Питање:
Оче молим Вас помозите ми. Имам 26 година и дете од два месеца. Пре 42 дана моја мајка је извршила самоубиство. Она је из свештеничке породице, отац јој је био прота. Имала је рак дојке, међутим у последње време је болест напредовла. Она је то знала и веома тешко се борила са тим. Имала је психичке кризе, а ни хормони јој нису били у реду. Лекари су рекли да повећано лучење хормона подстиче мисли на самоубиство. У браку је годинама била малтретирана. Уз приложену лекарску документацију одобрено је присуство свештеника четрдесетодневном помену. Мислила сам да ће ми после 40 дана бити лакше, али мој бол је све јачи. Не могу да се помирим са тим да је више нема. Много ме боли што је на такав начин окончала живот. Стално је сањам да је жива. Усамила сам се, не прија ми ничије друштво. Волим да сам само са мужем и дететом. Много ми је тешко. Молим Вас да ми помогнете да преболим овак огромни губитак. Знам да живот иде даље, имам породицу којој требам, али стално мислим на мајку, која ми је била све у животу. Нема у мени радости нити пред собом видим излаз из таме, која ме је окружила.
Ana
Одговор:
Бог вам помогао, Свако самоубиство носи са собом трауме за чаланове породице, који остају. Водите бригу о својој души и о моралном узрастању своје младе породице. Тиме желим да вас подстакнем на следеће: молите се свакодневно Господу, трудите се да будете добри према свима, како се то данас савремено каже, будите позитивни, постите и обавезно одлазите на исповест свом духовнику – свештенику! Из искуства црквеног предања, сазнајемо да се слична осећања појављују и код наследника самоубица. Зато се држите духовних савета свог свештеника и ништа немојте да кријете. Особе које скривају своје “тмурне” помисли долазе до таквог душевног стања да дигну руку на себе. Црква из предострожности, са тугом не дозвољава опело у случају самоубица. Ипак, блаженопочивши старац Пајсије Светогорац је свима нама дао утеху у расуђивању по овом питању када је написао ове речи: “Међутим, ми треба да се много молимо за оне, који су себи одузели живот, да Добри Бог нешто учини и за њихово добро, јер нама није познато шта је могло да се догоди те су на себе дигли руку, или у каквом су се стању налазили у последњем тренутку живота. Може бити да су се у часу исхода душе покајали и затражили опроштај од Бога, да је њихово покајање Бог примио, а душу им однео Анђео Господњи.” Старац Пајсије Светогорац, ”Породични живот”, Манастир Св. Првомученика и Архиђакона Стефана, Врање, 2010, стр. 261. Молимо се да драги Господ благослови вашу породицу и све ваше преминуле сроднике. Амин. о. Мирослав
