LITURGIKA

 

LITURGIKA
 
POSEBNA BOGOSLUŽENJA.
 
1. TREBNIK, PRVI DEO
 
Molitva u prvi dan pošto žena rodi dete
 
Čim na svet Božiji dođe novi čovek, sveta Crkva i njega i majku koja ga je rodila odmah ograđuje od svakog zla trima naročitim molitvama koje jerej sa epitrahiljem čita nad porodiljom i novorođenim detetom. U poretku nije dat uobičajeni početak, to jest „Carju nebesnij“ i Trisveto, nego jerej odmah čita „Gospodu pomolimsja“ i molitvu „Vladiko Gospodi, Vsederžitelju“.[1] Nažalost, danas mnogi i ne znaju da postoje ove molitve, pa zato ne pozivaju sveštenika. Ipak, sveštenik treba da se postara oko obnove ovog običaja i da unapred pripremi svoje parohijane na to, kako bi njima ove molitve bile poznate i kako bi na vreme obavestili sveštenika. Na taj način prvo pojavljivanje čoveka na ovom svetu biće osveštano molitvom, kako je to ustanovila sveta Crkva.
 
Molitva kojom se znamenuje dete, kad dobija ime, u osmi dan po svom rođenju
 
Prema Tipiku Crkve osmoga dana po rođenju babica donosi novorođenče u pripratu hrama, gde mu se, pred vratima hrama, uz naročitu molitvu daje hrišćansko ime. U vezi sa imenom Tipik kaže: „I daje mu ime po svetome čiji je spomen osmoga dana, ili kojeg svetog izvoli“. Kod nas u Rusiji ranije je uvek postojao blagočestivi običaj – da se novorođenom mladencu ime ne bira, nego da se nazove po svetome čiji spomen Crkva praznuje na dan njegovog rođenja, ili na dan narečenja imena. Ali Crkva ne brani ni da se ime da u čast bilo koga svetog. Čin narečenja imena sastoji se iz početnog vozglasa jereja: „Blagosloven Bog naš…“ čitanja uvodnih molitava od Trisvete pesme do „Oče naš“, i pevanja tropara dana ili hramovnog svetog, nakon čega sveštenik blagosilja dete po čelu, ustima i prsima, i govori molitvu, osenjujući novorođenče krsnim znamenjem i dajući mu ime. Zatim jerej uzima novorođenče na ruke i čini njime znak krsta pred ikonom Presvete Bogorodice pevajući tropar Sretenja Gospodnjeg: „Radujsja, Blagodatna Bogorodice Djevo“. Posle toga proiznosi otpust sa pominjanjem svetoga po kome je novorođenče dobilo ime.
Tu je data primedba, da ako je novorođenče bolesno („ako usled slabosti ne sisa, već izgleda da će umreti“), ne treba čekati osmi dan, nego ga istog časa po rođenju „samo okupati i odmah krstiti, da ne bi umrlo neprosvećeno (to jest nekršteno)“.
Ako je dete rođeno mrtvo, i za taj slučaj postoji naročita molitva – Molitva ženi kad pobaci dete, u kojoj jerej moli oproštaj grehova za onu koja je „začeto u njoj pobacila“.
 
Molitva porodilji posle četrdeset dana
 
U četrdeseti dan po rođenju deteta, porodilja treba da dođe zajedno sa svojim novorođenčetom, nezavisno od toga da li je ono već kršteno ili nije, kako bi nad njima bile pročitane naročite molitve. Ukoliko je dete za to vreme umrlo, porodilja treba da dođe sama, da bi bile pročitane molitve nad njom. U odnosu na dete-novorođenče ovaj čin se naziva „Ucrkvljenjem“, to jest uvođenjem u Crkvu, dok u odnosu na majku-porodilju on ima značenje očišćenja od prirodne nečistote nakon porođaja. Do četrdesetog dana posle rođenja deteta porodilja ne može da uđe u crkvu, niti joj je dopušteno da se pričesti, osim u slučaju smrtne opasnosti.
Ovaj čin se sastoji od početnog vozglasa jereja, čitanja uvodnih molitava od Trisvete pesme do „Oče naš“, pevanja otpusnog tropara dana ili tropara svetoga i čitanja četiri molitve. Prva molitva se sastoji iz dva dela: prva polovina odnosi se na majku, a druga na dete, i ta druga polovina se ne čita „ako dete nije živo“. Ukoliko dete još nije kršteno, nakon pročitane četvrte molitve proiznosi se otpust, a ako je kršteno, on da se odmah vrši njegovo ucrkvljenje: sveštenik uzima detence na ruke i tri puta proiznosi „Vocerkovljajetsja rab Božij (ime)…“ („Ucrkvljuje se sluga Božiji…“), pri čemu pravi njime znak krsta, najpre pred vratima hrama u priprati, zatim na sredini hrama, i na kraju, treći put, pred Carskim dverima, dodajući na svakom mestu odgovarajuće stihove iz psalama. Ako je dete muškog pola unosi ga i u oltar, gde kod severne ili južne strane Prestola takođe pravi njime znak krsta. Potom, govoreći „Ninje otpuščaješi…“ stavlja detence kraj oltarskih dveri i proiznosi otpust, i to po običaju Sretenjski, jer se čitav ovaj čin obavlja po uzoru na Sretenje Gospodnje. (A kum, poklonivši se tri puta, uzima dete i izlazi).
 


 
NAPOMENE:

  1. Poredak je sledeći: „Blagosloven Bog naš“, Trisveto, „Presveta Trojice“ „Oče naš“, Tropar dana, Bogorodičan, „Gospodu se pomolimo“ Prva molitva („Vladiko, Gospode Svedržitelju…“), „Gospodu se pomolimo“ Druga molitva („Vladiko Gospode, Bože naš…“), „Gospodu se pomolimo“ Treća molitva („Gospode Bože naš…“) i otpust (božićni).

5 komentar(a)

  1. Veoma lepo objašnjenje. Hvala

  2. Mirjana Medulović-Marinković

    Gde može da se kupi ova knjiga LITURGIKA?

  3. Da li se đakon sahranjuje obučen u stihar i orar?

  4. Da li neko može postati djakon i bez svršene bogoslovije..a da se ispoštuju svi uslovi redom…čteč….ipodjakon i inda naravno djakon?Hvala najlepše

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *