NASLOVNA » Duhovni život, snovi, borba sa iskušenjima, PITANJE PASTIRU » Malovernost

Malovernost

Pitanje:
Pomaze Bog, dragi oci, vec dugo godina citam vase odgovore i skoro uvek sam nesto novo saznala i dobila odgovor iako nisam postavila pitanje. Hvala vam za vas trud i neka vas Bog i Presveta Bogorodica i svi Sveti uvek cuvaju! Verujem u Boga i da je sve stvorio, da nas voli, da nam prasta, ali ne verujem da ce bas meni da pomogne, jer sam toliko gresna i nedostojna i nista ne radim kako treba, ne idem sad ni u crkvu, svesna sam da je moje neverovanje takodje greh, ali neznam kako da se izborim sa ovim iskusenjem. Zivim u Kanadi i iako to nije opravdanje, malo smo se izgubili u tudjini, trcimo za nepotrebnim stvarima i nasi su svestenici u tom zacaranom krugu i nema se vremena za ljubav. Spomenite nas u molitvama vasim! Vasa sestra u Hristu
Danijela


Odgovor:
Draga sestro Danijela, Nisi nam postavila neko direktno pitanje, već sigurno očekuješ da prokomentarišemo Tvoje sadašnje duhovno stanje, koje je, nažalost, u udaljavanju od Crkve, pa čak i vere u Boga. Da li je uzrok tome samo „trčanje za nepotrebnim stvarima“, u koje nastojiš da upetljaš i tamošnje sveštenike, ili je to samo izgovor za pražnjenje duše. Ne možeš da govoriš u ime drugih: „malo smo se izgubili“, već samo o sebi. Šta je uzrok da si se Ti izgubila u tom zapadnom potrošačkom društvu, da Ti je trčanje za novcem postalo važnije od životne trke za spasenje duše. Pročitaj u Matejevom jevanđelju Hristovu besedu na gori, 5-7 glava, pa ćeš saznati šta je čoveku najvažnije u životu. Zna Bog da se moramo odevati, hraniti, pa i veseliti, ali treba da znamo redosled vrednosti. Kao što je telo važnije od odela, tako je i duša važnija od tela. I ako se za svoje telo trudimo i radimo gotovo ceo dan, jer i kad spavamo – odmaramo telo, a koliko vremena posvećujemo duši svojoj. A Hristos nas pita: Kakav će odgovor čovek dati za dušu svoju? Ti se sigurno moliš Bogu i kad ne ideš u crkvu. Izgovaraš molitvu koju nam je dao sam Gospod Isus Hristos, molitvu Gospodnju: Oče naš… Nazivaš Boga Ocem svojim, pa kako onda možeš sumnjati da Otac neće brinuti o svoj svojoj deci, pa i o Tebi. Tu svoju sumnju zasnivaš na svojoj grešnosti. Pa Hristos je i došao u ovaj svet ne radi pravednika, već radi grešnika, da grešnike pozove na pokajanje. O tome možeš pročitati u Lukinom jevanđelju, glava 5, o pozivu na apostolsku službu carinika Levija i u 19. glavi, pokajanje Zakheja u Jeruhonu. Tu Hristos kaže: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni. Nisam došao da pozovem pravednike nego grešnike na pokajanje…Jer Sin Čovečiji dođe da potraži i spase izgubljeno. I dobro je, draga sestro, što si svesna svoje grešnosti. Kad čovek zna šta ga boli on će lako potražiti odgovarajućeg lekara, lečiće se i ozdraviti. Međutim, kao što postoje opake bolesti, koje se ne ispoljavaju odmah u začetku, a kad počnu da pričinjavaju bol, onda je u većini slučajeva već kasno za lečenje, tako i ako čovek nema osećaj grešnosti, ako ga savest njegova ne potseća i uznemirava, on će padati u greh sve više i više. I kad sasvim ogrezne u grehu, kao kad metastaza prodre u celo telo, onda čovek upada u depresiju, očajanje, koje se nažalost često završava i samoubistvom. Kažem, dobro je što osećaš svoju grešnost, pa se možeš duhovno lečiti. A najbolji i najefikasniji lek u lečenju grešnosti, u oslobađanju od greha je usrdna molitva, pojedinačna ili zajednička, a post je drugo krilo u borbi sa iskušenjima. Onako kako nas i Hristos uči: A ovaj se rod ne izgoni osim molitvom i postom (Matej 17, 21) . Ovo vreme Svete i velike četrdesetnice je najbolje za lečenje čovekove duše. Post telesni i post duhovni, pojačana molitva, odlazak u crkvu, ispovedanje svojih grehova pred sveštenikom i pristupanje najvećoj Svetinji, pričešće Časnim telom i krvlju Hrista Spasitelja. U tom blagočestivom ritmu lične molitve i posta, zajedničke molitve i Svetog pričešća, naći ćeš mir duši svojoj i nećeš pesimistički posmatrati sebe i svoje stanje. Saznaćeš da Hristos i Tebe čeka, kuca na vrata Tvog srca i ako mu otvoriš, On će doći kod Tebe i ispuniće dušu Tvoju radošću. Dakle, iskoristi vreme posta, pojačaj molitvu, otiđi na ispovest i Sveto pričešće i sve tamne misli o životu nestaće, Tvoje srce će goreti radošću kao apostola Luke i Kleope, kad su susreli Vaskrslog Hrista (Jevanđelje po Luki 24. glava. Srdačan pozdrav o. Dušan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *