LITURGIKA

 

LITURGIKA
 
PRAZNICI I SVETKOVINE CRKVE HRISTOVE.
 
4. BOGOSLUŽENJE CVETNOG TRIODA. NEDELJA PEDESETNICE – SVETA TROJICA
 
To je praznik koji proslavlja Svetu Trojicu, u spomen na Silazak Duha Svetoga na apostole. Pošto se ovaj veliki događaj odigrao pedeseti dan posle Vaskrsenja Hristovog, i praznik se uvek slavi pedesetog dana posle praznika Vaskrsa, te stoga uvek pada u nedelju. Čitava služba Pedesetnice, za koju je karakteristično to da je vrlo svečana i uzvišena, predstavlja razradu svakodnevne liturgijske pesme u čast Svete Trojice: „Videsmo Svetlost istinsku; primismo Duha Nebeskoga; nađosmo veru istinitu, klanjajući se nerazdeljivoj Trojici, jer nas je Ona spasla“. U službama ovoga dana mnogo puta se peva i molitva Duhu Svetome: „Carju Nebesnij“.
Svenoćno bdenije se služi po uobičajenom poretku, kao za svih dvanaest Gospodnjih praznika. Božanstvena liturgija je sa prazničnim antifonima. Umesto „Svjatij Bože“, samo za prvi dan praznika peva se „Jelici vo Hrista krestistesja“. Glavna osobenost praznika Pedesetnice je to što se odmah posle Liturgije služi Veliko večernee sa vhodom, velikim prokimenom: „Kto bog velij, jako Bog naš“ i čitanjem tri kolenopreklone molitve.
Posle vozglasa sveštenika: „Blagosloven Bog naš“ obično sveštenoslužitelji u oltaru pevaju „Carju nebesnij“, čita se Trisveta pesma, Oče naš i prednačinateljni psalam 103: „Blagoslovi duše moja Gospoda“. Sledi Velika jektenija sa naročitim prozbama „za prisutni narod i one koji očekuju blagodat Svetoga Duha“ i drugim. Zatim „Gospodi vozvah“ sa stihirama na 6, Slava, I ninje, „Carju nebesnij“, vhod sa kadionicom, „Svjete Tihij“, prokimen veliki: „Kto Bog velij“, i odmah posle toga se čita prva kolenopreklona molitva, zatim Suguba jektenija „Recimo svi“ i posle nje odmah druga kolenopreklona molitva. Dalje ide molitva „Spodobi, Gospodi“ i posle trepa kolenopreklona molitva. Molitvu sveštenik čita u oltaru, okrenut licem k narodu. Posle svakog čitanja sledi Mala jektenija sa prozbom: „Zaštiti, spasi, pomiluj, podigni i sačuvaj nas, Bože, Tvojom blagodaću“ i naročiti vozglas sveštenika koji čita molitvu. Večernje se, kao i obično, završava posebnim prazničnim otpustom. Postoji običaj da se na dan Pedesetnice hramovi i kuće ukrašavaju zelenilom i cvećem, i da se za vreme bogosluženja na večernju stoji sa cvećem u rukama.[1] Ovaj običaj vodi poreklo još od Starog Zaveta i jevrejske Pedesetnice. Tako je bez sumnje bila ukrašena i sionska gornja odaja kada je Duh Sveti sišao na apostole. Zelenilo i sveće, priroda koja se obnavlja u proleće, simvolizuju obnavljanje ljudi silom blagodati Duha Svetoga.
Praznik koji sledi dan posle Pedesetnice nosi naziv „Duhovski ponedeljak“, jer je posvećen Svesvetom Životvornom i Svesilnom Duhu, Jednom od tri lica Svete Trojice, jednosuštnom i jednako poštovanom i slavljenom sa Ocem i Sinom. Pesme toga dana gotovo su potpuno iste kao i prvog dana praznika. Prethodno veče (prvi dan praznika) služi se malo povečerje (jer je večernje već služeno) sa kanonom Duhu Svetome. Jutrenje je bez polijeleja, ali sa Velikim slavoslovljem. Na njemu se ne peva „Čestnjejšuju“, nego irmos Devete pesme kanona. Na Liturgiji antifona više nema, nego se pevaju izobraziteljni i „Blažena“, ali s tim da ima Vhodnog stiha. Praznik Pedesetnice se potom slavi čitave sedmice pa je zato u sredu i petak razrešen post (trapava sedmica), a odanije praznika je u subotu.
 


 
NAPOMENE:

  1. Kod Srba je običaj da se za vreme bogosluženja pletu venčići od zelene trave.

5 komentar(a)

  1. Veoma lepo objašnjenje. Hvala

  2. Mirjana Medulović-Marinković

    Gde može da se kupi ova knjiga LITURGIKA?

  3. Da li se đakon sahranjuje obučen u stihar i orar?

  4. Da li neko može postati djakon i bez svršene bogoslovije..a da se ispoštuju svi uslovi redom…čteč….ipodjakon i inda naravno djakon?Hvala najlepše

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *