NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Ljudi i demoni (kako pali duhovi kušaju savremenog čoveka)

Ljudi i demoni (kako pali duhovi kušaju savremenog čoveka)

Spoljašnji izgled, telesni sastav i svojstva palih duhova

Sveti Makarije Veliki kaže da anđeli imaju lik i izgled kao što duša ima svoj lik i izgled i da taj lik i spoljašnji izgled, kako anđela tako i duše, jeste lik i izgled spoljašnjeg čoveka u njegovom telu. Isti ugodnik Božiji primećuje da su anđeli i duše, iako su vrlo prefinjeni po svojoj suštini, ipak uza svu svoju prefinjenost, ipak tela.
Kako kaže sveti Ignjatije Brjančaninov: „… oni su tela fina, etarska, kao što su naprotiv, naša zemaljska tela vrlo materijalna i gruba… Anđeli, poput duše, imaju: udove, glavu, oči, usta, grudi, ruke, noge, kosu – jednom rečju, potpuni izgled vidljivog čoveka u telu. Lepota vrline i Božija blagodat sijaju na licima svetih anđela; očajnička zloba čini karakter palih anđela; njihova lica su slična nakaznim licima zločinaca među ljudima“. Demoni su unakazili sebe uništavanjem dobra u sebi, rađanjem i razvojem zla u sebi. To se odrazilo i na njihovom spoljašnjem izgledu. Iz tog razloga Pismo ih naziva zverima, a glavnog od njih zmijom (Otk. 12,9). Ne predaj zverima dušu koja se ispoveda Tebi (Ps. 73,19). „Njihov prirodni izgled je užasno strašan i ružan; tako je video Jov đavola kao nakazno čudovište i prikazao ga je strašnom verbalnom slikom“ (Jov 39,42).
Sveto Pismo kaže da demoni imaju ista čula koja ima i čovek: vid, sluh, njuh; ono im pripisuje sposobnost da govore; palim duhovima pri-pisuje nedostatke pale ljudske prirode, nemost i gluvoću. Sam Gospod nazvao je jednog demona gluvim i nemim. Duše nemi i gluvi – rekao mu je Gospod – Ja ti zapovedam (Mk. 9,25) i gluvi duh, koji nije čuo glas svetih apostola i nije se potčinjavao njihovoj zapovesti, čuo je glas Boga i odmah je, strašno se mučeći i ričući, izvršio Božiju zapovest. Prilikom drugog isceljenja čoveka opsednutog demonom, Evanđelje kaže da je taj demon bio nem (Lk. 11,14).
Materija od koje se sastoje duhovi daleko je prefinjenija od materije ljudskog tela. Upravo iz tog razloga su, po mišljenju svetog Ignjatija Brjančaninova, „duhovi u svojim dejstvima daleko slobodniji, u sposobnostima daleko razvijeniji nego ljudi“. U Delima svetih apostola se kaže da je anđeo Gospodnji uzeo Filipa i odneo ga u Azot (Dap. 8,39-40). U knjizi proroka Danila čitamo o tome kako je anđeo doneo proroka Avakuma iz dalekog mesta da bi ovaj nahranio proroka Danila koji se patio u jami s lavovima (Dan. 14,31-39).
Sposobnost da brzo savladavaju prostor imaju ne samo anđeli, nego i demoni. Demoni imaju mogućnost da prenose s mesta ne mesto, kako grubu zemaljsku materiju, tako i ljude. U Evanđelju od Mateja čitamo da je đavo, kušajući Gospoda Isusa Hrista, uzeo Ovoga u sveti grad i stavio ga na krov hrama, a zatim Ga je uzeo na vrlo visoku goru (Mt. 4,1-11). U žitiju svetog Jovana, arhiepiskopa Novgorodskog, kaže se o putovanju koje je ovaj imao jašući na demonu iz Novgoroda u Jerusalim i natrag. Pri tome je celokupno putovanje obavljeno u drugoj polovini noći, to jest, trajalo je 2-3 časa. To svedoči da brzina kretanja palih duhova, iako je vrlo velika, nije beskrajna.
Poput anđela, oni takođe imaju moć da vrše zapanjujuće promene u vidljivoj prirodi. U knjizi o Jovu čitamo kako je pod dejstvom đavola oganj, koji se ljudskim pogledima učinio kako je bačen s neba, spalio Jovova stada ovaca zajedno s pastirima. Tu takođe saznajemo o tome kako je usled manipulacija nečistog duha počeo uragan koji je srušio kuću u kojoj su bila okupljena Jovova deca, te su ova poginula (Jov 1,9). U knjizi Tovitovoj napisano je o demonu Asmodeju koji je ubio sedmoricu muževa za koje je redom bila udavana Sara, kći Raguilova (Tov. 3,8). Delovanje duhova na materiju posredstvom nama nepoznate materije, kao i mnoga druga svojstva anđela, prikazana su u sledećoj povesti Svetog Pisma. Anđeo se javio budućem izrailjskom sudiji Gedeonu i kada je ovaj pripremio žrtvoprinošenje, anđeo Gospodnji pruži kraj žezla koji beše u ruci njegovoj, dotače se mesa i beskvasnih hlebova; i iziđe oganj iz kamena i pojede meso i beskvasne hlebove; i anđeo Gospodnji sakri se od očiju njegovih (Sud. 6,21).
Kao što vidimo iz ovog navedenog primera, bestelesni duhovi, stvoreni od finije materije od čoveka, prvobitno su posedovali moći koje su im dozvoljavale da vrše snažan uticaj na materijalni svet; osim toga, oni imaju neuporedivo veća znanja o ustrojstvu i zakonima sveta; poseduju sredstva koja im omogućavaju da savlađuju zakone vidljivog sveta.

3 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *