NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Ljudi i demoni (kako pali duhovi kušaju savremenog čoveka)

Ljudi i demoni (kako pali duhovi kušaju savremenog čoveka)

Uzroci zbog kojih Gospod dopušta postojanje zlih duhova

Đavo je ostao, kao što je i bio, stvorenje koje se nalazi u potpunoj vlasti Tvorca Koji nedokučivim Promislom Svojim nije uništio njega i njegove horde, nego ih još uvek privremeno trpi. Đavo je sa svojim slugama postao oruđe Tvorca protiv Kojeg on u svom slepilu smišlja da se naoružava i ratuje – drugim rečima, „zlo pomaže dobru rđavim namerama“.
Za ljude je đavo postao oruđe iskušenja, kojim oni postaju iskušavani i kojim se odvajaju verni Hristu od ljubitelja greha. Jer Bog ne primorava čoveka na spasenje, nego daje svima mogućnost da se ili bore protiv đavola, ili da stupe s njim u savez. Kako svedoči sveti Ignjatije Brjančaninov, „zapovest koju je Bog dao u raju, a koja zabranjuje kušanje s drveta poznanja dobra i zla, nije ukinuta, ona stoji nepokolebljivo kao zapovest Božija. Čovek se neprestano isprobava njome sve do danas. Pored njega je stalno prisutan đavo i savetuje mu da okusi zabranjeni plod, nasilno ga podstiče na to kušanje, kao neko ko je stekao pravo na to – pravo zbog prvobitnog našeg pokoravanja đavolu. On ne prestaje da nas sablažnjava pomislima greha i sveta, neizmerno raspaljujući u nama strasti. Podiže se u ruci palog Heruvima to plameno oružje, i drvo života – dobro koje je bez primese zla, postaje za nas nedostupno po pravednom sudu Božijem“.
Iskušenja i pomisli pokazuju slobodu naše samovolje i čistotu srca. Sveti Isak Sirijski uči da blagodat Božija sve uvodi u iskušenja da bi se svi postepeno obučili mudrosti i sposobnosti da preziru duhove zlobe: „blagodat dozvoljava da se na njega (čoveka) šalju iskušenja koja su u skladu s merom njegovih snaga, da bi čovek mogao da podnese njihovu moć“.
Na drugom mestu on nastavlja: „Znaj da u je onoj meri u kojoj duša nema dovoljno snage za velika iskušenja, u istoj meri ona nedovoljna i za velike darove… Bog ne daje veliki dar bez velikog iskušenja“. O neophodnosti ovakvih iskušenja u smislu postanka novog čoveka svedoči i Grigorije Bogoslov, govoreći da je surovi rat neophodan radi toga „da bi se đavo izložio ovde užasnoj sramoti, boreći se protiv onih koji nisu moćniji od njega, a oni koji se podvizavaju u vrlinama, da bi uvek imali slavu svoju, očišćujući se kao zlato u peći“.
Rezimirajući sve što je rečeno u ovom paragrafu, navešćemo reči svetog Jovana Zlatousta koji je najjasnije formulisao uzroke zbog kojih Bog dozvoljava postojanje đavola i ne sprečava ga da nas iskušava:
„Prvo, da bi poznao da si postao daleko jači od đavola, u ime Hristovo osenjujući se životvornim krstom;
drugo, da bi prebivao u smirenju i da se ne bi preuznosio obiljem darova, ne zaboravljajući na svoju nemoć i na moć Onoga Koji ti pomaže;
treće, da bi se onaj lukavi duh, koji do tada nije bio siguran da si odstupio od njega, videći tvoje trpljenje u iskušenjima, uverio da si ga potpuno napustio i odstupio od njega;
četvrto, da bi kroz to postao tvrđi i jači;
peto, da bi imao jasan dokaz o dobrima koja su ti poverena, jer đavo ne bi ni počeo da te napada da te nije video u najvišem stepenu časti“.

Jedan komentar

  1. Postovani,

    Citam ovaj tekst i placem. Moj sin se godinama cudno ponasa; pljuje na nas, posebno mene, govori ruzne reci, nista ne radi samo gleda kako da napakosti i napravi zlo medju nama. Dr je rekao da je to depresija. Lekove nikakve nije hteo da bi nam pre nekoliko dana rekao da je napadnut demonima. Kaze da ne moze od njih da spava , da su stalno sa njim.

    Ja sam se sokirala, mada sam svo vreme i mislila da je pod njihovim uticajem. Jer kako objasniti da divno i vaspitano stvorenje, koje niti pusi niti pije, postane toliko prost i zao.

    Ocajna majka

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *