МАСАКР НЕРОЂЕНИХ

 

МАСАКР НЕРОЂЕНИХ
 

 
МАЈКА БИОЛОШКИ (АКО НЕ ДРУГАЧИЈЕ) ЖЕЛИ ДА СЕ ДЕТЕ РОДИ
 
У почетку смо напоменули да мајка зачећем прелази у једно друго, тј. благословено стање. Организам мајке се у том контексту адаптира не би ли омогућио нормалан раст, развој и рођење детета[1]. Навешћемо само неколико примера:
• Промене на материци и дојкама (слика 12). Као што је претходно наведено, пре трудноће тежина материце је око 70 грама, а запремина материчне шупљине око 10 милилитара. Како би материца омогућила несметан раст плода током трудноће долази до њеног раста, делом под дејством хормона а делом под утицајем раста плода, те у термину порођаја овај орган тежи око 1100 грама, док је запремина 500 до 1000 пута повећана и креће се око 5 литара. У дојкама се нагомилава масно ткиво, што представља енергетску резерву за период лучења млека, и долази до раста жлезда у дојци које су одговорне за лучење млека.

Слика 12

• Правило је да у трудноћи долази до знатног повећања запремине крви. Овај процес започиње по зачећу а најинтензивнији је око половине трудноће. У термину за порођај запремина крви је већа за 40-45% у односу на запремину пре трудноће. Смисао повећања запремине је да се, између осталог, обезбеди адекватан доток и проток крви у плаценту а самим тим и у плод и да се изврши припрема за крварење приликом порођаја, јер током порођаја породиља губи знатну количину крви. У овом контексту, такође током трудноће, долази до повишења коагулационог статуса, тј. до повећања концентрациј е коагулационих фактора. У току заустављања крварења тј. згрушавања крви након неке повреде, између осталих, битну улогу имају и коагулациони фактори. То су фактори који својим присуством у крви омогућавају сложен процес згрушавања и ефикасног заустављања крварења. Недостатак само једног од њих доводи до поремећаја у згрушавању крви и продуженог крварења. Ова појава иде у прилог бржег и ефикаснијег заустављања крварења након порођаја, јер би иначе у значајном бројуслучајева долазило до губитка веће количине крви која би могла резултирати смућу породиље.
• Имајући у виду да спајањем полних ћелија долази до комбиновања и мајчиних и очевих гена, плод у материци представља природну имунолошку мету. Шта то у ствари значи? Наш организам је, у току свог сазревања, тако прилагођен да лако препозна супстанцу која нема исте карактеристике као сам организам и има механизме да против ње усмери свој имуни систем и уништи је. Баш из тог разлога приликом трансфузије крви (примања крви) прималац може примити само своју крвну групу, јер би иначе дошло до по живот опасних бурних реакција од стране организма. Исто тако приликом трансплантације (пресађивања органа и/или ткива), ако се не ради о аутотрансплантацији[2] најбоље се прима ткиво или орган од ближњих рођака јер између рођака и примаоца постоји највећа сличност[3] у генима, у супротном врло брзо прималац органа или ткива преко свог имуног система одбације орган или ткиво који му је пресађен. У том контексту, и плод који поседује и очеве гене, преставља природну имунолошку мету, тако да мајчин имуни систем има тенденцију да га уништи. У реалности то се не дешава, јер постељица тј. неки њени делови луче извесне локалне факторе који изазивају имунолошку толеранцију (имуни систем мајке толерише плод) од стране мајке и омогућавају несметани развој и раст плода у материци.
 
Чудесно, зар не? И у функцији живота и рађања, зар не?


 
НАПОМЕНА:

  1. “Током гравидитета организам жене се мења, а смисао тих промена је да се обезбеде оптимални услови за раст и развој плода, а такође и да се очува здравље труднице (напомена В.П). Све промене које настају током 10 лунарних месеци, или 40 гестацијских недеља, у здраве жене, која рађа здраво и за живот у ванматеричним условима способно дете, представљају физиолошку адаптацију организма на трудноћу. Ове промене се догађају на свим ткивима и органским системима, динамичне су, понекад и драматичне, па могу симулирати симптоме и знаке извесних патолошких стања. Од значаја је да су по правилу адаптивне промене реверзибилне. ” Цитат из ГИНЕКОЛОГИЈА И АКУШЕРСТВО, уџбеник за студенте медицине, Група аутора, ЦИБИД Београд, 2006. године, стр. 207
  2. Аутотрансплантација је вид трансплантације у којој се ткиво са једног дела тела пресади на други део тела исте индивидуе и у овом случају је могућност одбацивања пресађеног ткива најмања. Давалац или донор је онај који даје орган или ткиво, прималац или акцептор је онај који прима орган или ткиво док је трансплантат или графт орган или ткиво које се пресађује са даваоца на примаоца.
  3. И овде постоје одступања, јер један рођак може имати више сличности са примаоцем него други, нпр. један рођени брат/сестра може више одговарати као даваоц него други рођени брат/сестра.

Comments are closed.