NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Pravoslavni brak i porodica » MASAKR NEROĐENIH

MASAKR NEROĐENIH

 

MASAKR NEROĐENIH
 

 
OD IZVORA DO POSLEDICE[1]
 
Godine 1859. engleski naučnik Čarls Darvin objavio je delo Postanak vrsta putem prirodnog odabiranja u kojem je dao „konačnu naučnu teoriju“ evolucije živog sveta. Prema ovoj teoriji osnovni faktori evolucije su nasledna promenljivost i prirodna selekcija ili odabiranje [svi organizmi pokazuju promenljivost u odlikama i svojstvima; te promene mogu biti nenasledne i nasledne od kojih samo nasledne promene predstavljaju važan materijal za evoluciju] . Darvinistička teorija i njeni principi su, uz snažnu podršku T. H Hakslija (Thomas H. Huxley) poznatog kao „Darvinov buldog“, široko prihvaćeni u naučnim krugovima engleske a potom i sveta. U samom početku od objavljivanja teorije evolucije javio se veliki otpor kod pojedinih naučnika jer je postajala bojazan da bi ova teorija mogla negativno da utiče na moral. Opravdanost bojazni velikog broja naučnika potvrđena je već u Darvinovoj knjizi Poreklo čoveka. Udaljavajući se od tradicionalnih shvatanja porekla i opravdanja etike Darvin je smatrao, da ako neko kao i on, ne veruje u Boga, ili u život posle smrti, može kao životno pravilo slediti najsnažnije i najbolje impulse i instikte dodajući pri tom u ublažavajućem tonu, da su kod ljudi ti sebični ili hedonistički impulsi slabiji od društvenih instinkta ili etičkih osećanja. Mnogi darvinistički orijentisani biolozi su ovu teoriju smatrali novim pogledom na svet na bazi koga je trebalo graditi novu etiku. „Oni darvinisti koji su evolucioni proces učinili novim kriterijumom za moralnost radikalno su promenili način na koji su ljudi shvatali moral. Pošto su oni, generalno, potvrdili da su zdravlje i inteligencija najznačajniji faktori u uzlaznoj putanji evolucije, poboljšanje fizičke vitalnosti i mentalnih sposobnosti – naročito budućih generacija – postale su najuzvišenija moralna vrlina. Najveći greh bio je doprineti, na neki način, propadanju fizičkog zdravlja ili intelektualnih sposobnosti. Ova vrsta evolucione etike bila je u suprotnosti sa hrišćanskim moralom, u kojem čovekovo zdravlje, vitalnost i mentalne sposobnosti ne igraju nikakvu ulogu u određivanju moralnog ili nemoralnog ponašanja. „[2]
Jedan od puteva kojim su zagovornici evolucione etike mogli da nastave svoj filosofski put je podsticanje evolucionog napretka preko veštačke selekcije i takav su put nazvali eugenika. Oni su, pri tom, zastupali stav da bi ljudi kao racionalna bića trebalo da biraju takvog partnera za reprodukciju, koji bi potpomogao evolucioni napredak. Ovakve ideje, o biološkoj nejednakosti ljudi, usvojio je veliki broj pristalica i one su postale temelj eugenističkih pokreta. Eugenički pokret čija se doktrina oblikovala i pod uticajem u tom periodu prisutnog klasičnog rasizma, bio je lažna nauka o čistoti rase, koju su sami rasisti nazivali „nauka o rasnoj higijeni“. Eugenika je nalgašavala presudan značaj nasleđa u određivanju fizičkih, mentalnih i moralnih osobina, a na osnovu toga i nejednaku vrednost ljudi. Po eugenistima postoje ljudi koji su „inferiorni“- koji nisu vredni života i oni „superiorni“- ljudi na kojima leži budućnost civilizacije. Mentalno i fizički hendikepirane osobe posmatrane su u kontekstu inferiornih, nižih beskorisnih jedinki, koje predstavljaju teret za društvo.
Krajem 19. veka zagovornici darvinizma počeli su da primenjuju Darvinovu teoriju na etička pitanja i pitanja koja su se ticala vrednosti ljudskog života, menjajućipri tom, svoj stav o značaju čovekovog života i smrti. Upravo u tom periodu, kraj 19. i početak 20. veka, razbuktala se debata o pitanjima vezanim za svetost ljudskog života, a naročito za čedomorstvo, eutanaziju, abortus i samoubistvo. Pre pojave Darvinizma polovinom 19. veka u Evropi se nisu vodile nikakve ozbiljnije rasprave o svetosti ljudskoga života. U to vreme, pravo na život predstavljalo je jedno od najuzvišenijih prava svakog pojedinca. Celokupno evropsko društvo smatralo je da je ljudski život nešto sveto i da život svakog nevinog ljudskog stvorenja treba zaštititi.
Najsnažniji uticaj na raspravu o abortusu Darvinizam je izvršio upravo preko eugeničkih ideja dajući pri tom veliki podsticaj svima onima koji su zagovarali legalizaciju abortusa. U tim periodima najistaknutiji zagovornici legalizacije abortusa bili su predstavnici za ženska prava, koji su držeći se eugeničkih argumenata, pokušavali da poboljšaju položaje žena preko legalizacije abortusa, mada su na kraju htele da se abortus dozvoli i iz neeugeničkih razloga. One su abortus smatrale ne samo kao mogućnost za poboljšanje položaja žena, već načinom da se poboljša kvalitet ljudske rase i podstakne evolucioni napredak društva.
Od tog perioda činjeni su ogromni napori da se abortus zakonski legalizuje, a u tome je stupanjem na pijedestal političke scene mnogih država, naročito pomogao još jedan BEZBOŽNIČKI pokret – komunizam koji je u svojoj socijalističkoj praksi primenjivao izvorni marksizam. „Socijaldemokrate sa besprekornim marksističkim preporukama bili su oduševljeni darvinizmom, smatrajući ga čak potvrdom sopstvenog pogleda na svet. Pročitavši Darvinovo delo Postanak vrsta, Karl Marks (Karl Marx) je Fridrihu Engelsu (Friedrich Engels) napisao sledeće: Iako je napisana neuglađenim engleskim stilom, ova knjiga sadrži osnovu istorije prirode za naš stav.“[3]
Kao što smo pomenuli, u većini zemalja naročit uticaj na legalizaciju abortusa imao je komunizam i njegova ideologija. U našoj zemlji, pod uticajem ove bezbožničke ideologije je najpre došlo do usvajanja uredbe i liberalnijeg zakona kojim se vrši legalizacija[4] abortusa a zatim i do uvođenja prava čoveka da odlučuje o rađanju (Ustav SFRJ iz 1974). U svojoj nasuštastvenoj potrebi da stvore društvo bez Boga komunisti su izvršili naročit uticaj na omladinu, koju su doveli do potpunog otuđenja od pravoslavne vere i autentične nacionalne kulture. Svoj uticaj su, naročito, izvršili kroz obezboženje školskih programa zamenivši Boga i Svetog Savu sa Titom i Darvinom. Ovakvim svojim razornim dejstvom komunizam je utabao stazu za još dublje srozavanje morala omladine, koje je usledilo kasnije. U tom svom obračunu, sa verom i nacionalnim bićem, došlo je do duhovne i kulturne pustoši pri čemu je stvoreno jedno indiferentno stanje ljudskih duša i prazan prostor koji je upotpunjen liberalnom, zapadnjačkom kulturom, i zapadnjačkim kulturnim modelima, koji su tada bili tolerisani od strane komunističkog režima, bez obzira na to što su dolazili sa kapitalističkog zapada. Zapadnjački kulturni modeli su u ljudima još više podstakli materijalizam, egoizam, individualizam, neodgovornost, slastoljublje, rasplamsavanje slasti, stvaranje kulta zabave i druge elemente bolesnog i potrošačkog društva, stimulišući pri tom sve veće srozavanje moralnosti i uzdizanje nemorala. Narušeno je porodično ustrojstvo naroda, pri čemu je porodica kao osnovna ćelija društva izgubila svoj status. Brak je postao institucija interesa bez smisla i svrhe života, veza koja je postala proizvod zaljubljenosti a ne ljubavi, sporazum, zajednički život dve osobe.
Iz jednog ovakvog bezbožnog uređenja šezdesetih godina dvadesetog veka, rađa se tzv. SEKSUALNA REVOLUCIJA koja je muško-ženske odnose, oslobodivši ih „predrasuda prošlosti“, proširila na slobodno opštenje sa partnerima pre braka i ŠIRE. U promociji seksualne revolucije u svetu a kasnije i kod nas, naročito su potpomogli dobro organizovani centri za planiranje porodice koji su širili svoje ideje nametanjem seksualnog obrazovanja u skladu sa oslobodilačkom filosofijom. Dobar deo te seksualne i svetske emancipacije, naprednosti i nastranosti uvezen je upravo od danas vodećih zemalja globalizma. Predstavnica Planiranog roditeljstva u SAD Lana Levine 1953. je zapisala: „Naš cilj je da budemo spremni da kao edukatori i roditelji pomognemo mladim ljudima da steknu seksualno zadovoljstvo pre braka. Odobravajući
predbračni seks, sprečićemo strah i krivicu Moramo biti spremni da mladićima i
devojkama damo najbolje kontraceptive da bi imali neophodna sredstva za dostizanje seksualnog zadovoljstva bez „rizikovanja neželjene trudnoće“.“
Padom komunizma se jedna velika narodna zabluda zamenjuje još većom GLOBALIZMOM. Jedina razlika između ovih zabluda je što se globalisti ne oslanjaju na radničku nego na kapitalističku klasu, sastavljenu od krupnij ih svetskih biznismena i multinacionalnih kompanija KOJI upravljaJu svetskom politikom i ekonomijom[5] . U ovom periodu globalizma, koji kao komunizam ne utiče u značajnoj meri represivno na veru i nacionalno biće, omogućen je početak duhovne i moralne obnove, kome se zagovornici globalizma naročito suprostavljaju koristeći pri tom razne načine i resurse. U procesu globalizacije sklanjaju se neposlušni državnici, ministri funkcioneri… ukoliko su umesto za internacionalne radili za nacionalne interese.
Ilustrativan je primer bivše ministarke prosvete u Vladi Republike Srbije, gospođe Ljiljane Čolić koja je postala jedna od mnogih žrtava tog globalističkog poretka. Hrabra ministarka je septembra 2004. godine u procesu reforme školstva najavila reviziju nastavnog plana i programa iz biologije koja je predviđala uvođenje paralelnog proučavanja evolucionističke i kreacionističke teorije. Udarac darvinizmu je strašno zaboleo srpske, ostale evropske, i svetske globaliste, tako da su brzo organizovali, možemo reći, najveću medijsku hajku na jednu političku ličnost. Ostavljena na milost i nemilost orkestriranim i dobro organizovanim pritiscima javnog mnjenja, podnela je ostavku i povukla se sa mesta ministra prosvete. Takođe, ne smemo zaboraviti ni slučaj pokojnog premijera Zorana Đinđića, čije se ubistvo desilo baš u periodu, kada je započeo intenzivnu državnu i međunarodnu borbu za Kosovo i Metohiju. U tim periodima kada je odlučno započeo pitanje rešavanja statusa Kosova i Metohije, premijer je na mnoge ostavio snažan utisak, čak i na one koji su bili njegovi stranački i politički oponenti. Svetski i evropski globalisti nisu bili spremni da u tom trenutku rešavaju ovo i danas goruće pitanje, te su tako svesni autoriteta i uticaja koji je premijer imao u Evropi i na Zapadu, u tom strahu da bi status pokrajne mogao krenuti drugim tokom, organizovali njegovo ubistvo, koristeći pri tom kao saradnike i/ili egzekutore „savremene srpske janičare „- agente stranih službi koji su izgubili osećaj nacionalne pripadnosti, a koje globalisti jako vešto skrivaju i štite od očiju javnosti.
Međutim, uprkos začecima moralne i duhovne obnove, seksualna revolucija je pod uticajem liberalnog duha globalizma, današnjih dana, valjda, doživela svoj vrhunac ozvaničivši sve seksualne slobode mogućima, uključujući tu i najstrašnije seksualne nastranosti. Zbog toga se u našim vremenima, uočavaju znaci skoro potpunog moralnogpada društva, jer se nekadašnje vrednosti (kao što je devstvenost) proglašavaju unazađenošću i zatupljenošću, a seksualni odnos pre braka postaje normalna pojava[6] . Jer je O.K. biti lezbo ili gej, zbog toga što homosekualizam kao pojava više ne spada u nemoralnost ili bolest, već je to pravo izbora i pravo na različitost, nešto normalno kao što je to levorukost, boja kože, kose ili očiju!
Teško je za poverovati koliko je jedna pogrešna predstava o poreklu čoveka, izražena kroz darvinističku teoriju, mogla da se iskoristi kao osnova i opravdanje mnogobrojnih zala koja su zadesila čovečanstvo. Sa promenom etike i morala, legalizacijom abortusa, uništenjem tradicionalne porodice i porodičnih vrednosti, promocijom seksualnih sloboda i prava i strmoglavim moralnim padom kod omladine, dolazilo je, vremenom, do značajnijeg povećanja broja izvršenih abortusa. Danas se, u Srbiji, na godišnjem nivou, izvrši preko 200 000 legalnih abortusa, tj. ubija se čitav jedan grad veličine Niša ili Novog Sada.
Koliko je ekstremno tumačenje darvinizma preko eugenike i raznih pokreta izvršilo uticaj na nauku, medicinu i politiku i koliko je prihvaćeno od našeg društva, pokazuju današnje devastirano stanje društva i zastrašujući podaci o izvršenim holokaustima i masovnim pomorstvima nad još nerođenom decom.
 
Gde je IZVOR a šta je POSLEDICA iz izloženog, zaista, nije teško zaključiti!
 


 
NAPOMENA:

  1. Čitajući izvanrednu publikaciju „Od Darvina do Hitlera, Evoluciona etika, eugenika i rasizam u Nemačkoj“ Riharda Vajharta odlučio sam da tekstu dodam i ovaj deo. Gde je IZVOR a šta je POSLEDICA? Zaključite sami!
  2. Rihard Vajhart, Od Darvina do Hitlera, Evoluciona etika, eugenika i rasizam u Nemačkoj.
  3. Rihard Vajhart, Od Darvina do Hitlera, Evoluciona etika, eugenika i rasizam u Nemačkoj.
  4. 1952 – Uredba o postupku za vršenje dozvoljenog pobačaja; 1960 – Zakon o dozvoljenom prekidu trudnoće.
  5. Bilderberg grupa je sastavljena od grupe elitista koja upravlja planetarnim poslovima stotinama godina unazad. Grupa je kao tajno društvo bila toliko kreativna da je do sredine 80-ih u kontrolisanim medijima njeno postojanje negirano. Tek sa usponom alternativnih medija, javnost je počela da se upoznaje sa njenim postojanjem. Kanadski pisac Danijel Estulin, autor knjige „Klub Bilderberg“ smatra da je njihov cilj „da kreiraju jednu svetsku vladu, koju bi činili uticajni ljudi, a sa ciljem da kontrolišu sve značajne resurse na planeti gde neće postojati nacije, već samo regioni, jedna religija, jedan ustav, jedna crkva, jedna moneta i jedna država.“ Bilderberg grupa nema stalne članove već se svake godine određeni broj najuticajnijih ljudi u svetu politike i biznisa poziva da prisustvuje ovom „privatnom“ sastanku. Mesto sastanka je uvek drugo, i daleko od očiju javnosti. Ko je taj koji određuje i poziva, nije poznato, ali se veruje da su to dve dominantne bankarske dinastije i to Rokfeleri (američka interesna zona) i Rotšildi sa svojim evropskim ograncima. Godine 1999-te na sastanku Bilderberg grupe u Sintri od 03 do 06 juna, prva tema je bila Kosovo. Moderator rasprave bio je Henri Kisindžer, a prvi govornik Karl Bilt – Srbiji ne baš naklonjeni političari.
  6. Koliki je moralni pad naročito među mladima može se videti na svakom koraku: u kafiću, na ulici i drugim javnim mestima. Mnogo je slučajeva kada veoma mlade devojke ostaju u drugom stanju sa često još mlađim momcima samo što ti primeri nisu u velikoj meri dostupni javnosti. Ilustrativni primeri iz Velike Britanije poznati javnosti su: dečak Alfi koji je, kako su mediji u početku objavili, sa 13 godina postao otac. Kada je dete začeto sa majkom Šantel (15 godina) Alfi je imao samo 12 godina. (Kasnije je, kako saznajemo u medijima, DNK analizom, utvrđeno da Alfi nije otac deteta. Međutim to nikako ne umanjuje činjenicu o postojanju moralnog pada, i posrnuća mladih i dece); i Šon Stjuard-najmlađi otac, za koga se u Britaniji zna, koji je 1998. godine u svojoj 12. godini postao otac, a bebina majka je imala 15 godina kao i Šantal.
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *