Манијакална депресија

Питање:
Помаже Бог поштовани оци, Већ дуго година живим у вези са некрштеном особом. Знам да живимо у греху али се надам да ће се Господ смиловати мојим молитвама и даровати веру мом партнеру. Он је заиста једна добра и несебична особа и брине се о мени најбоље што може. Мој проблем је у томе што он пати од манијакалне депресије (као и његов отац и брат) и мени је све теже да подносим његове испаде безразлозног гнева а затим дубоке депресије и безнађа. Покушала сам неколико пута да разговарам са њим али он одбија да прихвати да са њим нешто није у реду. Молим вас посаветујте ме како да се понашам и како да му помогнем. Ваша сестра у Христу
Јела


Одговор:
Драга ми у Христу Јело, разни видови менталне болести се показују у томе што нико од тих људи не признаје да нешто са њима није у реду. То је највећи проблем! Они имају свој свет и очекују да се остали део света адаптира на њихове потребе и схватање истог. Бојим се да само губите време и нарушавате своје здравље у покушајима да му докажете да са њим нешто није уреду.
Зашто живите са некрштеном особом? Ако сте се у мећувремену обратили Цркви, онда ће она ваш статус некако да толерише (тзв. икономијом) , а ако сте били при њој и изабрали оваковог човека да живите са њим, зашто сада окривљујете Бога, да се надате да ће се „Он смиловати“? У чему Он није био милостив према вама и раније? Чији је то био избор ваш или Његов? Не знам како да му помогнете у тој ситуацији у којој се налази. Он нема потребу за Црквом, и како се налази ван ње не видим начин како може да му она помогне. Јер је он својом незаинтересованошћу за крштење против њених порука које упућују и усмеравају човека на добар и смисаон живот. На живот са светом надом у радости Васкрслог Господа нашег Исуса Христа. Где има наде тамо нема безнађа, т.ј. „депресије“, „јер жалост која је по Богу доноси за спасење покајање, за које се никада не каје; а жалост овог света смрт доноси» (2 Кор. 7, 10) . У отсуству ових најбољих лекова, који се користе по рецепту Христовом, вама остаје да се обратите лекару па да он покуша да га “хемијски избалансира”, што значи да га ставе на одређену терапију за маничну депресију. Али да то да урадите само ако је он неподношљив, а ако уз веће разумевање и ваше спасоносно трпљење јесте онда носите тај свој крст који сте изабрали и држите се даље од „лекова“ који често проузрокују негативне последице. Опет да поновим: ако је трпељиво и у вашим силама а ако не можете да издржите нико вас за то неће да осуди.
Дакле, било би најбоље ако би он примио крштење и почео да се причешћује. Можда је време да озбиљним трудом покушате да га приведете Цркви, наравно ако он не страда од дубоке депресије јер крштење треба и „разумети“. Да својим покајничким подвигом исправите своје грешке „за које се нисте кајали“ и приведете га Цркви.
Желећи вам сва блага од Бога да истрајете
оЉуба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *