LITURGIKA

 

LITURGIKA
 
PRAZNICI I SVETKOVINE CRKVE HRISTOVE.
 
2. BOGOSLUŽENJE CVETNOG TRIODA. POSEBNI SPOMENI U DANE PEDESETNICE
 
Pesme dana svete Pashe, mada ne sa takvim intenzitetom kao u Svetloj sedmici, pevaju se tokom čitavog ostalog perioda do odanija praznika Vaskrsa, koje se vrši u sredu šeste sedmice posle Vaskrsa, uoči praznika Vaznesenja Gospodnje, koji pada uvek u četvrtak šeste sedmice, odnosno četrdesetog dana posle Vaskrsa.
Tako do odanija Vaskrsa svako bogosluženje, posle vozglasa sveštenika, počinje pevanjem ili čitanjem trikratnog „Hristos voskrese“, pri čemu u onim slučajevima kada bogosluženje inače počinje čitanjem ili pevanjem „Carju nebesnij“, tu molitvu Duhu Svetome zamenjuje „Hristos voskrese“; u onim slučajevima kada bogosluženje počinke sa „Pridite poklonimsja“, ono se takođe zamenjuje pevanjem ili čitanjem „Hristos voskrese“. Na jutrenju pre šestopsalmija takođe se uvek peva „Hristos voskrese“ tri puta, i tek potom se čita šestopsalmije, počev od „Slava v višnjih Bogu…“ Na jutrenju pre kanona i u sedmične dane uvek se peva: „Voskresenije Hristovo vidjevše“, a u nedeljne dane, posle čitanja Jevanđelja, ova pesma se peva čak tri puta. Na nedeljnom jutrenju se ne peva „Čestnjejšuju“, ali se u sedmične dane peva. U treću, četvrtu, petu i šestu nedelju posle Pashe na večernju posle stihire na stihovnje pevaju se „stihire Pashe“: „Pasha svjaščenaja“, na jutrenju so peva kanon Pashe sa njegovim troparima, a njemu se dodaju tropari Bogorodični i tropari kanona toga dana. Na Liturgiji posle početnog vozglasa sveštenik uz otvorene Carske dveri peva: „Hristos voskrese“ dva i po puta, a zatim pojci dovršavaju: „I suščim vo grobjeh“. Umesto „Vidjehom svjet istinij“ peva se „Hristos voskrese“ jednom. Takođe peva se zadostojnik „Angel vopijašče…“ i „Svjetisja, svjetisja…“ U otpustu pak, kad jerej kaže: „Slava Tebje, Hriste Bože“, mi odgovaramo: „Hristos voskrese“, i ovo samo na Liturgiji. Otpust je na svim službama do odanija Vaskrsa i u sedmične dane vaskrsan, to jest: „Voskresij iz mertvih Hristos istinij Bog naš…“
U bogosluženjima nedeljnih dana u periodu Pedesetnice ima naročitih spomena događaja kroz koje se otkrilo Božanstvo Gospoda, Njegova sila i slava, i koji još više utvrđuju u nama veru u nepokolebljivu istinu Njegovog preslavnog vaskrsenja iz mrtvih.
Praznovanje svetog apostola Tome produžava se čitavu sedmicu, a u subotu je kao nekakvo odanije praznika. Ovako biva i u sve naredne sedmice svete Pedesetnice: događaj koji se spominje u nedelju, praznuje se čitave sedmice, a u subotu mu je odanije.
 
Nedelja Antipashe – Tomina
 
U drugu nedelju posle Pashe, to jest u onu koja sledi nakon Vaskrsa i nosi naziv „Nedelja Antipashe“, spominje se „Dodir svetog slavnog apostola Tome“. Tu je odmah data primedba da se „u ovoj drugoj nedelji Antipashe ne peva vaskrsno, nego sve praznika“. U taj osmi dan po Vaskrsenju Gospoda spominje se kako se Gospod javio Svojim učenicima sabranim zajedno, ovoga puta sa Tomom, i kako je dao Tomi, koji je sumnjao u Njegovo vaskrsenje, da dodirne Njegove rane, na šta Ga je Toma, poverovavši, ispovedno kao svog Gospoda i Boga, dok je Gospod nazvao blaženim one koji nisu videli, a poverovali su. „Antipasha“ znači „umesto Pashe“, jer je to prvi nedeljni dan u čitavoj godini kada se ponovo praznuje događaj Vaskrsenja Hristovog. Ovaj dan se takođe naziva „Nedeljom obnovljenja“, „Nedeljom novom“, jer posle Vaskrsa prvi put ponavlja i kao da „obnavlja“ veliki praznik Vaskrsenja. Poredak službe toga dana, kao i njen sadržaj, nije običan vaskrsan. Ovo kao da je poredak jednoga od Dvanaest praznika, samo bez parimeja, ali sa litijom, sa pevanjem naročitih stihira koje opisuju događaj koji se praznuje i sa trikratnim pevanjem tropara „Zapečatan u grobu, život ot groba vosijal jesi, Hriste Bože…“ kako na večernju, tako i na jutrenju. Pevaju se stepena, prvi antifon 4. glasa, baš kao za svih dvanaest praznika, a nakon polijeleja sledi naročito veličanije: „Veličajem Tja, Životodavče Hriste, nas radi vo ad sšedšago i s Soboju vsja voskresivšago“. Kanon je poseban, praznika, a ne pashalni i ne vaskrsni. Večernje Tomine nedelje je veliko, sa velikim prokimenom: „Kto bog velij…“ takođe kao za velike Gospodnje praznike. Jutrenje, počev od Tomine nedelje pa do odanija Pashe, počinje vozglasom „Slava Svjatjej, i Jedinosuštnjej, i Nerazdjeljnjej Trojicje…“ posle čega se vrlo otegnuto peva tri puta „Hristos voskrese“, za vreme čega jerej obavlja kađenje čitavog hrama a zatim se odmah čita Šestopsalmije: „Slava v višnjih Bogu…“ i drugo.
Za Tominu nedelju u utorak, a u nekim mestima (na jugozapadu Rusije) i u ponedeljak, služi se, ne po Tipiku nego po blagočestivom običaju, pominjanje upokojenih koje se u narodu zove „Radonjica“. U Tipiku za taj nisu određene nikakve posebne molitve za upokojene, a pominjanje se obavlja zato što se u Tominu nedelju sećamo, između ostalog, silaska Hristovog u ad, dok od ponedeljka Tomine sedmice Tipik ponovo dozvoljava služenje parastosa upokojenima. Toga dana služe se parastosi na grobljima, čime živi kao da čestitaju svojim upokojenim srodnicima i bližnjima radosni praznik Vaskrsenja Hristovog. Na parastosima i sahranama na groblju sve do odanija Vaskrsa umesto „Svjatij Bože“ peva se „Hristos voskrese“.
 
Nedelja žena mironosica
 
Treća nedelja po Vaskrsu naziva se Nedeljom žena Mironosica. Te nedelje slavi se spomen onih lica koja su bila svedoci pogreba Gospoda Isusa Hrista i Njegovog vaskrsenja: svetog pravednog Josifa Arimatejca i Nikodima, koji su od Pilata izmolili telo Gospoda kako bi Ga sahranili, i žena mironosica koje su pratile Gospoda na Golgotu, uzele učešća u Njegovom pogrebu, a zatim u prvi dan nedelje vrlo rano pošle na grob kako bi pomazale Njegovo telo mirom, i tu su se udostojile da vide najpre anđele koji su im saopštili radosnu vest o vaskrsenju Gospodnjem, a zatim i Samog vaskrslog Gospoda.
Te nedelje, kao i tri naredne, na večernju se posle stihire na stihovnje pevaju stihire Pashe: „Pasha svjaščenaja“, a na jutrenju čitav pashalni kanon sa dodatkom naročitih bogorodičnih (koji se i tokom Svetle sedmice pevaju posle tropara pashalnog kanona svakodnevno, osim prvog dana). Tamo gde je hram posvećen ženama mironosicama dodaje se još i veličanije.
Na kraju Cvetnog trioda dato je posebno pravilo za sedmične dane Pedesetnice, a posebno za – subote. U sedmične dane na „Gospodi vozvah“ uzimaju se po tri stihire praznika (pod „praznikom“ se podrazumeva događaj čiji je spomen te nedelje) iz Trioda (slično kao što se obično iz Osmoglasnika uzimaju tri stihire za radne dane), a po tri stihire iz Mineja svetome dana, zatim Slava, I ninje, (stihira) praznika. Na stihovnje – stihire Trioda dana. Slava, svetoga, I ninje, praznika. Ako su dva sveta, onda im se na „Gospodi vozvah“ pevaju stihire na 6, Slava, I ninje, praznika. Praznične stihire Trioda tada se poju na stihovnje sa pripevima praznika, Slava, svetih (ako ima), I ninje, praznika. Ako sveti ima polijelej, onda se pevaju tri stihire praznika iz Trioda i pet stihira svetoga iz Mineja, Slava, svetoga, I ninje, praznika. Tamo je ukazano i na sva druga spajanja bogoslužbenih pesama u raznim slučajevima. Stoga je neophodno uvek se rukovodite ovom glavom Tipika. Na jutrenju se takođe peva najpre na „Bog Gospod“ tropar praznika, a potom na Slavu svetoga, I ninje, bogorodičan. Kanon uvek najpre praznika, a potom svetoga iz Mineja. Pod „kanonom praznika“ tu ne treba, kako neki čine, pogrešno podrazumevati pashalni kanon: to je kanon Trioda u kome se proslavlja događaj koji se spominje u nedelju – taj se kanon čita na prvom mestu svakoga dana tokom čitave sedmice.
Osobenost subotnje službe je to što se na njoj vrši odanije praznika, pa se zato na „Gospodi vozvah“ pevaju iste stihire kao i na sam praznik; peva se bogorodičan prvi vladajućeg glasa, na stihovnje stihire vaskrsne sa vaskrsnim pripevima: „Gospod vocarisja“, posle Trisvete pesme na večernju tropar praznika, Slava, svetoga, I ninje, bogorodičan prvi vladajućeg glasa (a ne po glasu tropara), ali na jutrenju, na „Bog Gospod“, po glasu tropara svetoga. Kanon na prvom mestu praznika iz Trioda, potom svetoga kome je posvećen hram i svetoga iz Mineja. Kanoni hrama Hristovog i Bogorodičinog se tokom čitave Pedesetnice ne pevaju, osim na zadušnice Duhovske subote. Treba slediti ova uputstva koja predviđaju sve moguće slučajeve i podudaranja.
 
Nedelja o raslabljenom
 
Četvrta nedelja posle Pashe naziva se Nedeljom raslabljenog, jer se tada na Liturgiji spominje i čita jevanđelska poveet o tome kako je Gospod iscelio raslabljenoga, koji je 38 godina ležao u banji Vitezdi kod Ovčijih vrata u Jerusalimu. Ovaj, kao i dalji događaji, narednih nedeljnih dana, svedoče nam o Božanskoj svemoći Gospoda Isusa Hrista i time u nama jačaju veru u istinu Njegovog vaskrsenja. Osim toga, ovi događaji su se odigrali upravo u periodu Pedesetnice. Poredak nedelje raslabljenog peva se još samo u ponedeljak i utorak, jer se u sredu slavi naročiti praznik – Prepolovljenje.
 
Prepolovljenje Pedesetnice
 
U sredu četvrte sedmice posle Vaskrsa praznuje se Prepolovljenje Pedesetnice. To je dan koji sjedinjuje dva velika praznika – Vaskrs i Pedesetnicu. Toga dana spominje se kako je Gospod u polovini jevrejskog praznika Senica ušao u Jerusalimski hram (Jn. 7) i otkrio učenje o Sebi kao Mesiji, nakon čega je pozvao: Ko je žedan neka dođe Meni i pije. U pesmama Prepolovljenja čas je reč o Vaskrsenju Hristovom, čas nas podsećaju na približavanje praznika Pedesetnice, kada je Vaskrsli Gospod poslao Svojim učenicima Duha Svetoga, obilno napajajući i utoljavajući duhovnu žeđ onih koji su poverovali u Hrista kao u Mesiju i Iskupitelja sveta. Na dan Prepolovljenja služi se Veliko večernje sa čitanjima iz Starog Zaveta – parimejima, no katizma je redovna, a ne „Blažen muž“. Peva se tropar: „Prepolovivšusja prazdniku, žažduščuju dušu moju blagočestija napoj vodami, jako vsjem, Spase vozopil jesi: žaždaj da grjadet ko mnje i da iщet, Istočniče žiznji našeja, Hriste Bože, slava Tebje“.
Na jutrenju nije određen polijelej, nego samo Veliko slavoslovlje. Katavasija na sam dan praznika i dan odanija nije pashalna, nego „More ogustil jesi“. Na jutrenju i Liturgiji, umesto „Čestnjejšuju“ i „Dostoino jest“ peva se irmos: Lužde materem djevstvo…“ Na sam praznik ide litija na izvore i obavlja se malo osvećenje vode. Prepolovljenje se praznuje osam dana i odaje se u sredu pete sedmice posle Vaskrsa. Na odaniju se umesto „Dostojno jest“ takođe peva Lužde materem djevstvo“. Pretprazništva nema.
 
Nedelja Samarjanke
 
U petu nedelju posle Vaskrsa – o Samarjanki – spominje se kako je Gospod, došavši u samarijski grad Sihar na izvor Jakovljev, dao u razgovoru ženi Samarjanki „vodu živu, koja isušuje izvore grehova“, otkrio joj da je Srceznalac i javno ispovedio Sebe kao Mesiju – Hrista. Služba Samarjanki obavlja se zatim u četvrtak i petak, a odaje se u subotu, jer je u počedeljak, utorak i sredu služba Prepolovljenju.
 
Nedelja Slepoga
 
Šesta nedelja posle Vaskrsa naziva se Nedeljom o slepom, jer se tada spominje i čita jevanđelska poveet o tome kako je Gospod čudesno iscelio slepoga od rođenja. Ovo čudo je razljutilo Judejce pošto je učinjeno u subotu, iako je javno svedočilo o Božanskoj sili Hristovoj. Odnos tog čuda prema prazniku Vaskrsenja Hristovog Crkva pokazuje kada peva da se slepi čitav prosvetljuje i Svetlodavca poznaje – Svetlodavca koji je trećega dana zasijao iz groba i obasjao zemlju Svojim vaskrsenjem, iz Koga je ljudima koji su sedeli u tami zasijala preporađajuća svetlost. Služba u čast ovog čuda vrši se još i u ponedeljak, utorak i sredu, kada već dolazi odanije Vaskrsa. U šestu nedelju i na odanije Vaskrsa peva se katavasija Vaznesenja: „Spasitelju Bogu“.
 
Odanije Vaskrsa
 
U sredu šeste sedmice služi se Odanije Vaskrsa, slično kao odanija Dvanaest praznika. Karakteristično je samo to što večernje, jutrenje i Liturgiju sveštenik počinje onako kako te službe počinje tokom Svetle sedmice, to jest uz otvorene Carske dveri, sa kretom i svećom u rukama, uz kađenje i pevanje „Hristos voskrese“, sa stihovima „Da vaskresnet Bog“. Na večernju posle stihire na stihovnje pevaju se stihire Pashe: „Pasha svjaščenaja“. Otpust na večernju, kao i na jutrenju, običan vaskreni, uz pominjanje svetoga dana, bez kreta. A otpust Vaskrsa sa kretom biva samo na Liturgiji. Na jutrenju se opevaju tri kanona: Kanon Vaskrsa (bez bogorodičnih), kanon svetoga i kanon pretprazništva Vaznesenja. Posle stihira na hvalite opet se pevaju stihire Pashe. „Pasha svjaščenaja“ i zatim Veliko slavoslovlje. Časovi se pevaju obični, sa tri psalma. Odanije Pashe se završava na Liturgiji, čiji je kraj u potpunosti onakav kao i na sam Vaskrs. Posle Liturgije plaštanica se sklanja sa Prestola i polaže u specijalno za nju napravljen kovčeg. Za Deveti čas toga dana određeno je da počinje od Trisvetog, jer se „Hristos voskrese“ više ne čita, pošto se praznik Pashe odaje sa krajem Liturgije, a molitva Carju nebesni se ne čita do Pedesetnice.
 
Sedma nedelja po Vaskrsu – Svetih Otaca
 
U sedmu nedelju po Vaskrsu slavi se spomen Svetih Otaca Prvog Vaseljenskog sabora, održanog u Nikeji, koji se sastao protiv jeretika Arija i njegovog lažnog učenja. Ovaj sabor je propovedao Sina Božijeg jednosuštnog Ocu, koje se poštuje zajedno sa Ocem. Sa službom svetim Ocima sjedinjuje se i poprazništvo Vaznesenja, ali katavasija nije Vaznesenjskog kanona, nego kanona Pedesetnice: „Božestvenim pokroven“. Praznik Svetih Otaca odaje se istoga dana na večernju.
Kao što pred spomen Strašnog Suda u Mesopusnu nedelju sveta Crkva (u Mesopusnu subotu) usmerava misli hrišćana ka budućoj sudbini umrlih, tako i pred spomen završetka čitavog Božanskog domostroja dela spasenja ljudskog roda sveta Crkva molitvi za upokojene namenjuje poseban dan, tačnije subotu pre Pedesetnice. Zaupokojeno bogosluženje se toga dana savršava isto onako kao i u Mesopusnu subotu. Razlika je samo u tome što se u Mesopusnu subotu uzimaju pesme Osmoglasnika iz onog redovnog glasa koji se peva te sedmice, dok se u subotu pre Pedesetnice uvek pevaju pesme Osmoglasnika šestog glasa, glasa čitave sedmice. Peva se katavasija Trioda: „Pjesnj vosljem ljudije“ Na Liturgiji umesto: „Vidjehom svjet istinij“ peva se zaupokojeni tropar: „Glubinoju mudrosti čovekoljubno vsja strojaj…“ Ako u ovu subotu padne sveti sa polijelejem, služba mu se prenosi na četvrtak iste, sedme sedmice, a ako padne hramovni praznik, onda se zaupokojena služba prenosi na četvrtak.
 
Nedelja svih Svetih
 
Prva nedelja po Duhovima posvećena je praznovanju spomena svih Svetih, kao „žetve Duha Božijega“ i „plodova Božanstvene blagodati“ koja je poslata ljudima na dan Pedesetnice. Ovim praznikom završava se period Cvetnog trioda i počinje obično razdoblje godine, kada se bogosluženje obavlja prema Osmoglasniku i Mineju. Od ponedeljka posle Nedelje svih Svetih počinje Petrovski ili Apostolski post, koji služi kao priprema za veliki praznik u čast svetih i prvovrhovnih apostola Petra i Pavla 29. juna. Pošto Nedelja svih Svetih zavisi od praznovanja Vaskrsa i predstavlja pokretni praznik, postolski ili Petrovski post iz godine u godinu ima različito trajanje, odnosno može da traje između osam dana i šest nedelja. Tipik ovog posta je u svemu isti kao i Božićnog.
Posle Pedesetnice, sve nedelje, to jest svi nedeljni dani, označavaju se rednim brojevima, počev od prve (nedelje Svih Svetih), pa zaključno sa trideset drugom. U skladu sa ovim računaju se i stupovi vaskrsnih jutarnjih Jevanđelja i stupovi glasova Osmoglasnika. Stup (stolp) Jevanđelja počinje od Nedelje svih Svetih, kada se na jutrenju čita prvo jutarnje vaskrsno Jevanđelje. Ali stup glasova Osmoglasnika počinje sledeće, drug nedelje. Za tu nedelju određen je prvi glas, a drugo Jevanđelje. Dalje sve ide po redu. Počev od Nedelje svih Svetih katavasija je „Otverzu usta moja…“
Odlukom Sveruskog Crkvenog Sabora iz 1917-1918. godine ustanovljeno je da se druge nedelje po Duhovima praznuje spomen Svih svetih koji su u zemlji ruskoj zasijali. Služba im je izdata u posebnoj knjižici i spaja se sa redovnom vaskrsnom službom prvog glasa, po uzoru na nedelju prvu Svih Svetih, pri čemu se peva i veličanije, koje se u nedelju Svih Svetih peva jedino u slučaju hramovnog praznika.

5 komentar(a)

  1. Veoma lepo objašnjenje. Hvala

  2. Mirjana Medulović-Marinković

    Gde može da se kupi ova knjiga LITURGIKA?

  3. Da li se đakon sahranjuje obučen u stihar i orar?

  4. Da li neko može postati djakon i bez svršene bogoslovije..a da se ispoštuju svi uslovi redom…čteč….ipodjakon i inda naravno djakon?Hvala najlepše

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *