, некорисних сећања; удаљи од мене сваку нечистоту, свако зло, јер си Ти једини бесмртан, у свему беспримерно моћан, и свима дајеш силу за борбу против ђавола и његових војски. Јер Теби приличи свака слава, част и поклоњење, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. Амин. Поздравља те, О. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *