LITURGIKA

 

LITURGIKA
 
POJMOVNIK PRAVOSLAVNOG BOGOSLUŽENJA.
 
7. BOGOSLUŽBENE KNJIGE
 
Knjige po kojima se obavlja bogosluženje u hramu nazivaju se bogoslužbene knjige. One se dele na obične i notne (pojačke).
 
O običnim knjigama
 
Postoje četiri vrste običnih bogoslužbenih knjiga: 1) za zajedničko bogosluženje, 2) za posebno bogosluženje po potrebi jednoga ili nekoliko lica, 3) one koje se upotrebljavaju i za jedno i za drugo bogosluženje, i 4) za domaće bogosluženje bez učešća sveštenoslužitelja.
 
Knjige za zajedničko bogosluženje
 
Pre svega, neophodno je da se zna da je za sastavljanje bilo koje pojedine službe za bilo koji dan u godini neophodno korišćenje nekoliko knjiga. Ovo stoga što se u sklopu svake službe jedno pojavljuje stalno i predstavlja njen nepromenljivi deo, dok se drugo menja za različite dane u sedmici i različite dane u godini. Nemoguće bi bilo izložiti sve ove nepromenljive i promenljive elemente bogosluženja u jednoj knjizi, jer se bogosluženje svakodnevno menja u zavisnosti od sveštenih uspomena i sećanja na svete ugodnike Božije koje Crkva praznuje. Stoga se u jednim knjigama izlažu nepromenljivi delovi bogosluženja, a u drugima oni koji se menjaju u zavisnosti od raznih pokretnih i nepokretnih praznika. Knjige koje se odnose na zajedničko bogosluženje su sledeće:
Služebnik. To je knjiga u kojoj se izlažu nepromenljivi delovi svakodnevnog bogosluženja, i to ono što treba da proiznose i čine sveštenici i đakoni. Služebnik sadrži poredak večernja, jutrenja, Liturgije svetog Jovana Zlatousta, Liturgije svetog Vasilija Velikog, Liturgije Pređeosvećenih Darova i dopunske celine kao što su zbirka otpusta, prokimeni, mesecoslov, a na kraju i uputstva u kojima se objašnjava kako sveštenoslužitelji treba da postupaju u slučajevima kada se pojave različite nedoumice u vezi se bogosluženjem.
Arhijerejski služebnik ((Činovnik arhiereйskogo svящennosluženiя). To je isti onaj Služebnik, ali namenjen arhijerejima koji obavljaju bogosluženje, sa ukazivanjem na sve osobenosti arhijerejske službe. Osim činova tri Liturgije on sadrži činove postavljanja u razne crkvene stepene i čin osvećenja antiminsa.
Časoslov. To je knjiga koja sadrži nepromenljive delove dnevnog bogosluženja, osim Liturgije, a namenjena je čtečevima i pojcima u pevnici. U njoj se izlažu činovi Polunoćnice, Jutrenja, prvog, trećeg, šestog i devetog časa, Večernja i velikog i malog Povečerja.
Naziv Časoslov ova knjiga je dobila zato što se u njoj izlaže čin časova. Časoslov takođe sadrži dopunski deo koji u različitim izdanjima ima različit sadržaj. Obično postoje jutarnje molitve, koje se čitaju pre polunoćnice, čin uzdizanja panagije, blagosiljanje trpeze, kanon Bogorodici sastavljen od strane monaha Teostirikta, molitve za one koji odlaze na počinak, tropari i kondaci, bogorodični kojima se zaključuje pojanje tropara i stihira. Velikom Časoslovu takođe se pridodaje Mesecoslov. Mali Časoslov predstavlja skraćenje Velikog. Ova skraćenja tiču se samo dopuna.
Oktoih ili Osmoglasnik. Naziv potiče od grčkog οκτώ („okto“) – osam, i ήχος („ihos“) – glas. Ova knjiga, koja se obično sastoji iz dva dela, sadrži u osam glasova (ili napeva) raspoređene promenljiva molitvoslovlja koje se pevaju na različitim crkvenim službama sedmičnog kruga, to jest koje se menjaju u zavisnosti od dana u sedmici,budući da svaki dan posvećen posebnom spomenu (svetoga ili praznika). Poredak promenljivih bogosluženja koji je izložen u Oktoihu je sledeći: nedeljna služba prvog glasa, služba ponedeljka prvog glasa, utorka, srede, četvrtka, petka i subote, zatim nedeljna služba drugog glasa, služba ponedeljka drugog glasa, utorka i tako do subote, zatim nedeljna služba trećeg glasa, služba ponedeljka trećeg glasa… i tako dalje, istim redom za sve sedmične službe svih osam glasova. Pevanje svih osam glasova tokom osam nedelja u crkvenom Tipiku naziva se „stolp“ (stub). Tokom crkvene bogoslužbene godine peva se šest takvih stolpova. Pevanje Oktoiha u radne dane počinje od nedelje Svih Svetih posle Pedesetnice, a završava se pred subotu Mesopusne nedelje. U periodu Velikog posta, zatim tokom Sirne sedmice koja mu prethodi i Strasne sedmice na njegovom kraju, kao i u periodu od Vaskrsa do Pedesetnice, u radne dane se ne peva prema Oktoihu. Nedeljom se Oktoih ne peva od Cvetne nedelje, zaključno sa nedeljom Svih Svetih. Osim toga, ako neki od dvanaest Gospodnjih praznika padne u nedeljni ili radni dan, Oktoih se takođe ne koristi. Oktoih se ne koristi ni onda kad neki Bogorodičin praznik ili praznik svetoga padne u radni dan.
Minej mesečni, praznični i opšti. Minej mesečni (od μηναιον – mesec) sadrži promenljive molitve za svaki dan u godini, po datumima svakog meseca, za nepokretne praznike (to jest takve koji dolaze uvek određenog dana u određenom mesecu). Stoga se Mesečni minej, u skladu sa brojem meseci u godini, sastoji od dvanaest knjiga. Na kraju svake knjige štampaju se posebne bogorodične vaskrsne pesme, ili tzv. dogmatici, bogorodične vaskrsne koje se pevaju posle stihira na stihovnje, bogorodične koje se pevaju „kada ima ‘Slava’ svetome u Mineju“; zatim Otpustiteljni bogorodični koje se pevaju posle tropara u nedeljne i praznične dane, i bogorodični otpustiteljni koje se pevaju običnim danima posle tropara.
Osim Mesečnog Mineja postoji još i takozvani Minej Praznični, ili „Antologion“, ili „Trefologion“, „Cvetoslov“, koji sadrži službe izabrane iz Mesečnog Mineja za Gospodnje, Bogorodičine i naročito poštovane praznike u čast nekih svetih.
Opšti Minej sadrži promenljive molitve ne za svakog svetog posebno, kao Mesečni Minej, nego za svaki zbor svetih odvojeno, na primer, opšta služba za Apostole, Mučenike, Svetitelje itd. Osim službi svetima on takođe sadrži opšti poredak praznika Gospodnjih, Bogorodičinih, Krstu, Anđelima, Preteči i Saborima. Opšti Minej ima dvojaku upotrebu; kao prvo, on je neophodan uz Mesečni Minej, kada treba da se obavi služba onim svetima za koje nije napisana posebna služba u Mesečnom Mineju; kao drugo, u siromašnim crkvama, gde nema čitavog kompleta bogoslužbenih knjiga, Opšti Minej služi kao zamena za dvanaest tomova Mesečnog Mineja.
Postoji još i Dopunski Minej, sa službama nedavno proslavljenim svetiteljima, koje iz tog razloga nisu ušle u Mesečni Minej.
