NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Pravoslavni brak i porodica » MASAKR NEROĐENIH

MASAKR NEROĐENIH

 

MASAKR NEROĐENIH
 

 
PRAVO NEROĐENOG NA ŽIVOT
 
Pre nego što pređemo na izlaganje naučnih činjenica, u kontekstu problematike, bilo bi nepotpuno ne prokomentarisati i neke najvažnije „razloge za abortus“. Postoji veliki broj razloga koje pro-abortion (prikladnije pro-death), zagovornici ističu kao opravdanje za vršenje abortusa, držeći se pri tom bolesne logike koju zdravorazumni uočavaju u svakoj njihovoj izjavi ili činu. U kontekstu pomenutog napomenućemo samo nekoliko ključnih:
• SLOBODA IZBORA, kao jedan od najstrašnijih i najperfidnijih, koji zagovara slobodu žene da odluči o tome da li će roditi dete ili ne, po kome žena ima pravo da slobodno odluči o prekidu trudnoće. Dati ženi pravo da odluči o rođenju već začetog ploda je nešto što se protivi svim naučnim i moralnim načelima o nastanku života. Kako se uopšte može govoriti o pravu žene a da se pri tom ne pomene pravo nerođenog deteta, i da se ne postavi pitanje GDE JE SLOBODA IZBORA ZA NEROĐENO DETE? Ono nam, zaista, ne može svojim rečima reći da želi da živi, ali nam to pokazuje na način na koji se unutarmaterično razvija i bori za život, jer njegov razvoj i svaka njegova funkcija koja od prostije postaje složenija ide u pravcu života. Samo slepi ovo ne mogu ili ne žele da vide. Zakonodavci koji su ovo pravo žene uveli u zakon su očigledno upali u zamku. Naime, zakonom se daje sloboda izbora ženi da odluči da li će ubiti svoje dete ili ne, i pri tom se narušava osnovno pravo na život, jer nauka jasno kaže da niko od nas nije došao na svet rođenjem već začećem. Kada se ta ista sloboda izbora, koja se daje ženama, ne bi uskratila ubicama u želji da ubiju,
silovateljima u želji da siluju, lopovima u želji da kradu onda bi ovaj svet bio
u još većem haosu od onoga u kome se sada nalazi.
• MEDICINSKI „EUGENIČKI“ RAZLOZI. Prema važećem zakonu kod trudnoća starijih od 10 nedelja dozvoljava se abortus u slučajevima kada se kod fetusa otkriju bilo kakvi fizički, a zbog oboljenja majke u trudnoći pretpostave i psihički nedostaci. Još jedna bolesna logika koju ćemo u nastavku teksta razotkriti. Naime, novorođenče koje se rodi zdravo, pod dejstvom različitih činilaca, može da oboli i da pri tom to oboljenje ostavi trajne posledice koje se mogu manifestovati teškim fizičkim i mentalnim manifestacijama. Ovakvom jednom detetu i roditelji i društvo poklanjaju veliku ljubav i pažnju, i kada bi se u ovom slučaju nad njim izvršilo ubistvo onda bi počinilac bio i pravno i društveno sankcionisan. Takođe, veliki je broj ljudi, koji zbog nezgoda raznih vrsta ostaju da žive sa teškim hendikepom[1]. Znači li to da imamo pravo da i njih ubijemo? Naravno da nemamo, kao što nemamo ni pravo da dozvolimo da se abortus-ubistvo izvrši ukoliko se kod fetusa otkriju bilo kakvi nedostaci, i sve to iz
• jednog osnovnog razloga: Ne postoji pravo u kome se nekome može uskrati egzistencija zbog urođenog ili stečenog fizičkog ili mentalnog poremećaja.
• NEŽELJENO DETE. Jedan od čestih „razloga“ koje predstavnici pro-death organizacija navode jeste i to da je abortus između ostalih i sredstvo da se spreči rođenje neželjenog deteta. To je najsmešniji, a istovremeno i najtužniji razlog zbog koga se roditelji odlučuju da ubiju svoje još nerođeno dete. Kada bi u zakonu postoj ao član u kome j e moguće ispunjavanje ŽELJA onda bi po logici neželjenog deteta mogli ubiti i „neželjene“ penzionere, invalide i druge članove društva jer oni više nisu „produktivni članovi“ i predstavljaju samo „teret za društvo“. Ako je život u utrobi već stvoren, neka se onda ta neželjenost i nesposobnost brige o svom potomstvu ne završi ubistvom, već davanjem dece na usvajanje porodicama koje će za njih imati mnogo više roditeljske ljubavi. Slušajući razgovore starijih baka na selu koje su prosečno rađale po 6-7 dece, mnogi su mogli čuti kako su govorile da trudnoće sa njihovom najmlađom decom koju su rodile u odmaklim godinama nisu bile željene. Ali su ih i mogli čuti kako sa radošću, što ih nisu ubili u utrobi, konstatuju da su ti „neželjeni“ bili najposlušniji, i da su pored sve ostale dece jedino ONI ostali da roditelje pogledaju i poslušaju u starosti. Mnogo ovakvih primera imamo i u našem vremenu, i možemo ih često čuti od prijatelja i okoline: „E, da mi ne beše tetke (bake, dede, strine…) mene bi majka abortirala, i sada ne bi bio među vama.“ ili „Mene je majka htela da abortira jer je mislila da sam još jedno žensko ali joj tetke (bake, ujne, strine…) nisu dale.“ Da li mislite da je tim majkama sada žao što su rodile tu „neželjenu“ decu? Naprotiv, siguran sam i znam, da one svakog dana, počev od momenta kada su ih ugledale na rođenju, zahvaljuju Gospodu što ih nisu ubile dok su još bili nejaki u utrobi. Stoga, željenost kao subjetikvna kategorija ne može biti parametar na osnovu koga se može odlučiti o tome da li neko može ili ne može da se rodi.
• PLANIRANA TRUDNOĆA. Roditelji ne žele „iznenađenja“ oni samo žele dete iz planirane trudnoće. Kakva je to samo velika smelost i gordost? Toliko velika kao da su oni j edini stvoritelji i kao da samo oni učestvuj u u stvaranju života. Da bi nastao novi život, nije dovoljno samo pogoditi plodne dane, imati odnos i izliti seme kao jedan od preduslova. Začeće se kao čudesan događaj stvaranja novog života ne dešava samo našim učešćem i prema našoj volji već je tu Učešće, Volja i Blagoslov Većeg od nas. Rađanje novog života, kroz začeće, je stvaralaštvo Božije i, kao takvo, treba biti predmet čovekovog strahopoštovanja, dok su roditelji samo služitelji kroz koje se to stvaralaštvo ostvaruje. U prilog ovome ide činjenica da u mnogim slučajevima medicina nema objašnjenja, kako to da mnogi bračni parovi kod kojih ne postoje zdravstvene prepreke, uprkos upornim pokušajima poštujući pri tom sve stručne preporuke lekara, ne mogu dobiti porod. Sa druge strane, kako to da su parovi kod kojih zdravstveni izgledi nisu bili dobri, često puta nikakvi, bili blagosloveni potomstvom[2]. Iz izloženog nije zaista teško zaključiti da je pojam planirane trudoće pravi apsurd, jer kako možemo planirati nešto što najvećim delom nije u našoj moći. Da je stvaranje novog života slobodna volja muškarca i žene onda oni ne bi imali problema sa začećem.
• SOCIJALNO-EKONOMSKI RAZLOZI. Dirljiva je zaista briga „roditelja“ koji ubijaju svoje još nerođeno dete, tobož zbog siromaštva, i nemogućnosti da mu obezbede život dostojan čoveka. Toliko dirljiva da u duši izaziva nepojmljiv bol. Sa primanjem komunizma, kao ideologije, u ljudima su počeli da se bude najsebičnije strasti i instikti. Moralnost čiji je nivo počeo da opada još pre drugog svetskog rata je u tom periodu počela da strmoglavo ide ka ponoru i već u današnje vreme pokazuje znake totalnog moralnog pada. Zaboravljeni su sopstveni obrasci ponašanja i življenja a postavili su se osnovi za lakše i ushićenije prihvatanje inostranih i tuđih obrazaca ponašanja. Brakovi su u većini slučajeva od Bogom blagoslovene zajednice, spali na nivo društveno i ekonomski zavisne zajednice, koje su stvorile osnov za lakše prihvatanje raznih programa počev od programa planiranja porodice. Pod ovim, i raznim drugim uticajima, brak se vremenom transformisao u zajednicu u kojoj se zbog ekonomskih razloga roditelji bez ikakvog osećaja krivice odlučuju da ubijaju svoju još nerođenu decu. Da su naši preci bili tako raslabljeni i imali takvu logiku, koliko bi samo, naučnika, lekara, inžinjera, profesora… koji su rođeni u siromašnim porodicama, bilo ubijeno? Na stotine hiljada i hiljada! Pre samo manje od 100 godina, u Srbiji su, uprkos siromaštvu i stradalništvu, žene rađale po petoro-šestoro dece. Tada su ljudi, iako možda neuki i nepismeni, za razliku od nas, poznavali stvarno značenje tajne roditeljstva, a ta ista deca vaspitavana u duhu vere, poštovanja, poštenja i trpljenja, izrastala su u dobre i poštene ljude. Zato, nemojmo materijalizovati roditeljstvo jer materijalizam i roditeljstvo ne idu zajedno! Da li sada u našem vremenu, vodeći se tom pogrešnom logikom, možemo ubiti svu onu decu koja žive u porodicama sa lošim ekonomskim statusom? Da li možemo ubiti i onu sirotu decu, koja prognana sa svojih vekovnih ognjišta, danas sa roditeljima sirotinjski žive u kolektivnim centrima jer su izgubili SVOJ krov nad glavom? Naravno da ne možemo, jer zdrav razum ne može ekonomske razloge prihvatiti kao objašnjenje za ubistvo. Primenimo ovu formulu i na naša još nerođena čeda, zaštitimo njihov život!
• NOVOSTVORENI život NIJE LIČNOST. Jedan od čestih argumenata pobornika prava na abortus je taj da ako se pobačaj izvrši prvih nedelja trudnoće, onda se ne ubija ljudska ličnost ili ličnost koja bi u potpunosti bila ljudska. Argumentaciju pro-death orijentisanih da novostvoreni život ne predstavlja ličnost pro-lajferi označavaju kao depersonalizacija ploda. Postoji bezbroj raznih i značajno suprotnih definicija pojma ličnosti, utoliko pre što se, više nego sigurno, svaki čovek razlikuje od drugog čoveka, ne samo po svojim fizičkim svojstvima, već mnogo više, po svojim psihičkim osobenostima. Sa aspekta
psihologije ličnost bi mogla da se definiše kao karakterističan način ponašanja neke osobe. Ovo bi bila široka i neodređena definicija jer ne prikazuje opšte, za ljude karakteristične načine ponašanja, niti objašnjava doslednost, jedinstvo i osobenost u ponašanju. U tom kontekstu preciznije ličnost se može definisati kao jedinstvena organizacija osobina koja se formira uzajamnim delovanjem jedinke i sredine i određuje opšti, za pojedinca karakterističan, način ponašanja. Psihologija smatra de se čovek ne rađa kao ličnost već da je rađanjem dat samo sirovi materijal, samo biološka osnova na kojoj će se formirati ličnost. Započeti razvitak ličnosti u detinjstvu traje sve do smrti i on uključuje i organske i psihičke promene, a zavisi od delovanja mnogih, pre svega socijalnih činilaca. (N. Rot). I sa aspekta psihologije, imajući
u vidu da se ličnost razvija sve do smrti, možemo zaključiti da nijedno ljudsko biće nije nikada ličnost u potpunosti. Ako pratimo logiku pro-death orijentisanih u kontekstu aspekta psihologije ličnosti, onda možemo izvršiti ubistvo (abortus) u bilo kom momentu do rođenja, pa čak i nakon rođenja i do smrtijer se, kao što je pomenuto, ljudska ličnost razvija do smrti i nikada nije kompletna. Ako se rođenjem daje sirovi materijal za razvoj ličnosti, onda se ne može zanemariti i poreklo tog sirovog materijala. Taj sirovi materijal od koga se kasnije razvija ličnost, nije se stvorio tek tako samo rođenjem već ima svoju osnovu i potiče od jedne jedinstvene ćelije nastale spajanjem spermatozoida i jajne ćelije. Iz tog razloga ne možemo reći da plod prvih nedelja nema svoju ličnost a da je nakon tog perioda ima. Razvoj ličnosti je kao i razvoj ploda, sukcesivan i kontinuiran proces. On u svojim ranim fazama stvara osnovu na bazi koje će nastupiti kasnije formiranje ličnosti kroz uzajamno delovanje jedinke i sredine. Shodno tome ne možemo reći da, sa aspekta razvoja ličnosti, fetus u utrobi nema ljudsku vrednost, niti pak možemo reći da je u očima čoveka ta vrednost manja od vrednosti rođenog ljudskog bića.
 
Uz ove stavove, u medicinskim krugovima se forsiraju još nekoliko da ih nazovemo zabluda koje nemaju naučnog osnova, a neka od njih su smišljena kako bi se opravdali razni postupci u medicini. Nabrojaćemo samo nekoliko bitnijih[3]:
• Proizvod oplodnje je samo gomila ćelija, deo majčinog tela.
• Embrion nastaje tek u momentu implantacije (usađivanja) oplođene jajne ćelije u zid materice.
• Proizvod začeća nije embrion sve do 14 dana starosti. To je samo pre-embrion te ga iz tog razloga možemo koristiti u eksperimentalne svrhe bez obzira da li je abortovan ili doniran.
• Trudnoća nastaje sa implantacijom blastociste, tj. 5 do 7 dana od začeća . (zabluda izmišljena da bi se opravdao postupak van telesne oplodnje)
 


 
NAPOMENA:

  1. Hendikep i invalidnost ne moraju znatno uticati na produktivnost i radnu sposobnost pojedinca. „Redak je radnik sposoban za svaki posao i radnik nesposoban za bilo kakav posao. Ilustrativni primeri za ovu tezu jesu slučajevi teških invalida koji su i dalje u radnom odnosu. Na primer, slepe osobe uspešno rade u telefonskim centralama, paraplegičari kod kuće rade kao prevodioci ili rade poslove knjigovodstva na kompijuteru i slično. Sve masovnija primena kompijutera i informacione tehnologije (internet, kompjuterske mreže i slično) omogućiće da se mnogi poslovi obavljaju kod kuće , pa će i nepokretni ljudi moći da nastave sa radom ili da se ponovo zaposle.“ Osnovi medicine rada, Aleksandar Vidaković i saradnici, CIBID 2007, str. 200
  2. Pođimo samo od Svete Jelisavete koja je pod stare dane začela i rodila Najvećeg rođenog od žene , Svetog Jovana, prisetimo se i Svetog Save koga su Sveti Nemanjići takođe dobili u poznijim godinama…..
  3. Odgovori na ova pitanja proističu iz naučno medicinskih činjenicia u nastavku teksta, a podrobnija objašnjenja na svako od postavljenih zabluda možete naći na internet sajtu www.all.org/abac/dni003.htm, i u publikaciji Pokret za život: Lepota će spasiti svet ako mi spasimo lepotu, Srpski sabor Dveri, 2007.
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *