МАСАКР НЕРОЂЕНИХ

 

МАСАКР НЕРОЂЕНИХ
 

 
ДЕТЕ ЖЕЛИ ДА СЕ РОДИ
 
Описали смо постељицу која је, сетите се, потекла од оне примарне групице ћелија која води порекло од зачетка насталог спајањем јајне ћелије и сперматозоида. Као што се могло закључити постељица обавља све виталне функције које плоду омогућавају живот. Међутим, током унутарматеричног живота, и код самог плода постоје извесне специфичности. Наиме, у плоду настају чудесне адаптације које му омогућавају живот унутарматерично, а истовремено га у тој жељи за животом припремају за ванматерични живот. Навешћемо неколико примера:

 
• Срце плода чији се откуцаји могу регистровати у шестој недељи од зачећа функционише нешто другачије него код одраслог. Већини је познато да срце има 4 шупљине и то две преткоморе и две коморе, које координисаним радом омогућавају снабдевање свих органа одговарајућом количином крви (слика 6). Срце се у функционалном смислу може поделити на десно и лево, десно чине: десна комора и преткомора а лево: лева комора ипреткомора. Код здраве индивидуе крв из вена долази у десно срце (плава боја на слици), из њега иде у плућа где се снабдева кисеоником, затим одлази у лево срце а одатле артеријским крвним судовима до свих органа које снабдева кисеоником и хранљивим материјама (црвена боја на слици).
Из артерија крв са мање кисеоника прелази у вене па тако све у круг. Због веће концентрације кисеоника артеријска крв је светло-црвене боје, док је венска због мање концентрације кисеоника тамно-црвене боје. Као што је претходно поменуто, функцију плућа унутар- матерично обавља постељица. Она крв богату кисеоником преко пупчаних крвних судова доводи у вене (слика 7). За разлику од ванматеричног живота у току унутарматеричног живота крв из вена, која је доспела у десно срце, не одлази у плућа већ преко комуникација које постоје између десног и левог срца прелази директно у лево срце (комуникације су на слици 7 обележене црвеним стрелицама)
Слика 6  

. Са рођењем и успостављањем плућне функције ове комуникације се затварају у релативно кратком периоду од рођења, и при том омогућавају адекватну функцију срца у новонасталим ванматеричним условима. Упознавајући ове чудесне чињенице приметићете да је овако сложено функционисање тако организовано само да би дете преживело у тим унутарматеричним условима и да је, такође, у функцији живота.

Слика 7

 
• У другој половини унутарматеричног живота, негде око 24 недеље, у плућима почиње да се лучи супстанца (плућни сурфактант) која има виталан значај за функцију дисања, а нарочито у првим фазама после рођења, када се примарно, по први пут успоставља плућна функција. Наиме, непосредно после рођења у нормалним условима када дође до првог удаха, извесна количина ваздуха доспева у плућне алвеоле[1] и отвара их и шири по први пут. Због притиска и еластичних сила ове алвеоле теже да се поново затворе (слепе), али то не чине, захваљујући, између осталих фактора понајвише тој супстанци (плућни сурфактант). Количина и однос појединих хемијских једињења које чине плућну супстанцу (сурфактант), између осталих фактора, у највећој мери одражава плућну зрелост и спремност дисајних органа за живот у ванматеричним условима у разним фазама развоја. У контексту поменутог интересантна је и следећа чињеница. Наиме, правило је да се просечна дужина трајања трудноће смањује са бројем плодова (фетуса). У случајевима близаначке трудноће порођај се обично деси око 35 недеље. У овим трудноћама, ПРИРОДА на неки начин штити близанце тако што до стварања плућне суптанце, а самим тим и плућне зрелости, долази раније него код трудноће са једним плодом (монофетална). То јест, док се у трудноћи са једним плодом зрелост плућа постиже између 35. и 36. недеље, код близаначке трудноће се то догоди четири недеље раније, у 31. или 32. недељи. На основу прехтодно изложеног, није тешкозакључити да се плућна супстанца лучи у плућима како би новоствореном животу омогућила да у једном предвиђеном временском периоду са унутарматеричног успешно пређе на ванматерични живот и да је цео тај процес уређен и усклађен до перфекције. Чудесно и у функцији живота , зар не?

Слика 8

• Како плод унутарматерично не уноси ништа од хране преко уста и како је систем органа за варење још увек неразвијен плод преко свог помоћног органа (постељице) узима од мај ке већ сварене хранљиве састој ке и као такве их користи у функцији раста и развоја.
• Унутарматерично кожа детета је покривена сирастим мазом. Секреција ове масти јавља се под утицајем постељичних хормона, а луче је лојне жлезде коже. Сирасти маз[2] има неколико функција: 1. он унутарматерично штити кожу од мацерације[3] до које би иначе дошло због дугог периода проведеног у течној средини, 2. служи као заштитни биофилм од патогених бактерија[4] које се налазе у гениталном тракту мајке кроз који плод пролази у току порођаја природним путем, 3. спречава нагли губитак веће количине топлоте и пада температуре новорођенчета након доспевања у ванматеричне услове, 4. спречава већи губитак воде са површине тела у периоду након рођења, и 5. снижава Ph вредност (повећава киселост) површног слоја коже, чиме се, спречава раст патогених бактерија, а поспешује насељавање коже коменсалном[5] бактеријском флором.
 

Слика 9
• У току развоја у материци лобања постаје велика у односу на релативно мало лице и округлог је облика. На костима лобање се налазе шавови и фонтанеле (теменци)[6]. Ови шавови су меки, неокоштани и размакнути и дају могућност мењања конфигурације главе при пролазу кроз порођајне путеве приликом порођаја (слика 10). И ово је, такође, у функцији живота а не смрти, јер да је глава у свом развоју настала као компактна кост или да су шавови и фонтанеле већ срасле у материци, порођај би у великом броју случајева био праћен тешким повредама главе.
• За време унутарматеричног живота плод живи у топлој средини, а и сам продукује топлоту, па је неопходна борба против топлоте. Како је код плода центар за регулацију температуре неразвијен, постељица функционише као истински терморегулатор омогућавајући плоду несметан раст и развој у одговарајућој температури средине.
Слика 10  

• Такође је у овом контексту неопходно напоменути да уколико не дође до порођаја у термину, након 42 недеље трудноће настају моменти који могу бити потенцијално опасни по плод. Наиме, после овог периода долази то слабљења функција плаценте због старења те су ослабљене све функције које су виталне за одржавање живота плода у унутарматеричним условима[7]. Из изложеног се може закључити да је функционалност постељице генетски ограничена за онај период који је потребан да функције плода у развоју достигну онај моменат који ће омогућити несметани прелазак са унутарматеричне фазе у ванматеричну фазу живота.
 
Чудесно, зар не? И у функцији живота, зар не?
 
У табели која следи видеће се след морфо-функционалног развоја током унутарматеричног развоја у току 10 лунарних[8] месеци (слика 11):

Први лунарни месец После првих размножавања већ око треће недеље почиње да се формира ембрион. У тој фази развоја скоро половина плода представља будућу главу. Уста су широко отворена, а већ се ствара и ушни канал. Срце је у облику тубе. Јављају се први пупуљци ектремитета.
Други лунарни месец Распознаје се мозак и чељусти, а на срцу већ једна комора и предкомора, а пупољци руку и ногу се даље развијају. Могу се распознати и очи.
Трећи лунарни месец Могу се распознати сви унутрашњи органи, као и кости, мишићи нерви и сл. Почетком трећег месеца почиње рад срца. Формирају се очни капци, распознају се нос, вилице, спољашње уво, прсти на рукама и ногама. Глава чини једну трећину фетуса. Унутрашњи полни органи се диференцирају, а спољашњи се још добро не распознају, па се пол може одредити тек крајем трећег месеца.
Четврти лунарни месец С времена на време мајка осећа покрете плода. Чује се рад срца. Јасно се распознају спољашњи органи.
Пети лунарни месец Глава је још увек велика. Очни капци су затворени. На глави се појављује коса. На рукама и ногама могу се разликовати нокти. Рад срца је још јачи.
Шести лунарни месец Тело плода је пропорционалније, мршаво је. Кожа је смежурана и појављује се сирасти маз. Обрве су формиране а очни капци одвојени. Ако би се родило, овакво новорођенче би могло у спољашњим условима да живи неколико часова.
Седми лунарни месец Очи су отворене. Код мушког плода, тестиси већ могу да се спусте у скротум. Ако се роди, врло ретко може остати у животу.
Осми лунарни месец Сви органи су у последњим фазама развоја. Све спољашње телесне структуре се јасно распознају. Ако се роди, може се уз већу бригу одржати у животу.
Девети лунарни месец Сви органи су добро развијени и омогућавају напредовање и опстанак изван материце.
Десети лунарни месец Фетус завршава свој унутарматерични развој и морфолошки и функционално потпуно је способан за живот ван материце.
Слика 11

Сигуран сам да из изложеног можете уочити да нам то новостворно биће, иако не може да говори, сваким својим делићем, сваком својом функцијом и сваким тренутком свога развоја говори да жели да живи и да жели да се роди. Ко смо ми да му то ускратимо?
 


 
НАПОМЕНА:

  1. Плућне алвеоле су завршни део дисајних путева у којима се врши размена гасова, тј. преузимање кисеоника из удахнутог ваздуха и одавање угљендиоксида произведеног у организму. (Слика 8)
  2. Светска здравствена организација, због великог броја функција које има, препоручује да се сирасти маз након рођења не скида купањем већ да се омогући његово уклањање природним путем.
  3. Мацерација је стручни назив за гњиљење. По Вујаклији: Мацерација (лат. maceratio) дужи утицај неке течности (воде, алкохола, етра, киселина и др.) на неку чврсту биљну или животињску твар на обичној температури; расквашивање, раскисељавање, топљење, квашење.
  4. Бактерије су једноћелијски организми које се према способности да изазову обољење деле на патогене и апатогене. Патогене се могу поделити на стриктно патогене и условно патогене. Стриктно патогене изазивају обољења осетљивог домаћина, док условно патогене не изазивају болести у нормалним околностима већ када се за то створе посебни услови (када дође до пада имунитета или када промене своје природно место боравка нпр. када Escherichia coli из дебелог црева споља преко мокраћних канала доспе до мокраћне бешике може изазвати упалу мокраћне бешике – cistitis ). Апатогене бактерије или сапрофити не изазивају болест.
  5. Коменсализам је асоцијација у којој бактерија користи домаћина, тј. човека као склониште и извор хране, при чему човек нема никакве штете. На пример, неке сапрофитне бактерије могу да населе кожу човека и никада неће изазвати болест свог домаћина.
  6. Када се дете роди, родитељи могу на глави детета два већа мекша подручја који се називају фонтанеле, велика и мала (силка 9). Затварање ових фонтала је између осталих параметара битно за праћење нормалног сазревања детета. Велика фонтанела срасте за око 12-15 месеци, док мала фонтанела срасте до трећег месеца.
  7. Новорођенче из продужене трудноће се назива постматурус, а за њега је повезан израз постматуритет, или синдром постматуритета. Клиничке карактеристике овог синдрома су смањење поткожног масног ткива, сува, испуцала, перутава, наборана кожа, која изгледа као скувана, дуги нокти и коса, запрљаност плодове коже мекунијумом (меконијум је назив за прву столицу новорођенлета) и др.
  8. Трудноћа нормално траје 280 дана, десет лунарних месеци (један лунарни месецима 28 дана) или 40 недеља (+/- две недеље).

Comments are closed.