Triod posni i Triod cvetni. Ove dve knjige sadrže molitve za pokretne praznike bogoslužbene godine, koji zavise od toga u koji dan pada Vaskrs. Ove knjige se nazivaju tako zato što njihov karakterističan sadržaj predstavljaju nepotpuni kanoni, koji se sastoje uglavnom od tri (prve, osme i devete) pesme (grčki τριωδιον – „triodion“, „tripjesnec“), ili od četiri (četiripjesnec), ili pak od dve pesme (dvepjesnec).
Posni triod sadrži molitvoslovlja pripremnih nedelja za Veliki post, molitvoslovlja samog Velikog posta i molitvoslovlja Strasne sedmice. Prva služba koja se nalazi u Posnom triodu je služba nedelje Mitara i Fariseja, a poslednja je služba Velike Subote. Molitvoslovlja iz Posnog trioda radnim danima zamenjuju molitvoslovlja iz Oktoiha. Iz Oktoiha se uzimaju samo neki sjedalni i svetilni, ali oni se štampaju u samom Triodu, tako da nije neophodno korišćenje Oktoiha. U periodu kada se upotrebljava Posni triod, samo u nedeljne dane iz Oktoiha se uzimaju vaskrsne pesme za svaki dati glas. Pevanje iz Mineja se tokom perioda Posnog trioda ne ukida, ali postoje neki dani kada se Minej odlaže i čitava služba se obavlja samo po Triodu.
Cvetni triod sadrži molitvoslovlja počev od prvog dana Vaskrsa, pa završno sa nedeljom Svih Svetih posle Pedesetnice. Cvetni triod, poput posnog, ponekad zamenjuje Minej, a ponekad se peva zajedno sa njim. Vaskrsne pesme Oktoiha štampaju se na svojim mestima u Cvetnom triodu, pa se tako može i bez Oktoiha.
Neke službe iz Posnog i Cvetnog trioda izdaju se kao posebne knjige. Takve su: Poredak Prve sedmice Velikog posta, Poredak Strasne sedmice, Poredak na Svetu i Veliku Nedelju Pashe i za čitavu Svetlu sedmicu i druge.
Irmologij. Ova knjiga sadrži uglavnom zbirku irmosa svih kanona za svih osam glasova, odakle je i dobila svoj naziv. Osim toga, u njoj se nalaze neke nepromenjive pesme neophodne pojcima u pevnici, kao, na primer, sve ono što se peva na Liturgijama svetog Jovana Zlatoustog, svetog Vasilija Velikog i Pređeosvećenih Darova, vaskrsni bogorodični i (bogorodični) za službe u obične dane, Trojični glasa, tropari, vaskrsni i zaupokojeni koji se pevaju po „Neporočnima“, pesme koje se pevaju pre čitanja Jevanđelja i posle čitanja na jutrenju, pesme Svetog Pisma koje se pevaju na početku svake pesme kanona, pripevi na devetu pesmu kanona za Gospodnje i Bogorodičine praznike, „Vsjakoje dihanije…“ stihira „Preblagoslovena jesi…“ i Veliko Slavoslovlje.
Tipik ili Ustav. Ova knjiga sadrži detaljno ukazivanje na to u koje dane i sate, na kojim božanskim službama i u kakvom poretku treba da se proiznose molitvoslovlja sadržana u Služebniku, Časoslovu i, naročito, Oktoihu, Minejima i Triodima. To je najneophodnije uputstvo kako bi bogosluženje moglo da se obavlja skladno i prema poretku.
Po svome sadržaju Tipik se deli na tri dela. Prvi deo, od 1. do 47. glave, sadrži opšta uputstva za razne službe, savete ? tome kakvo treba da bude molitveno raspoloženje onih koji se mole na različitim službama i pravila života za monahe. Drugi deo od 47. do 52. glave sadrži mesecoslov za čitavu godinu sa ukazivanjem na osobenosti bogosluženja za sve dane crkvene godine i za svetu Četrdesetnicu do nedelje Svih Svetih. Treći deo od 52. glave do kraja predstavlja svojevrstan prilog i dopunu prva dva dela. Tipiku se pridodaje još i tablica za određivanje dana praznovanja Pashe.
 
Knjige za posebno bogosluženje
 
Postoje dve vrste ovakvih knjiga. Jedne od njih imaju sadržaj koji se u potpunosti razlikuje od knjiga koje se koriste za zajedničko bogosluženje; druge sadrže izvode iz knjiga za zajedničko bogosluženje i prilagođene su za domaću upotrebu. U knjige koje se odnose na posebno bogosluženje prve vrste spadaju:
Trebnik. Ova knjiga sadrži izloženje sveštenodejstava i molitvoslovlja koja se obavljaju za potrebu i po zahtevu jednog ili nekoliko lica, u vreme ko je određeno okolnostima njihovog života. U takva sveštenodejstva spadaju pre svega činovi svih Svetih Tajni, jer one predstavljaju prvu i najneophodniju potrebu svih hrišćana, zatim činovi pogrebenja upokojenih, osvećenja vode, postriženja monaha, osvećenja hramova i mnogi drugi koji se tiču različitih slučajeva hrišćanskog života.
Postoje Veliki, Mali i Dopunski Trebnik.
Veliki trebnik se sastoji iz dva dela: prvi deo sadrži uglavnom poredak Svetih Tajni i drugih sveštenodejstava koja prate čoveka od rođenja pa do prelaska u večnost. Drugi deo sadrži uglavnom kratka molitvoslovlja za različite potrebe. Kao dopuna u Trebnik ulazi još i Mesecoslov i „Spisak hrišćanskih imena po azbučnom redu“.
Mali Trebnik predstavlja izvod iz Velikog Trebnika napravljen zbog toga što je za molitvoslovlja koja se savršavaju izvan hrama lakše koristiti knjigu manjeg obima.
Dopunski Trebnik sadrži činove osvećenja hrama i stvari koje pripadaju hramu, kao što su različiti crkveni predmeti, odežde, ikone i slično. Ovaj dopunski trebnik često se spaja u jednu knjigu sa Malim Trebnikom.
Poredak prisajedinjavanja inovernih… Ova knjiga se drugačije zove „Knjiga činova prisajedinjenja Pravoslavlju“. Pravoslavna Crkva ne prisajedinjuje sve inoverne na isti način, nego drugačije one koji nisu bili kršteni, na primer judaiste i muslimane, drugačije one koji „u jesu kršteni, ali nisu pomazani svetim mirom, na primer luterane i druge protestante, a drugačije one koji su kršteni i miropomazani ali ne pripadaju Pravoslavnoj Crkvi. Zato postoji nekoliko različitih činova, koji su svi objedinjeni u ovoj knjižici. Neki od ovih činova su objavljeni i kao posebne knjižice.
Knjiga molebnog pojanja. Ova knjiga sadrži činove molebnog pojanja za Novu godinu, za početak učenja kod dece, za bolesne, za putnike, za slučaj suše, kao i mnoge druge, za različite slučajeve u životu.
Poredak za Nedelju Pravoslavlja. Ovo je čin molebnog pojanja radi obraćenja zabludelih, za koji je propisano da se obavlja u prvu nedelju Velikog posta – Nedelju Pravoslavlja, uz anatemisanje jeretika, a večan spomen i mnogoljetstvija pobornicima svete pravoslavne vere. Prvi deo ovog čina obavlja se u svim crkvama, a drugi samo u sabornim.
 
Knjige za domaću upotrebu
 
Ove knjige sadrže uglavnom više ili manje opširne izvode iz knjiga koje se upotrebljavaju prilikom zajedničkog bogosluženja. Među njih spadaju:
Pravilnik, čiji je potpuni naziv: „Molitveno pravilo za one koji se pripremaju za pričešće Svetim Hristovim Tajnama“. On sadrži sve molitve neophodne prilikom pripreme za sveto Pričešće, izložene odgovarajućim redom.
Kanonik sadrži jutarnje molitve, kanon sa akatistom Najslađem Isusu, Kanon sa akatistom Presvetoj Bogorodici, Kanon anđelu čuvaru, Molitve za one koji odlaze na počinak, Kanone za sve dane u sedmici, Kanon i molitve pred sveto Pričešće, Opštu službu „za sve dane“ i čin pevanja dvanaest psalama.
Akatistnik sadrži različite akatiste.
Molitvenik sadrži izvode iz raznih bogoslužbenih knjiga. Postoje potpuniji i skraćeni molitvenici.
 
Knjige za zajedničko i posebno bogosluženje
 
Reč je o knjigama Svetog Pisma kao što su: Jevanđelje, Apostol i Psaltir.
Jevanđelje. Bogoslužbeno Jevanđelje, koje obično leži na Prestolu, preko antiminsa, naziva se zato još i „Prestonim Jevanđeljem“. Ono sadrži blagovest sve četvorice jevanđelista Mateja, Marka, Luke i Jovana, i podeljeno je na glave i crkvena začala. „Začalima“ se nazivaju delovi za koje je Tipikom određeno da se čitaju na određenim službama u određene dane bogoslužbene godine. Svako od četiri Jevanđelja ima svoje posebno računanje glava i začala. Ispred začala odštampana je zvezdica, a dole piše kada se ono čita, kao i reči kojima treba započeti čitanje začala. Na kraju prestonog Jevanđelja nalaze se tabele koje pokazuju kog dana u godini se čita koje začalo. Prva tabela pokazuje raspored čitanja po sedmicama, počev od prvog dana Vaskrsa, druga pokazuje raspored čitanja po danima i mesecima (Mesecoslov). Na kraju je ukazano na začala koja se čitaju raznim zborovima svetih, kao i u raznim slučajevima, prilikom obavljanja različitih činova (takozvanih „treba“).
Apostol. Knjiga Apostol sadrži Dela svetih apostola, sedam sabornih poslanica i četrnaest poslanica svetog apostola Pavla, a ponekad i Otkrivenje, koje se kod nas na bogosluženjima ne čita. Knjiga Dela apostolskih i Poslanice podeljene su na glave. Osim toga, čitav apostol podeljen je na začala (osim Otkrivenja, pošto se ono ne čita). Računanje ovih začala je jedno i jedinstveno za čitavu knjigu Apostol. Kao i u Jevanđelju, i ovde kod svakog začala stoji zvezdica, a dole je pokazano kada se to začalo čita i kojim rečima treba započeti njegovo čitanje. Na kraju Apostola nalaze se iste onakve tabele kao i na kraju Jevanđelja, koje ukazuju na poredak čitanja, najpre po sedmicama, počev od prvog dana Vaskrsa, potom Mesecoslov koji ukazuju Na poredak čitanja po datumima u mesecu, zatim na čitanje različitim zborovima svetih, i u raznim slučajevima prilikom obavljanja „treba“. Istovremeno, ukazuje se i na prokimene koji se pevaju pre čitanja Apostola i „alilujare“ koji slede nakon čitanja Apostola, a takođe i na „pričasne“ koji se pevaju na Liturgiji tokom pričešćivanja sveštenoslužitelja u oltaru.
Psaltir. Postoje dve vrste Psaltira – običan, mali Psaltir i Psaltir „sa posledovanijem“.
Mali psaltir sadrži 150 psalama koji se nalaze i u Bibliji, izloženih istim redom, ali uz podelu na 20 katizama, pri čemu je svaka katizma podeljena na tri „slave“. Pre i posle svake katizme nalaze se Trisveto, pokajni tropari i molitve. Na početku stoje tablice koje ukazuju na to kada, u kojim periodima bogoslužbene godine, i na kojim službama se čitaju koje katizme. Na kraju se nalaze Pesme Svetog Pisma koje se čitaju ili pevaju na jutrenju sa kanonom, Veličanija na praznike Gospodnje, Bogorodičine i svetih, uz psalme koji su za njih izabrani, kao i Poredak nakon ishoda duše iz tela. Na samom kraju nalaze se Pomjanik i Čin pevanja dvanaest psalama.
Psaltir sa posledovanijem sadrži kao dodatak čitav časoslov, u kome se nalaze ne samo časovi, nego i međučasja, zatim Mesecoslov sa svim troparima i kondacima za sve dane bogoslužbene godine, a takođe za period Velikog posta sa pripremnim nedeljama i Strasnom sedmicom, kao i za period od Vaskrsa do Nedelje Svih Svetih, tropari i kondaci Oktoiha, tropari i kondaci opšteg Mineja. Na kraju je priloženo čitavo pravilo pred Sveto Pričešće sa svim kanonima i akatistima koje ono sadrži u knjigama „Pravilnik“ i „Kanonik“, kao i Pashalija.
Psaltir sa posledovanijem namenjen je uglavnom za bogoslužbenu upotrebu, dok je Mali Psaltir namenjen za domaće čitanje i čitanje za upokojene.
 
O notnim knjigama
 
Notne bogoslužbene knjige upotrebljavaju pojci u pevnici. Po svome sadržaju i sastavu one odgovaraju običnim bogoslužbenim knjigama. Notni zbornici crkvenog pojanja sadrže one pesme koje se stalno ili češće od drugih pevaju na večernju, jutrenju i Liturgijama, kako nepromenljive, tako i promenljive iz Oktoiha, Mineja i Trioda. Postoji i posebni notni Oktoih koji sadrži note za nedeljne službe na svih osam glasova, zatim notni Irmologij, Praznično pojanje, notni Triod, posni i cvetni. Onima koji uče notno pojanje namenjen je udžbenik crkvenog notnog pojanja. Za notno pojanje vezan je i pojam „obihod“, koji označava da je ono namenjeno za domaću ili svagdašnju upotrebu.

5 komentar(a)

  1. Veoma lepo objašnjenje. Hvala

  2. Mirjana Medulović-Marinković

    Gde može da se kupi ova knjiga LITURGIKA?

  3. Da li se đakon sahranjuje obučen u stihar i orar?

  4. Da li neko može postati djakon i bez svršene bogoslovije..a da se ispoštuju svi uslovi redom…čteč….ipodjakon i inda naravno djakon?Hvala najlepše

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *