NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Ljudi i demoni (kako pali duhovi kušaju savremenog čoveka)

Ljudi i demoni (kako pali duhovi kušaju savremenog čoveka)

Đavo, pali duhovi i uzroci njihovog pada

Sve dok je đavo bio anđeo, svetao i svet, on je obitavao na nebu. Na nebu je došlo do nesrećnog preokreta i mnogobrojni sabor anđela se odvojio od svetog sabora nebeskih sila, postao je skup mračnih demona imajući na čelu palog heruvima. U pad i pogibelj su odvučeni mnogi od viših anđela, od gospodstava, načela i vlasti (Ef. 6,12).
Evo šta o tome kaže sveti Kiril Jerusalimski: „Dakle, prvi vinovnik greha i rodonačelnik zala jeste đavo. Ne govorim ja to, već je Gospod rekao: Jer đavo greši od početka (1. Jn. 3,8). Pre njega niko nije grešio. On pak nije sagrešio od prirode – po nužnosti, stekavši naklonost prema grehu; inače bi krivica za greh opet padala na Onoga Koji ga je načinio takvim. Naprotiv, budući stvoren kao dobar, po vlastitoj slobodnoj volji postao je đavo, stekavši sebi ime po svojim delima (đavo u prevodu znači kleeetnik). Budući arhanđelom, kasnije je nazvan đavolom zbog klevete; budući dobrim slugom, postao je satana u punom značenju tog imena zato što satana znači protivnik. I to nije moje učenje, nego duhonosnog proroka Jezekilja. On, plačući zbog satane govori: Ti si pečat savršenstva, punoća mudrosti i venac lepote. Ti si se nalazio u Edemu, u vrtu Božijem (Jez. 28,12,13). A zatim dodaje: Ti si savršen bio na putevima tvojim od dana stvaranja tvoga, sve dok se ne nađe u tebi bezakonje (Jez. 28,15). Veoma dobro je rečeno dok se ne nađe u tebi; zlo nije spolja uneseno, nego si ga ti sam stvorio. Sledećim rečima prorok je izrekao i uzrok: Zbog lepote tvoje pogordilo se srce tvoje, zbog taštine tvoje pogubio si mudrost tvoju; zbog toga ću te zbaciti na zemlju (Jez. 28,17). Takođe saglasno sa ovim govori Gospod u Evanđelju: Videh satanu gde pade s neba kao munja (Lk. 10,18). Vidiš saglasnost Starog Zaveta s Novim. Đavo je pao i mnoge je povukao sa sobom u otpadništvo. On stavlja pohote u one koji mu se pokoravaju. Od njega potiče preljuba, blud i sve ono zlo što postoji. Kroz njega je praotac naš Adam izbačen, te je onaj raj koji sam po sebi donosi divne plodove, zamenio za zemlju koja donosi trnje“.
Nakon zbacivanja zlih duhova s neba u oblast podnebesku ili vazdušnu (Ef. 2,2), njima je potpuno postao nedostupan svet nebeskih žitelja i zato je sva njihova zlobna pažnja isključivo usmerena na blisku im zemlju kako bi tu među ljudima sejali zlo. Na taj način, zlo predstavlja nasušnu potrebnu demona koji ni o čemu ne misle osim zla, i ni u čemu ne nalaze mir ili nasladu osim zle delatnosti. Osećanje dobra, kao i carstvo Božije, njima je mrsko.
Prema učenju svetog Ignjatija Brjančaninova, „pali duhovi su se survali s visine duhovnog dostojanstva; oni su upali u telesno mudrovanje više nego ljudi. Ljudi imaju mogućnost da prelaze s telesnog mudrovanja na duhovno; pali duhovi su lišeni te mogućnosti. Ljudi nisu toliko izloženi jakom uticaju telesnog mudrovanja zato što u njima prirodno dobro nije uništeno kao što je padom uništeno u dusima.
U ljudima je dobro pomešano sa zlom i zato je ono nečisto; u palim duhovima preovlađuje i deluje samo zlo. Telesno mudrovanje u oblasti duhova dobilo je najširi i najpotpuniji razvoj koje ono može dostići. Njihov najveći greh je pomamna mržnja prema Bogu koja se izražava strašnim i neprestanim bogohuljenjem. Oni su se pogordili da su iznad samog Boga; pokornost Bogu, koja je prirodna tvarima oni su pretvorili u neprekidno suprotstavljanje, u nepomirljivo neprijateljstvo. Zbog toga je njihov pad dubok i rana večne smrti kojom su oni pogođeni neisceljiva je. Njihova suštinska strast je gordost; kod njih preteže čudovišna i glupa taština; nalaze uživanja u svim vrstama greha, neprestano su u njima, prelazeći s jednog greha na drugi. Oni gmižu i u srebroljublju i u stomakougađanju i u preljubama. Nemajući mogućnost da ostvaruju plotske grehe telesno, oni ih čine u mašti i osećanjima; oni su pridali bestelesnoj prirodi poroke svojstvene telu; oni su razvili u sebi neprirodne poroke neuporedivo više nego što ti poroci mogu biti razvijeni među ljudima. Sadržeći u sebi početak svih grehova, pali duhovi se trude da uvuku u sve grehe ljude kako bi ih pogubili. Oni nas uvlače u raznovrsna ugađanja telu, te u koristoljublje i slavoljublje, slikajući pred nama predmete tih strasti najzavodljivijim slikama“.
Demoni ništa ne mogu da učine Tvorcu Koji je, budući da je svemogući Bog, nedostižan bilo kakvom uticaju od strane tvari. Zato su svu svoju zlobu okrenuli na čoveka koji predstavlja lik Božiji i, znajući da Gospod voli Svoje stvorenje, teže da što je moguće više naškode predmetu Njegove ljubavi.

3 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *