NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Ljudi i demoni (kako pali duhovi kušaju savremenog čoveka)

Ljudi i demoni (kako pali duhovi kušaju savremenog čoveka)

Sveti Oci, učitelji Crkve i njihov odnos prema astrologiji

Sveti Oci Crkve tokom cele njene istorije su takođe poklanjali veliku pažnju borbi protiv čarobnjaštva i astrologije. Zbog nedostatka mesta dozvoliću sebi da se zaustavim samo na nekim radovima Svetih Otaca i učitelja Crkve. Tako na primer, Tertulijan u svom radu O idolima piše: „Među različitim ljudskim poslovima ne možemo da ne primetimo neke veštine ili zanate koji idu na ruku idolopoklonstvu. O astrolozima čak ne vredi ni govoriti, ali pošto je jedan od njih naumio da sebe opravda zbog toga što nastavlja da se bavi tom delatnošću, imam nameru da kažem nekoliko reči tim povodom. Neću reći da smeštati imena lažnih bogova na nebu, pripisivati im tobožnju svemoć i odvraćati ljude od uznošenja molitava Bogu, ulivajući im veru kako je navodno njihova sudbina predodređena zvezdama – da bi sve to bilo isto što i poklonjenje lažnim bogovima. Ali ja tvrdim da se astrologija u tom slučaju upodobljava palim anđelima koji su otpali od Boga radi varanja ljudskog roda… Ako je magija kažnjiva, a astrologija je njena podvrsta, zajedno s vrstom podleže osudi i podvrsta. Tako od vremena pojave Evanđelja svakojaki sofisti, astrolozi, čarobnjaci, magi i vračari moraju biti neminovno kažnjeni“ („O idolima“ u knjizi: A. B. Ranovič Izvori za istoriju ranog hrišćanstva, Moskva, 1990, str. 167).
Tatijan u Besedi protiv pagana piše: „Demoni su načinili ljude žrtvom svog otpadništva. Pokazavši ljudima raspored zvezda, kao oni koji se kockaju, uveli su sudbinu koja je tuđa pravdi, jer bilo da je ko sudija ili optuženi, takvi su postali po određenju sudbine… demoni su izmislili sudbinu. Kao osnova za to poslužilo im je to što su životinje prenesene na nebo. Jer oni su udostojili nebeske počasti životinje s kojima su živeli nakon zbacivanja s neba – gmizavce, ribe, četvoronožne životinje koje žive u planinama – radi toga da bi ljudi mislili da i one borave na nebesima i da bi posredstvom rasporeda zvezda uverili da je život na zemlji, dalek razumu, saglasan s razumom: na taj način, bilo da je ko gnevljiv ili trpeljiv, uzdržan ili neuzdržan, bogat ili siromašan, takvim su ga predodredili oni koji raspolažu rođenjem; jer raspored Zodijaka je delo bogova. Ako je svetlost jednoga od njih, kako kažu, jača on oduzima slavu od ostalih i ko je pobeđen sada opet može biti pobednik. Oni se sa zadovoljstvom bave pričama o sedam planeta kao igrači koji bacaju kocku. Ali mi smo iznad sudbine i umesto lutajućih demona znamo samo za jednog Gospoda večnog, i ne potčinjavajući se sudbini, odbacujemo i njene zakonodavce“.
Jovan Damaskin u svom poznatom radu Tačno izloženje pravoslavne vere, navodeći svetog Vasilija Velikog, daje sledeću karakteristiku astrologije: „Pagani kažu da se izlaženjem, zalaženjem i približavanjem zvezda, kao i sunca i meseca, upravljaju sva naša dela i time se i bavi astrologija. Mi pak, naprotiv, tvrdimo da oni daju predznake kiše ili suše, vlažnog ili suvog vremena, kao i vetrova i voda, ali oni ni na koji način ne mogu predodređivati naša dela. U suštini, mi, koje je Tvorac stvorio slobodnim, mi smo gospodari naših dela. A ako sve činimo usled kretanja zvezda, to što činimo, činimo po nužnosti. A ono pak što se dešava po nužnosti nije ni vrlina, ni porok. A ako nemamo ni vrlinu, ni porok, nismo dostojni ni nagrada, ni kazni, a Bog će ispasti nepravedan, dajući jednima dobra, a drugima nevolje. Štaviše, ako je sve vođeno i pokretano nužnošću, onda neće biti ni Božijeg upravljanja u svetu, ni promišljanja Božijeg o stvorenjima. Povrh toga, i razum nam neće biti potreban, jer ako nismo gospodari ni jednog svog dela, nemamo potrebu da bilo o čemu razmišljamo. Međutim, razum nam je nesumnjivo dat radi promišljanja naših postupaka, zbog čega je svako razumno biće u isto vreme i slobodno biće.
Zato mi tvrdimo da zvezde nisu uzrok ničega što se zbiva u svetu – ni uzrok postanka onoga što postaje, ni propasti onoga što propada, već pre služe kao predznak kiša i promene vazduha. Neki će možda reći da su zvezde, ako ne uzroci, onda predznaci ratova i da svojstvo vazduha koje zavisi od sunca, meseca i zvezda, na različit način proizvodi različite temperamente, navike i raspoloženja; ali navike se nalaze pod vlašću naše volje, jer one su potčinjene razumu i menjaju se pod njegovim vođstvom“.
Minucije Feliks u svom Oktaviju, govoreći o rimskim gatanjima i predskazanjima, piše da ako bi se u retkim slučajevima ta predskazanja i ostvarivala na delu, to se može objasniti time što je „među mnoštvom lažnih predskazanja neko od njih slučajno moglo pogoditi istinu i da čarobnjaci i astrolozi koji izmišljaju predskazanja, ne samo da znaju demone, nego uz pomoć njih prave sve svoje prevare koje liče na čudo: putem njihovog ubeđivanja i uticaja oni proizvode svoje čarolije, primoravaju nas da vidimo ono čega zapravo nema, i obrnuto, da ne vidimo ono što postoji. Prvi od takvih magova po rečima i delima svojim je Sosten (Ostan)“, to jest, isti onaj mag koji je, kako smo već rekli, bio jedan od prvih širitelja astrologije u Heladi.
Sveti Jovan Zlatoust u svojoj pouci „O onima koji se leče od bolesti vradžbinama“ strogo upozorava da se ne sme ići neprijateljima Božijim, magovima i čarobnjacima, da je bolje umreti nego neprijateljima Božijim ići. I da oni koji koriste njihove usluge umiru pre vremena i u muku večnu idu. Jer onaj koji ide astrolozima, „sam sebe lišava pomoći Božije, prezreo ju je i stavio je sebe van promisla, (te zato) đavo kako hoće, upravlja i raspolaže (njegovim) delima“.
Prepodobni Maksim Grk koji je posvetio čitav niz radova razobličavanju astrologije, ujednom od njih, između ostalog, piše: „Lažno, bezbožno učenje zvezdočataca i predskazivača čovekove sudbine po danima rođenja, nije odozgo i nije od blagodati Svetoga Utešitelja otkriveno Haldejcima, Jelinima i Egipćanima, nego od najlukavijih i najčovekomrzačkijih demona, na pogibelj onima koji im veruju“. Govoreći zatim o uzrocima podudaranja nekih predskazanja astrologa s realnošću, Maksim Grk navodi reči Avgustina Iponskog: „… to se događa ne toliko zbog nebeskih znamenja, koliko zbog tajnog nagovora satane, čemu se ponekad neprimetno izlažu ljudski umovi, to jest, ta predskazanja potiču od zajedničkih snaga, od saglasnosti s đavolom“. Po mišljenju svetog Maksima Grka: „Time je jasno pokazao blaženi ovaj otac otkuda potiče ovo demonsko učenje i da đavo otkriva sledbenicima zvezdočatačke nauke ono što će im se jednom zaista dogoditi, ono što biva po nagovoru demona. Ko će se od hrišćana koji istinito i nelicemerno veruju složiti da ikada dobije znanja takve satanske obmane i da uđe u razgovor s demonima? Zar to neće biti samo onaj ko prebivanje s demonima stavlja iznad večnog života? Predskazuju demoni, predviđajući nekada mnogo ranije ono što će se dogoditi, ponekad i pogađaju; ali najčešće lažu i zato im ne treba verovati, iako se ponekad njihova predskazanja i ostvaruju“. O uzrocima koji podstiču demone da ulaze u opštenje s ljudima posredstvom astrologije, isti svetitelj kaže: „… Zna svelukavi da posredstvom obmane predskazanja lako može da nas odvuče od Boga i privuče k sebi, primora nas da verujemo da zvezde vladaju našim postupcima i rasuđivanjima, a kada bude prihvaćena ta vera, nipošto se više nećemo, ili ćemo se veoma malo brinuti o svojim sagrešenjima, pravdajući se neizbežnošću uticaja zvezda. Kada naiđu žalosne okolnosti, za to optužujemo Boga kao stvoritelja zla. Čineći tako, mi ćemo se nužno lišiti zaštite od Boga i tada će neprijatelju biti lako da ovlada nama i svede nas na dno pakla“.
Dakle, vidimo da Sveti Oci Crkve jednodušno istupaju protiv astrologije, razobličavajući je kao podvrstu magije, kao sredstvo opštenja s demonima, a astrologe porede s „palim anđelima koji varaju rod ljudski“ i strogo zabranjuju opštenje s tim „neprijateljima Božijim“. Naročito pažnju zaslužuje mišljenje Tatijana koji je pokazao bezumlja astrologa koji su nadenuli sazvežđima imena životinja, planetama – imena lažnih bogova, a zatim iz karaktera ovih poslednjih počeli da izvode sudbinu čoveka ili države u zavisnosti od položaja tih „nebeskih tvari“. Vrlo ubedljivo zvuče dokazi Minucija Feliksa koji je pokazao da se neka predskazanja zbivaju iz dva razloga:
1) zbog slučajne podudarnosti;
2) zbog čarobnjačkih delovanja gatara koji u nizu slučajeva mogu saznati o budućim događajima od demona koji su ili videli ili saznali o tim događajima ili su sami učestvovali u njihovoj pripremi.
Krajnje jasno pokazuje Jovan Damaskin da nebeska tela predskazuju samo vremenske prilike, a za čoveka koji poseduje slobodnu volju i razum, zvezde i planete ne mogu igrati nikakvu ulogu predodređujućeg činioca sudbine.
I najzad, jasno rezimira sve ovo pomenuti rad svetog Maksima Grka, gde je sažeto iskustvo borbe Svetih Otaca protiv astrologije i pokazano je kako uz pomoć ove lukavi demon pokušava da nas odvuče „od Boga k sebi“ tako da što lakše ovlada nama i „svede nas na dno pakla“.

3 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *