НАСЛОВНА » ПИТАЊЕ ПАСТИРУ, Разно » Менструални циклус

Менструални циклус

Питање:
Да ли је жени забрањен приступ у цркви када има менструални циклус?
Н.Н


Одговор:
Драга сестро, Оно што је Бог даровао жени ради рађања деце, не може бити нечисто ни пред Црквом ни пред људима. Жена која нема менструацију, не може ни да рађа, што значи да не може одговорити самом назначењу човека и жене, којима је при стварању задато рађање деце. И сигурно да Бог овај благослов људима није дао кроз нешто нечисто или што би жену, само по себи, чинило нечистом. У Старом завету је постојао читав низ ситуација у којима се човек могао онечистити, па је било и много правила и поступака очишћења. Ту је спадало и месечно прање и порођај. У Хришћанској цркви не постоје јединствена правила око тога проблема, односно доласка у цркву жена при менструалном циклусу. Постоје савети појединих Светих отаца да жене у то време не прилазе Часној трпези, што значи да се не причешћују. Међутим, ниједан васељенски или помесни сабор није донео о томе неко конкретно правило. Обзиром на хигијенске услове у Старом веку, када је могло да се деси и изливање крви у храму, а тада би се храм сматрао оскрнављеним проливањем крви, из предострожности је тада саветовано да жене у том периоду не долазе у цркву и да се не причешћују. Блаженопочивши Патријарх Павле, схватајући да су данас много бољи хигијенски услови и средства, која могу у потпуности да спрече истицање крви, па и непријатни задах, сматра да жене могу слободно долазити у цркву, целивати иконе, примати нафору и освећену воду, певати у хору или читати апостол у периоду менструације. Чак није ни категоричан у забрани причешћивања или крштења у том периду. Употребио је израз „не би могла“, сем у смртној опасности, а свакако и у тешкој болести. Јер, та нечистота је само физичка, телесна, као и лучење из других органа. Ван тога процеса (менструације) , жена, а тако и остали, свакако треба да се труде, да чистог тела долазе на заједничку молитву, поготово на причешће. Ту потребу чистоте тела и душе на Светој литургији напомиње нам прање руку свештеника пред почетак проскомидије и то не бива због прања телесне нечистоте, јер ми с телесном нечистотом не улазимо у храм. Умивање руку треба да буде символ да себе чистимо од свих грехова и безакоња. Разуме се, треба се много више трудити око чистоте душе, око њеног украшавања, а не кићења тела, како нас саветује и Свети апостол Петар: Ваше украшавање да не буде споља: у плетењу косе и у кићењу златом или у облачењу хаљина, него у скривеноме човеку срца, у непропадљивости кроткога и тихога духа, што је пред Богом драгоцено (1. Петрова 3, 3-4) . Ето, драга сестро, мирне савести и чистог срца долази у цркву, моли се Богу у свако време, а Бог да Ти буде у помоћи, да се достојно и причешћујеш. о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *