NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Ljudi i demoni (kako pali duhovi kušaju savremenog čoveka)

Ljudi i demoni (kako pali duhovi kušaju savremenog čoveka)

Uzroci zbog kojih Gospod dopušta postojanje zlih duhova

Đavo je ostao, kao što je i bio, stvorenje koje se nalazi u potpunoj vlasti Tvorca Koji nedokučivim Promislom Svojim nije uništio njega i njegove horde, nego ih još uvek privremeno trpi. Đavo je sa svojim slugama postao oruđe Tvorca protiv Kojeg on u svom slepilu smišlja da se naoružava i ratuje – drugim rečima, „zlo pomaže dobru rđavim namerama“.
Za ljude je đavo postao oruđe iskušenja, kojim oni postaju iskušavani i kojim se odvajaju verni Hristu od ljubitelja greha. Jer Bog ne primorava čoveka na spasenje, nego daje svima mogućnost da se ili bore protiv đavola, ili da stupe s njim u savez. Kako svedoči sveti Ignjatije Brjančaninov, „zapovest koju je Bog dao u raju, a koja zabranjuje kušanje s drveta poznanja dobra i zla, nije ukinuta, ona stoji nepokolebljivo kao zapovest Božija. Čovek se neprestano isprobava njome sve do danas. Pored njega je stalno prisutan đavo i savetuje mu da okusi zabranjeni plod, nasilno ga podstiče na to kušanje, kao neko ko je stekao pravo na to – pravo zbog prvobitnog našeg pokoravanja đavolu. On ne prestaje da nas sablažnjava pomislima greha i sveta, neizmerno raspaljujući u nama strasti. Podiže se u ruci palog Heruvima to plameno oružje, i drvo života – dobro koje je bez primese zla, postaje za nas nedostupno po pravednom sudu Božijem“.
Iskušenja i pomisli pokazuju slobodu naše samovolje i čistotu srca. Sveti Isak Sirijski uči da blagodat Božija sve uvodi u iskušenja da bi se svi postepeno obučili mudrosti i sposobnosti da preziru duhove zlobe: „blagodat dozvoljava da se na njega (čoveka) šalju iskušenja koja su u skladu s merom njegovih snaga, da bi čovek mogao da podnese njihovu moć“.
Na drugom mestu on nastavlja: „Znaj da u je onoj meri u kojoj duša nema dovoljno snage za velika iskušenja, u istoj meri ona nedovoljna i za velike darove… Bog ne daje veliki dar bez velikog iskušenja“. O neophodnosti ovakvih iskušenja u smislu postanka novog čoveka svedoči i Grigorije Bogoslov, govoreći da je surovi rat neophodan radi toga „da bi se đavo izložio ovde užasnoj sramoti, boreći se protiv onih koji nisu moćniji od njega, a oni koji se podvizavaju u vrlinama, da bi uvek imali slavu svoju, očišćujući se kao zlato u peći“.
Rezimirajući sve što je rečeno u ovom paragrafu, navešćemo reči svetog Jovana Zlatousta koji je najjasnije formulisao uzroke zbog kojih Bog dozvoljava postojanje đavola i ne sprečava ga da nas iskušava:
„Prvo, da bi poznao da si postao daleko jači od đavola, u ime Hristovo osenjujući se životvornim krstom;
drugo, da bi prebivao u smirenju i da se ne bi preuznosio obiljem darova, ne zaboravljajući na svoju nemoć i na moć Onoga Koji ti pomaže;
treće, da bi se onaj lukavi duh, koji do tada nije bio siguran da si odstupio od njega, videći tvoje trpljenje u iskušenjima, uverio da si ga potpuno napustio i odstupio od njega;
četvrto, da bi kroz to postao tvrđi i jači;
peto, da bi imao jasan dokaz o dobrima koja su ti poverena, jer đavo ne bi ni počeo da te napada da te nije video u najvišem stepenu časti“.

3 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *