Људи и демони (како пали духови кушају савременог човека)

Место боравка палих духова

Према учењу Православне Цркве, духови имају своје место боравка, своје насеобине које одговарају њиховој природи и својевољно изабраним квалитетима.
Место боравка палих анђела постао је поднебесни простор, који се другачије назива ваздухом, земаљском површином и безданом или адом.
Како сведочи свети Игњатије Брјанчанинов, “… простор између неба и земље, сав видљиви плави бездан, ваздух, поднебесје служе као насеобина за пале анђеле, збачене с неба. У књизи о Јову пали анђео се већ приказује како лута у неизмерном простору, у поднебесју; он је лутао по њој, брзо га је прелетао, гоњен незаситом злобом према људском роду (Јов 1,7). Свети апостол Павле назива пале анђеле духовима злобе у поднебесју (Еф. 6,12), а њиховог поглавара кнезом који влада у ваздуху (Еф. 2,2). Дакле, пали анђели су расејани у бескрају ваздушног простора”.
О боравку демона на земљи јасно сведоче јеванђељске приповести у којима се казује о њиховим различитим деловањима и злоделима. Они су узроци различитих болести и немоћи, могу да улазе у људе и животиње и да их муче (Лк. 8,33; Лк. 13,1битд.). Демони живе и у води, што се види и из учења Православне Цркве која на дан Богојављења Господњег у својим “молитвама за освећење воде” моли Бога за очишћење воде од могућег присуства палих духова у њој.
Говорећи о непосредном месту на којем се налазе рај и пакао, сматрамо умесним да наведемо гледиште америчког подвижника Серафима Роуза. Према његовом мишљењу, “та места се налазе ван ‘координата’ нашег просторно-временског система; авион не пролеће ‘невидљиво’ кроз рај, а земљин сателит кроз треће небо, и помоћу бушења се не може допрети до душа које очекују у аду Страшни суд. Оне нису тамо, већ у простору друге врсте који почиње непосредно овде, али као да се простире у другом правцу”. Ова теза је сасвим у складу са одговором светог Јована Златоуста о месту раја и пакла. “По мом мишљењу, он је негде ван овога света”, говори свети у беседама на посланицу Римљанима (31,3-4).
Данас као место боравка за ђавола, поглавара палих анђела, служи пакао или другачије бездан, тартар, подземље, унутрашњост земље. Ово је насеље предсказао палом духу свети пророк Исаија: У ад ћеш стићи, рече му, у темељ земље (Ис. 14,15). Збило се оно што је предсказано кнезу ваздушне власти, силом и влашћу Исуса Христа. Свезао је Господ Сатану током целог времена између двају Својих долазака и, како је речено у Апокалипси, ухвати аждају, стару змију, који је ђаво и сатана, и свеза је на хиљаду година, и баци је у бездан, и закључа је и запечати над њом (Отк. 20,3). Пред други долазак Господњи пустиће се сатана из тамнице своје и изићи ће да вара народе што су на четири краја земље (Отк. 20,7). Из животописа светих се такође види да поглавар палих анђела – сатана борави у аду, а на земаљској површини и ваздуху делују демони под управом својих кнезова, то јест, палих анђела из виших чинова. Демони силазе у ад да би добили наређења и упутства од сатане, подносе му извештај о својим делима и о свему што се збива на површини земље. Према учењу Цркве, у аду се такође налазе душе грешника које трпе од демона страшна мучења. То се у потпуности слаже с речима Христовим: Идите од мене проклети у огањ вечни који је припремљен ђаволу и анђелима његовим (Мт. 25,41).