Питање:
Моја мама је извршила један абортус…ја сам понекад тужна због тога а понекад се и расплачем…прво због мога брата или сестре који су могли да буду самном…а нажалост нису…а некад ми је жао и ње…Поготово ми је тешко кад од ње чујем…да није грешна и да сама себе горди…Буде ми тешко, не знам како да се понашам у датом тренутку? А опет волим своју мамау из душе…!
Н.Н
Одговор:
Радујсја, драга сестро! Наравно да волите своју мајку, и треба да је волите, а и да јој помогнете! У оваквом случају, када особа или не може или не жели да увиди и призна свој грех како би се покајала, исповедила се и опрала душу своју од греха, обично не вреди да јој причате о томе (јер ћете тиме само стварати још јачу отпорност) , а никако не осудите, него једноставно, молите се милостивом Господу да јој омекша и отвори срце, и да је води ка покајању и спасењу. Молитва може баш чудесно да делује, и да успе ту где наше речи не могу ништа помоћи. А и уз то, нека Ваше речи и понашање према таквој особи буду благи и пуни љубави и топлине, јер и наша искрена љубав такође може стварати чудеса! Немојте дозволити да Вас туга узнемирава због тога што брат или сестра није ту поред Вас, него, претворите ту тугу у молитву за спасење његове/њене душе, да Господ буде милостив према њему/њој, и да га/је прими у Свој загрљај и Царство Небеско. На тај начин, осетићете да сте му/јој итекако помагали својим молитва, и да иако није физички присутан/на, може да буде део Вашег духовног живота. Нека Вас Господ увек води, штити и јача у вери, водећи Вас у миру и љубави путем спасења! Ваш у Христу, о. Раде
