Лоше мисли

Питање:
Поштовани пастири наше православне цркве, ја грешна слушкиња Божија читајући ове одговоре не нађо одговор за себе. Имам велики проблем. Научит се суздржати од лоши дјела трудим се и језик обуздати. А највећи проблем су ми мисли с мислима се сваки дан борим например што ми је неко морао то рећи или учинити па чиме сам то заслужила. Понекад ухватим себе како о томе мрмљам и шапућем у себи понекад и хулим мислено па се освијестим и почнем наглас да се молим.Помозите ми оци да не погинем грешна већ да се спасим. Пристајем и на епитимију само да се исцијелим од овог гријеха. Бојим се пакла огњеног који је плата за гријех ми заслужен.
vasilija


Одговор:
Драга сестро, Христос посредје нас! Преподобни Јустин Ћелијски на једном месту овако говори о мислима: „Да, да, мисао је несумњиво најгоркији дар човеку све док је човек не заслади сладчајшим Господом Исусом. И још: најпроклетији дар – све док је не облаговести јеванђелском благовешћу. Мисао човека мислиоца, ако се не заврши Богом, мора се кадтад завршити лудилом“. У срцу се јављају помисли и добре и зле. Ове последње срце не рађа из своје природе, него једне од њих долазе сећањем на зле навике, а друге, у већини, оне најгоре, зачињу се од дејства злог духа. Нама се, нажалост, чини да и једне и друге долазе из срца. Јован Касијан овако учи: „Многе грешне помисли јављају се у нама мимо наше воље, али од нас зависи да ли ће и остати у нама. Ми смо у могућности да их одбацимо или да их прихватимо“. Непријатељи наши, зли духови, непрестано нас бомбардују злим помислима, али немају власт да нас принуде да их примимо и остваримо на делу. Као што је њима допуштено да нас нападају, тако је и нама дата моћ да их одбијамо, а и слобода да на њих пристанемо. Зато се напада злих духова у нашим помислима не треба бојати, јер нас Свети апостол и јеванђелист Јован уверава, да смо са Богом јачи од свих ђаволских лукавстава и подметања: „Ви сте од Бога, дечице, и победили сте их (ђаволе) , јер је већи Онај који је у вама него ли који је у свету“ (1. Јованова 4, 4) . Сав хришћански подвиг састоји се у томе, да се у почетку пресеку зле мисли, које устају против свете вере и Божјег закона и хоће да изопаче срце. Не допустити им да се укорене, порасту и ојачају. Сви свети Божји угодници старали су се о овоме и трудили. О овоме се труде и сада сви они који хоће побожно да живе у Христу Исусу. О овоме и сви ми хришћани треба да се старамо и трудимо. И Ти, драга сестро. Један млађи монах пожали се свом старцу, духовнику, како га зле помисли стално узнемиравају и он много пати од њих. Старац га изведе из ћелије напоље и рекне му: „Рашири хаљине своје и задржи ветар да не дува! “ Монах рече: „Немогуће је да ја хаљинама својим задржим ветар да не дува“. А старац му одговори: „Ако не можеш да спречиш ветар да не дува, не можеш да забраниш ни помислима да ти долазе, али можеш да им се супротставиш – а то је и твоја дужност“. Добро си схватила, драга сестро, да се помисли могу одагнати само искреном молитвом. Тако уче и саветују и искусни духовници. Ава Евагрије каже: „Ако ти се приближи богопротивна мисао, употреби против ње мач – молитву са сузама“. А Преподобни Исак Сирин саветују: „Молитва је најсигурније оружје против демонских напада злим помислима“. Брани се против злих помисли призивањем Господа Исуса Христа и одмах ћеш видети како ће се оне почети да растурају, као дим на ветру. Изговарај у тим приликама што чешће молитву Исусову: „Господе Исусе Христе Боже наш, помилуј мене грешну! “ Мир Ти и помоћ од Господа о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *