Питање:
Poštovanje, imam jedno pitanje, kojim bih se nadovezao da neka slična koja su postavljena. Molim vas samo da ovo ne shvatite kao napad na crkvu i sveštena lica, već kao dilemu koja me muči. Tiče se luksuza koji praktituju neki popovi. Rekli ste da pop mora imati siguran, stabilan auto za put. Naravno, slažem se. Ali, da li taj auto treba da košta 40 000e? Za te pare mogu se kupiti 3 nova automobila, i više nego dobra. Moram se osvrnuti i na alavost nekih koji sečenje kolača naplaćuju i do 2000 DINARA? Objasnite mi to milim vas. Danas, kad je plata 20 000, cene su nikad veće. Da ne pricam o cenama za parastose i ostalo. Vi poredite popove sa državnicima i političarima. Poredite lopove i ljude niskog morala, koji su pare stekli ko zna kako, sa ljudima koji su posvećeni Bogu. Hvala unapred na odgovoru.
Vuk
Одговор:
Драги брате Вуче, Помињеш неког свештеника, који има аутомобил вредан 40.000 евра. Неоспорно да си подоста претерао у процени вредности, а с друге стране, ниси навео како је тај свештеник дошао до кола вредних толики новац. Да ли је он кроз неки непоштен посао, кроз превару или криминал дошао до скупог аутомобила? Ја нисам у свом одговору навео само политичаре разних нивоа, већ и људе “обичних” занимања: лекаре, ветеринаре, водоинсталатере, механичаре. Зашто је свима њима дозвољено, а свештенику забрањено, да живи од посла који обавља. Паушално наводиш свештенике који чинодејства наплаћују по енормним ценама, кад неки имају плату од само 20.000 динара. Али и тај човек, са толиком платом, мора да плати годишње више од 6.000 динара за ТВ претплату, чији је програм препун скупих реклама. Човек плаћа и не ропће. Крсна слава је једном годишње, крштење, венчање, опело, парастос могу да прескоче и по неколико година. И поред свега тога ти окривљујеш свештенике за “алавост! Свака епархија у СПЦ, а често и свако архијерејско намесништво, имају синхрозоване висине прилога, које верници дају Цркви или свештенику за одређене свештенорадње. Ако неки свештеник не би поштовао донесена правила, па наплаћивао више но што је прописано, верници могу да се пожале архијерејском намеснику, то јест свештенику, који замењује епархијског архијереја на одређеном подручју. Наш народ лепо каже: “И над попом има попа”. Ето, драги брате Вуче, то је пут којим треба да се решавају неке несугласице између пароха и његових парохијана, а не да се испредају неке приче и чине преувеличавања. Благословене Васкршње празнике, уз радосни поздрав ХРИСТОС ВАСКРСЕ, жели ти о. Душан
Ја бих допунио брата Вука у једноме:
Имали смо прилике да видимо кола у којима се возе високи чинови наше цркве. Ништа испод АУДИЈА, МЕРЦЕДЕСА и томе слично, а та кола НИСУ испод 40 000€, нова. Сигурно их нису купили преко mobile.de.
Имао сам част да упознам блаженопочившег патријарха г-дина Павла, кога бих на рукама носио, толики трепет је у мени покренуо, толико ме гануо… И тај… голијат од човека је на Косово и Метохију, у она баш лоша времена, ишао аутобусом…
И инсистирао на томе да нема тарифе у СПЦ и да се узима колико се да, ако се да. То је концепт мисионарења и жртве.
Имао сам и ту част да у Косову Пољу упознам о. Р. Панића, који огромно искушење дочека недавно. Тај ме човек подучи да сам у браку из љубави према својој жени, а да децу дарива само Он.
Е, о. Панић ми је тада говорио:,,Како народу, тако мени.”
И да знате да народ ропће на ТВ претплату и измишљају свашта да избегну тако нешто, као што ропће на многе друге ствари. Ако постоје цене за свештенорадње оне онда морају бити обзнањене. Ако постоји ценовник, онда мора да се изда рачун… Што постаје сумануто, јер се између осталог, ради и о снисхођењу светих тајни.
И – шта када неко нема паре? Нема крштења, нема свећења водице, хоће ли тако бити? Зато брат Вук и пита за та кола. Ето их код патријаршије, ето када су сабори. Возни парк тада вреди стотине хиљада. Нека сви они који се заветоваше на сиромаштво и скромност тако и понашају, а кола продају, па изграде домове за сирочад и школе за њих и кухиње за сироте и боравке за немоћне.