МАСАКР НЕРОЂЕНИХ
САЧУВАЈМО ЖИВОТ
Ово што се дешава са организмом у развоју је заиста чудесно, и ја сам покушао колико сам могао да вам то представим и упростим не би ли схватили да спајањем јајних ћелија и сперматозоида не настаје “нека тамо ствар” већ нови живот, ново биће, које жели да живи. Прекинути један такав прогресиван развој и биолошку жељу детета за животом не може се никако друго окарактерисати него као убиство. Јер ми живом бићу, које нам сваким својим тренутком живота показује да жели да живи, и да жели да се роди, ускраћујемо то право, користећи при том најбаналније изговоре и лажи.
Управо наука, која је у свом прогресивном развоју, новим сазнањима устаје против свих pro-death оријетнисаних који у својој пароли имају чувену: Живот не почиње зачећем. ВЕЛИКА ЗАБЛУДА!!! Наука показује управо супротно, и са новим сазнањима управо се поистовећује са вишевековним ставовима Православне цркве и многих других религија да ЖИВОТ НАСТАЈЕ ЗАЧЕЋЕМ.
Вршењем абортуса прекидамо нормалан животни циклус, нешто што се зове ЖИВОТ и што је записано у генима и што ће се понављати док је света и док је мушког и женског рода. То што је жена стварањем предодређена да рађа јој никако не даје за право да одлучује о судбини новоствореног живота у њеној утроби.
Већина стручњака зна све претходно написано па и много више од тога, с тим што је проблем у томе што на те појаве гледа само као на суве медицинске чињенице. Међутим, на ове ствари не можемо гледати површно као на пуке чињенице, већ је у конкретном случају потребно завирити мало дубље и осетити ту енергију и жељу новоствореног бића да живи. Уочити такву функционалну и морфолошку организацију која омогућава новоствореном бићу да живи и да се развија у унутарматеричним условима, који су, при том, другачији од услова у којима ми живимо и да у једном моменту уз драстичне промене, пређе и настави живот у ванматеричним условима. Пред овим чињеницама застаје дах и свака морална и правна дилема пада у воду.
Врло је често јавност Србије била згражавана сатанистичким ритуалним убиствима[1] и при том на сва уста осуђивала починитеље. Сложићете се да је чудно то да осуђујемо сатанисте и остале секташе и гнушамо се пред њиховим делима касапљења, обезглављења и сл, а да, при том, не видимо или не желимо да видимо, да ми чинимо много горе ствари дозвољавајући, промовишући и радећи абортус[2], што нас на пакленој лествици ставља далеко испод сатаниста, а ближе вечном огњу. Чинећи и одобравајући абортусе супростављамо се природном поретку и Створитељу свега промовишући и легализујући при том смрт и убиство. Заиста сатанистичка логика.
На крају, завршио бих описом једног величанственог догађаја – првог порођаја и првог рођења детета коме сам ја присуствовао. Наиме, сваки студент медицине имао је, током своје праксе, прилику да посматра порођај а већина је и учествовала у њему. На већину колега којима је први пут да гледају и/или учествују у порођају, овакав један догађај оставља фасцинантан утисак. Тако је било и са мном и неким мојим колегама. Посматрали смо порођај жене, којој је то иначе било прво дете и прво порођајно искуство. Морам признати да смо сви били у грчу и благо узнемирени у ишчекивању исхода порођаја. Порођај је трајао око 15-20 минута и протекао је без икаквих проблема. Ми смо “припомагали” стискајући песнице, знојећи се и грчећи се на сваку порођајну контракцију. Било је величанствено. Већ после неколико контракција дете је почело да се рађа, најпре главица а онда труп и на крају ноге – класичан школски пример нормалног порођаја. Оног тренутка кад је дете изашло вани у сали је настао потпуни мук од неколико секунди које су се нама учиниле као читава вечност у ишчекивању првог удаха и гласа новорођеног детета. Девојчица је заплакала, на нашим лицима осмех, у очима по која суза од узбуђења а у срцу неописива радост. Мајка насмејана и срећна, на тренутак је потпуно заборавила на све порођајне болове и радосно загрлила девојчицу коју су јој одмах ставили на груди. Кроз главу ми је само пројурила мисао: “Како је благословена она жена која дочека и доживи овај тренутак”.
Заиста, ово је једно искуство које својом енергијом и благодаћу које има оставља велики утисак на посматрача. Помислио сам само, ако је у нама овај догађај измамио сузе од узбуђења како би тек отац детета плакао да је могао да види рођење свог детета.
Ако један овакав чин рођења на посматраче оставља фасцинантан утисак, замислите само како би сви ми били одушевљени када би могли да видимо како, као Божије стваралаштво, настаје нови живот спајањем двају полних ћелија.
Из милион разлога који се не могу побројати морамо стати уз НАШУ још нерођену децу. Не смемо уништавати ЊИХОВЕ животе већ имамо обавезу да се боримо за ЊИХ. Зато што нису још увек рођени не значи да су потчињени и мање вредни у односу на нас. Дајмо им прилику да се роде, да порасту, да нас позову мама, тата, чико, тето… дајмо им прилику да својим присуством употпуне и улепшају наш живот, да допринесу човечанству, да помогну отачаству и Светој Православној Цркви.
Ово је прилика да све Вас позовем, а нарочито оне у медицинској струци, да заједно устанемо у одбрану светиње живота и постанемо земаљски адвокати још нерођене деце јер су Бог и наука на нашој страни! Искористимо то, јер они (нерођени) другог немају до нас, да се на земљи боримо за њих и њихова права!
Молим Вас не уништавајте њихове животе, борите се за њих!!!
НАПОМЕНА:
- Поводом убиства у Бановцима чланак објављен у дневном листу Глас јавности:”Ритуално убиство или дело канибала….Ово је ритуално убиство и урађено је по уледу на сатанистичке ритуале грофа Дракуле. Он је волео својим жртвама да одсеца делове екстремитета и главе. Јакупек је осакатио малог Луку јер су сатани најдраже жртве деца, поготову нерођена. Уосталом све околности указују на то да је Јакупек сатаниста. Његова соба и подрум су офарбани у црно, а полиција је у његовој кући нашла и обиље сатанистичке литературе – каже Зоран Луковић, стручњак за секте у полицијској управи Београд…..Мада веродостојних података о броју и начину деловања сатанистичких секти у Србији нема, многа свирепа убиства управо су приписана сатанистима. Пре непуних петнаест година војник Јожеф Менедер у касарни у Врању убио је шест војника и старешину. Убрзо затим у шабачкој касарни, војник Нандор Киш убио је двојицу војника, а неколико ранио. Обојица су били припаднци сатанистичких секти “Црна ружа” и “Лоша вера.” Три године касније још један злочин је шокирао јавност. Две малолетнице убиле су бабу једне од њих са више од 100 убода ножем. За казну што је хтела да прекине дружење с њима, у Трстенику су пријатељи девојци извадили материцу и јајнике. Сумње да је одговорна за две смрти пале су на секту “Црна ружа”, после самоубиства два ђака из једне београдске гимназије. ” Глас јавности од 4-ог септембра 2007. године.
- Приликом вештачког абортуса касапљења и убиства су много монструознија. Илустративан пример: “Вакум аспирација и дилатација и киретажа – лекар који врши абортус увлачи апарат за сукцију у материцу кидајући део по део тела детета (напомена В.П) извлачи га из материце. Ако је детиња глава првелика, а обично јесте, онда се посебним апаратом она ломи, па се садржај лобањске шупљине и смрскане кости извлаче апаратом за сукцију. На крају поступка, матерична дупља се киретира и остаје празна. Већина аборутуса се изводе на овај начин, обично до десете недеље, односно до краја законског лимита за дозвољени вештачки прекид трудноће на захтев жене”. Покрет за живот: Лепота ће спасити свет, Српски сабор Двери, 2007. стр. 23
