Људи и демони (како пали духови кушају савременог човека)

Џуна, Кашпировски и други

Ево шта сведочи о Џуни дописни члан Академије наука СССР А. Г. Спиркин: “Шта мене запањује као научника? То је то што она прима увече за три-четири часа до 120 болесника. Када је живела у Москви у хотелу, долазим код ње ујутру, она је сва малаксала (нажалост, још и пуши), бледа. Идемо у њен стан где прима болеснике… Иде десети човек, двадесети, седамдесети, и она постаје живахна, разиграна, несташна, то јест, налази се већ у емоционалном успону. Увече у ресторану поново плеше, сва гори, пламти ватром своје енергије и враћа се у хотел касно увече”. Добра допуна овој причи је чланак у часопису Ватре Бугарске за 1987. годину. У њој новинар који лично познаје Џуну пише да не познаје ниједног човека којем се после њеног лечења болест не би вратила.
То је очигледни енергетски вампиризам. Пијанке, пушење, ноћне забаве исцрпљују организам, о чему сведоче Џунин малаксали изглед и апатија. Приликом пријема болесника из којих је најлакше исцрпсти енергију, снага и живахност јој се поново враћају. Механизам је разумљив. Наравно да се и болести ускоро враћају. И добро је да се тај потрес за болесника не завршава смртним исходом, као што се, на пример, не једном догађало приликом телевизијског лечења Кашпировског.
Према причама других екстрасенса, Кашпировски делује на следећи начин. Ако човек пажљиво слуша или гледа телевизијску сеансу Кашпировског, између њега и тог гледаоца тренутно се успоставља невидљива енергетска веза.
Таква је наша природа. Фиксирајући на нечему пажњу, човек се својим биопољем пружа према датом објекту и ступа с њим у контакт. Читајући књигу, ми на невидљив начин успостављамо везу с њеним аутором (чак и ако је овај умро) и са оним стањем душе у којем се налазио писац у тренутку стварања свог дела. Читалац је у стању да улази у исте мисли и осећања, а они који су посебно осетљиви, чак и да доживљавају исте осећаје.
Управо ово својство људске природе и јесте један од узрока зашто Свети Оци препоручују стално читање Еванђеља и светоотачких књига. Јер на тај начин читалац општи с Богом и светима, улазећи у њихове мисли и осећања, сам се духовно обогаћује и узраста. Осим тога, осећајући читање својих дела, свети се моле за оне који их читају.
Ето зашто је штетно читати литературу коју су написали острашћени и неочишћени људи, литературу од које се човек може заразити њиховим страстима, а тим више, демонску литературу (учитеља јоге, на пример). Кроз овакве текстове читалац се отвара и ступа у контакт с нечистим духовима. Ево шта каже о томе свети Игњатије Брјанчанинов: “Све демонске појаве имају то својство да је чак и ништавна пажња према њима опасна; већ сама та пажња, без икакве благонаклоности према појави, може утицати на то да човек прихвати најштетније утиске, да буде изложен тешком искушењу”.
Учесници сеанси Кашпировског (чак само у својству телевизијских гледалаца) неминовно су почели с њим да сарађују. Екстрасенси које смо испитивали и који су посматрали рад Кашпировског видели су да су се од њега према сали протезале “енергетске нити”. По тим невидљивим “проводницима” који урастају у обрве и у плексус људи, вршило се црпљење енергије.
“Али зашто се ипак неки исцељују?” – питаћете ви. Одговор је једноставан. Замислите водоводне цеви кроз које не пролази вода зато што су запушене блатом. Али тада укључују пумпу, пробијају запушења и вода се излива у виду јаког млаза. Иста таква слика се ствара на сеансама. Ето зашто се код неких људи обнавља енергетска размена, што једне доводи до исцелења, а друге, нарочито слабе, до смрти.
Осим тога, неки од испитаних екстрасенса посматрали су на сеансама Кашпировског и Руцка како су ови, извлачећи енергију из сале, затим селективно враћали занемарљиво мали њен део, на тај начин вршећи исцељења и показујући срећнике. А циљ тога је био само један – изазвати још већу веру у себе и окружити се ореолом славе.
Дакле, резимирајмо. Прво, екстрасенси својом енергијом, по правилу, не лече. Друго, приликом лечења они примењују енергетски вампиризам на штету пацијента. И најзад, они користе демонску енергију која такође наноси болеснику само штету.
Навешћу карактеристичан пример – причу мог познаника Н., хришћанина, стручњака за рестаурацију старина.
“Једном сам свратио код мог познаника колекционара старина за којег сам својевремено радио многе наруџбине, али од којег сам се затим удаљио, трудећи се да радим само за Цркву. Био сам слаб, лоше сам се осећао и рекао сам то домаћину стана који је био екстрасенс. Он ме је сместио на лежај и током десет минута правио покрете рукама. Главобоља ми је прошла, али сам се некако лоше осећао. На брзину сам се опростио од њега и убрзо сам отишао. Дошавши кући, осетио сам у себи необуздану енергију, до три часа ноћи сам рестауирао свакојаке колекционирске ствари које немају везе с Црквом. А затим сам неколико недеља непрекидно радио, али опет не за Цркву. Црквене ствари једноставно нисам могао да узмем у руке. У храм сам престао да идем, такође сам престао да се молим. Појавила ми се жеља да правим новац, обновио сам већ прекинуте везе с колекционарима. Стално сам био нерасположен. Тек огромним напором воље успело ми је да се приморам да одем у манастир. Тамо сам после искрене исповести, причешћа и једнонедељног боравка, током којег су се монаси нарочито молили за мене, најзад могао да се вратим свом раду за Цркву”.
Ето како делује демонска енергија која је ушла у човека преко екстрасенса! Она га је одвојила од Цркве и почела је да усмерава развој Н. по свом плану. Само је уплитање силе Божије спасло тог човека.
О најпознатијим нашим екстрасенсима написано је безброј чланака и књига, ти људи отворено говоре преко радија и телевизије. Али усхићени новинари који праве с њима интервјуе, по правилу, не проничу у природу њихових моћи, у начине и резултате њиховог лечења. Опасно незнање! Настављамо разговор о Џуни. Сведочи А. Г. Спиркин: “Џуна је Асирка, родила се код Армавира. Њен отац, мајка и баба такође су се бавили исцелитељством, тако да је тај дар – ђавољска сила биопоља – код ње наслеђен. Наши видовњаци који виде њена поља визуелно кажу да је фреквенција њеног поља другачија него код обичног човека”. Као што видимо, Џуна је наследна врачара и добила је свој дар (другим речима, демоне “добротворе” или демоне помоћнике уз чије садејство врач врши своје чини) наслеђем. Недавно је на последњем конгресу врачара који је одржан у САД 1990. године16, она направила праву сензацију својим чудесима. Сада она обавља широку ‘праксу’, уносећи заразу демонизма у душе лаковерних људи.
А. Мартинов који је објавио књигу Признати пут, практично као уџбеник за екстрасенсе почетнике, каже да у личног Бога Христа он не верује, али зато исповеда постојање “одређених космичких сила” које дају енергију. У свом недавном иступању на радију он је претендовао на улогу Месије, предлажући уместо Еванђеља своју нову књигу Звоњава. Овде је сатанизам изражен у отвореном и неприкривеном облику: Мартинов одриче божанство Христа и иступа као “лажни месија” са својим “новим” учењем. Збивају се пророчанске речи Еванђеља по Матеју (Мт. 24,24): Јер ће се појавити лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране. Јер човек се спасава само Христом, Његовим крсним страдањима и смрћу за искупљење и спасење човечанства. Управо захваљујући томе што је Христос Богочовек, побеђен је сатана и одузета му је власт над делом људског рода који је поверовао и крстио се. Зато, када човеку одузимају веру у Христа, он поново постаје покорни слуга демонских сила. А то очигледно и хоће А. Мартинов.
Обраћао ми се младић Б. који је настрадао после посећивања сеанси екстрасенса Руцка, где је хтео да поправи свој вид. Он није почео боље да види, али је зато стекао следећи “дар”: у одређеним часовима током дана, независно од своје жеље, он је почео да прави нехотичне покрете рукама, ногама и телом, сличне ударцима кунг-фуа, или се просто савијао и трзао се у нападима. Морали су да пошаљу злосрећног хришћанина на егзорцизме (то јест, читање заклинатељних молитава од стране свештеника који има дар да изгони нечисте духове).