NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Pravoslavni brak i porodica » MASAKR NEROĐENIH

MASAKR NEROĐENIH

 

MASAKR NEROĐENIH
 

 
MAJKA BIOLOŠKI (AKO NE DRUGAČIJE) ŽELI DA SE DETE RODI
 
U početku smo napomenuli da majka začećem prelazi u jedno drugo, tj. blagosloveno stanje. Organizam majke se u tom kontekstu adaptira ne bi li omogućio normalan rast, razvoj i rođenje deteta[1]. Navešćemo samo nekoliko primera:
• Promene na materici i dojkama (slika 12). Kao što je prethodno navedeno, pre trudnoće težina materice je oko 70 grama, a zapremina materične šupljine oko 10 mililitara. Kako bi materica omogućila nesmetan rast ploda tokom trudnoće dolazi do njenog rasta, delom pod dejstvom hormona a delom pod uticajem rasta ploda, te u terminu porođaja ovaj organ teži oko 1100 grama, dok je zapremina 500 do 1000 puta povećana i kreće se oko 5 litara. U dojkama se nagomilava masno tkivo, što predstavlja energetsku rezervu za period lučenja mleka, i dolazi do rasta žlezda u dojci koje su odgovorne za lučenje mleka.

Slika 12

• Pravilo je da u trudnoći dolazi do znatnog povećanja zapremine krvi. Ovaj proces započinje po začeću a najintenzivniji je oko polovine trudnoće. U terminu za porođaj zapremina krvi je veća za 40-45% u odnosu na zapreminu pre trudnoće. Smisao povećanja zapremine je da se, između ostalog, obezbedi adekvatan dotok i protok krvi u placentu a samim tim i u plod i da se izvrši priprema za krvarenje prilikom porođaja, jer tokom porođaja porodilja gubi znatnu količinu krvi. U ovom kontekstu, takođe tokom trudnoće, dolazi do povišenja koagulacionog statusa, tj. do povećanja koncentracij e koagulacionih faktora. U toku zaustavljanja krvarenja tj. zgrušavanja krvi nakon neke povrede, između ostalih, bitnu ulogu imaju i koagulacioni faktori. To su faktori koji svojim prisustvom u krvi omogućavaju složen proces zgrušavanja i efikasnog zaustavljanja krvarenja. Nedostatak samo jednog od njih dovodi do poremećaja u zgrušavanju krvi i produženog krvarenja. Ova pojava ide u prilog bržeg i efikasnijeg zaustavljanja krvarenja nakon porođaja, jer bi inače u značajnom brojuslučajeva dolazilo do gubitka veće količine krvi koja bi mogla rezultirati smuću porodilje.
• Imajući u vidu da spajanjem polnih ćelija dolazi do kombinovanja i majčinih i očevih gena, plod u materici predstavlja prirodnu imunološku metu. Šta to u stvari znači? Naš organizam je, u toku svog sazrevanja, tako prilagođen da lako prepozna supstancu koja nema iste karakteristike kao sam organizam i ima mehanizme da protiv nje usmeri svoj imuni sistem i uništi je. Baš iz tog razloga prilikom transfuzije krvi (primanja krvi) primalac može primiti samo svoju krvnu grupu, jer bi inače došlo do po život opasnih burnih reakcija od strane organizma. Isto tako prilikom transplantacije (presađivanja organa i/ili tkiva), ako se ne radi o autotransplantaciji[2] najbolje se prima tkivo ili organ od bližnjih rođaka jer između rođaka i primaoca postoji najveća sličnost[3] u genima, u suprotnom vrlo brzo primalac organa ili tkiva preko svog imunog sistema odbacije organ ili tkivo koji mu je presađen. U tom kontekstu, i plod koji poseduje i očeve gene, prestavlja prirodnu imunološku metu, tako da majčin imuni sistem ima tendenciju da ga uništi. U realnosti to se ne dešava, jer posteljica tj. neki njeni delovi luče izvesne lokalne faktore koji izazivaju imunološku toleranciju (imuni sistem majke toleriše plod) od strane majke i omogućavaju nesmetani razvoj i rast ploda u materici.
 
Čudesno, zar ne? I u funkciji života i rađanja, zar ne?


 
NAPOMENA:

  1. „Tokom graviditeta organizam žene se menja, a smisao tih promena je da se obezbede optimalni uslovi za rast i razvoj ploda, a takođe i da se očuva zdravlje trudnice (napomena V.P). Sve promene koje nastaju tokom 10 lunarnih meseci, ili 40 gestacijskih nedelja, u zdrave žene, koja rađa zdravo i za život u vanmateričnim uslovima sposobno dete, predstavljaju fiziološku adaptaciju organizma na trudnoću. Ove promene se događaju na svim tkivima i organskim sistemima, dinamične su, ponekad i dramatične, pa mogu simulirati simptome i znake izvesnih patoloških stanja. Od značaja je da su po pravilu adaptivne promene reverzibilne. “ Citat iz GINEKOLOGIJA I AKUŠERSTVO, udžbenik za studente medicine, Grupa autora, CIBID Beograd, 2006. godine, str. 207
  2. Autotransplantacija je vid transplantacije u kojoj se tkivo sa jednog dela tela presadi na drugi deo tela iste individue i u ovom slučaju je mogućnost odbacivanja presađenog tkiva najmanja. Davalac ili donor je onaj koji daje organ ili tkivo, primalac ili akceptor je onaj koji prima organ ili tkivo dok je transplantat ili graft organ ili tkivo koje se presađuje sa davaoca na primaoca.
  3. I ovde postoje odstupanja, jer jedan rođak može imati više sličnosti sa primaocem nego drugi, npr. jedan rođeni brat/sestra može više odgovarati kao davaoc nego drugi rođeni brat/sestra.
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *