NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Ljudi i demoni (kako pali duhovi kušaju savremenog čoveka)

Ljudi i demoni (kako pali duhovi kušaju savremenog čoveka)

Iz dubine vekova

U poslednje vreme kod mnogih ljudi su počele da se pojavljuju neobične sposobnosti, lečenje biopoljem, telepatija i telekineza, vidovitost… Sve to ulazi u savremeni život i zato zahteva promišljanje, jasan i odlučan odnos prema tim pojavama.
Je li to dobro ili loše? Kako treba da postupi pravoslavni hrišćanin, srećući se s takvim ljudima i može li da pribegava njihovoj pomoći? Pokušaćemo da odgovorimo na ova pitanja. Obratimo se najpre davnini – iskustvu svetih duhonosnih otaca.
U knjizi Dela apostolskih, koja pripoveda o daljoj jevanđeljskoj propovedi apostola posle Vaznesenja Isusa Hrista, čitamo o nekakvom Simonu, koji čaraše i dovođaše u čudo narod Samarijski, govoreći daje on nešto veliko. Njega svi pažljivo slušahu, i malo i veliko, govoreći: ovo je velika sila Božija. A zato ga slušahu pažljivo što ih je mnogo vremena zadivljavao (D. ap. 8,9-p). Komentarišući ovaj tekst, sveti Justin mučenik piše da je Simon bio čarobnjak i svojim vračanjem privukao je k sebi neprosvećeni narod, „koji je video u njemu veliku silu Božiju“. Kakvim je čudesima Simon mag varao ljude? Istim onim kao i savremeni ekstrasensi – isceljivanjem, telepatijom, telekinezom, vidovitošću, levitacijom. Osim toga, kako svedoči sveti Teofilakt, Simon je „krotio besomučne“, to jest, uz pomoć magijskih sredstava nagovarao je „demona“ da na izvesno vreme ostavi na miru opsednutog, što je stvaralo iluziju isceljenja. Kasnije se, pak, opsednutost ponovo javljala (svedoci ovakvog „čuda“ bili su nedavno i mnogi televizijski gledaoci koji su u jednoj emisiji programa „Peti točak“ iz 1990 godine mogli da posmatraju „isterivanje đavola“ od strane vrača iz opsednute žene).
Simon mag je iskreno verovao da i apostoli, poput njega, koriste neku veštinu. Ali se sreo s apostolom Filipom. Sila propovedi ovog pravednika i njegova čudesa bili su tako zapanjujući da su zadivili ne samo narod nego i samog Simona. Vera u Simona povukla se pred verom u Hrista. Krstio se narod, krstio se i sam Simon. Mag je pretrpeo poraz pred licem apostola koji deluje Duhom Svetim (poput egipatskih maga koji su se u prošlosti uz pomoć čarolija suprotstavljali Mojsiju, ali su bili pobeđeni silom Božijom) (Izl. 7-8).
U istoj knjizi Dela apostolskih čitamo: Dogodi se pak kad iđasmo na molitvu da nas sretne jedna robinja koja imaše duh pogađački i gataju ći donošaše veliki dobitak svojim gospodarima. Ova pođe za Pavlom i za nama, i vikaše govoreći: Ovi su ljudi sluge Boga Svevišnjega, koji nam javljaju put spasenja. I ovako činjaše mnogo dana, a kada se Pavlu dosadi okrene se i reče duhu. Zapovedam ti imenom Gospoda Isusa Hrista iziđi iz nje! I iziđe u taj čas (D. ap. 16,16-18).
Pogledajte kakav je odnos apostola Pavla prema tome duhu: bez obzira na to što je on govorio istinu, apostol nije želeo ni istinu iz usta demonskih, dajući samim tim primer odnosa prema nečistim duhovima, pa makar oni ponekad govorili istinu. Jer iza toga stoji samo jedna želja – uvući čoveka u opštenje da bi se zadobilo njegovo poverenje a zatim se takav čovek pogubio.
U Kijevo-Pečerskom pateriku čitamo o monahu Nikiti, budućem svetitelju i čudotvorcu, kojeg je zbog gordosti i umišljenosti, jer je prerano otišao u zatvorništvo, prelastio demon koji mu je dao dar prozorljivosti i znanja napamet celog Starog Zaveta. Tako da je on „sa onima koji su dolazili kod njega mnogo govorio iz Pisma o koristi za dušu, počeo je da prorokuje i velika slava se raširila o njemu… svi su se divili ispunjenju njegovih proročanskih reči“. Kada je pak molitvama svetih Kijevo-Pečerskih otaca demon bio izagnan iz njega, ispostavilo se da se on ničega više ne seća napamet, pa je čak zaboravio i da čita.
U istom Kijevsko-Pečerskom pateriku u žitiju prepodobnog Lavrentija zatvornika4, saznajemo za nekakvog besomučnog koji je pod dejstvom demona govorio jevrejski, latinski, grčki i svim jezicima sveta koje ranije besomučnik nikada nije ni čuo. Prorokovao je, govorio je o stvarima i ljudima koji su mu ranije bili nepoznati.
U žitiju sveštenomučenika Kiprijana čitamo o tome kako je on, dok je bio vrač, „usvojio sva đavolska lukavstva: uspeo je da stekne moć različitih demonskih preobražaja (naučio je da leti po vazduhu, da hoda po vodi), da menja svojstvo vazduha, da izaziva vetrove, proizvodi grom i kišu, uzburkava more, nanosi štetu voćnjacima, vinogradima i njivama, da šalje bolesti i čireve na ljude – to jest, ovladao je pogubnom mudrošću i đavolskom delatnošću punom zla“. Može se navesti mnoštvo sličnih primera, ali mislim da je i ono što je navedeno sasvim dovoljno za zaključak: demonske sile su u stanju da daju i zaista daju nekim ljudima ekstrasenzorne sposobnosti.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *