LITURGIKA

 

LITURGIKA
 
PRAZNICI I SVETKOVINE CRKVE HRISTOVE.
 
5. BOGOSLUŽENJE POSNOG TRIODA. POSEBNI SPOMENI U DANE ČETRDESETNICE
 
Najstrože se provodi prva sedmica Velikog posta, koja i u bogosluženjima nema u sebi ničeg prazničnog, svečanog. Ako tokom nje, u obične dane, to jest od ponedeljka do petka, padne bilo koji praznik, on se prenosi ili na Siropusnu nedelju, ili na subotu prve sedmice. Na Siropusnu nedelju se prenosi čak i jedan od Dvanaest velikih praznika – Sretenje Gospodnje.
U prva četiri dana te sedmice na Velikom povečerju čita se, podel>en na četiri dela, Veliki pokajni kanon prepodobnog Andreja Kritskog, kome se u sredu i četvrtak pridodaje kanon prepodobnoj Mariji Egipćanki.
U prvu subotu Velikog posta savršava se praznovanje Svetog velikomučenika Teodora Tirona (Teodorova subota), u spomen na to kako je ovaj sveti, javivši se iz drugog sveta, spasao hrišćane u prvu sedmicu posta od oskvrnjene hrane, koja je, po zapovesti cara Julijana Odstupnika, bila poprskana krvlju od žrtava idolima. On je obavestio o tome episkopa Evdoksija i posavetovao ga da umesto ove oskvrnjene hrane upotrebi „koljivo“, to jest kuvanu pšenicu sa medom. Posle zaamvone molitve na Pređeosvećenoj liturgiji u petak, koja se već odnosi na subotu, obavlja se molebno pjenije svetom Teodoru Tironu sa osvećenjem koljiva, koje se posle Liturgije deli verujućima.
 
Nedelja Pravoslavlja
 
U prvu nedelju Velikog posta proslavlja se Pobeda Pravoslavlja,u spomen na obnavljanje ikonopoštovanja u vreme carice Teodore 842. godine. U sabornim crkvama se toga dana posle Liturgije služi, „Čin Pravoslavlja“, koji se sastoji iz molebnog pojanja za obraćenje zabludelih, objavljivanja „anatema“ svim odstupnicima od istinske vere i sejačima lažnih učenja, „večnog spomena“ svim pobornicima Pravoslavlja i mnogoljetstvija svim vernim čedima Crkve i zaštitnicima svete vere. Ovo je veoma svečani čin i zato ga služi samoarhijerej uz veliko sabranje saslužitelja. U običnim parohijskim hramovima služi se samo prvi deo toga čina, koji sadrži molebnopojanje.
Služba svetome iz Mineja, čiji spomen padne u Nedelju Pravoslavlja, služi se u petak na povečerju (i uopšte, službe svetima iz Mineja, koji padnu u subote i nedelje svete Četrdesetnice, poju se u petak na povečerju).
U subotu druge, treće i četvrte sedmice Velikog posta služi se zaupokojena služba sa pominjanjem umrlih. Ali ako u jednu od tih subota padnu Obretenje, Mladenci, Blagovesti ili hramovni praznik, zaupokojena služba se izostavlja.
 
Druga nedelja Velikog posta
 
U drugu nedelju Velikog posta slavi se spomen svetog Grigorija Palame, arhiepiskopa Solunskog, koji je od jeretika Varlaama zaštitio učenje o božanstvenosti blagodatne svetlosti kojom je Gospod zasijao na Tavoru i koja ozaruje čoveka nakon najdubljeg podviga molitve i posta. Ovo je, da tako kažemo, praznik pobede pravoslavnog podvižništva nad racionalističkim lažnim učenjima koja odriču značaj podviga posta.
 
Krstopoklona nedelja
 
Treće nedelje Velikog posta obavlja se služba u čast Krsta Gospodnjeg, koji se na svenoćnom Bdeniju, posle Velikog slavoslovlja, svečano iznosi na sredinu hrama radi poklonjenja, usled čega ne samo ta nedelja, to jest taj nedeljni dan, nego i čitava sedmica koja sledi, nose naziv Krstopoklona. U sredini posta krst se iznosi kako bi obodrio i okrepio duhovne sile onih koji poste, podsećajući ih na stradanja Gospodnja pretrgoьena radi našeg spasenja i preslavno vaskrsenje Njegovo koje je zatim usledilo. Zbog toga Crkva, proslavljajući Krst Gospodnji, peva: „Krestu Tvojemu poklanjajemsja, Vladiko, i svjatoje Voskresenije Tvoje slavim“. Iznošenje Krsta obavlja se na isti način kao za praznik Vozdviženja, ali nema podizanja, već samo poklonjenje Krstu uz pojanje: „Krestu Tvojemu“. Ovo poklonjenje Krstu ponavlja se takođe u ponedeljak i sredu Krstopoklone sedmice na Prvom času, umesto pojanja: „Stopi moja napravi po slovesi Tvojemu…“ i u petak nakon otpusta svih časova, kada se nakon celivanja Krsta on odnosi u oltar. Prilikom poklonjenja krstu uvek se pevaju stihire: „Pridite, vjerniji, Životvorjaščemu Drevu poklonimsja…“ Tokom čitave ove sedmice u bogoslužbenim pesmama proslavlja se Krst Gospodnji. U sredu i petak ove sedmice služba je po Triodu, a svetome iz Mineja čita se na Povečerju.
 
Četvrta nedelja Velikog posta
 
Četvrte nedelje Velikog posta slavi se spomen prepodobnog oca našeg Jovana Lestvičnika, koji je čitav put duhovnog, podvižničkog života predstavio u svojoj čuvenoj knjizi „Lestvica duhovna, koja uzvodi na nebo“ i na primeru sopstvenog izuzetnog podvižničkog života pružio uzor kako treba prolaziti tim putem. U Jevanđelju koje se čita na Liturgiji toga dana (Mk. 9,7-31), spominje se proroštvo Gospoda o tome da će biti ubijen i da će vaskrsnuti.
 
Peta sedmica Velikog posta
 
Ova sedmica obeležena je posebnim bogosluženjima i za nju postoji naročit raspored čitanja katizmi Psaltira. U četvrtak 5. sedmice na jutrenju, koje se služi u sredu uveče, čita se Veliki kanon prepodobnog Andreja Kritskog u celini, zajedno sa kanonom prepodobnoj Mariji Egipatskoj, usled čega se ova služba u narodu naziva „Andrejevo“ ili „Marijino stajanje“. Na jutrenjuje određeno da se čita žitije prepodobie Marije Egipćanke, i to prvi deo posle katizmi i sjedalna, a drugi posle treće pesme kanona. Na večernju uoči ovog dana, to jest u sredu na Pređeosvećenoj liturgiji, osim pet stihira prepodobnog Josifa Studita koje se pevaju na šest, pevaju se po azbučnom redu i 24. stihire prepodobnog Andreja Kritskog. Ove stihire se odlikuju posebnom umilnošću i po svome sadržaju liče na Veliki kanon. Sve pomenute pokajne stihire završavaju se istim rečima: „Gospodi, prežde daže do konca pogibnu, spasi mja“ („Gospode, pre no što do kraja poginem, spasi me“). Na dan kanona povečerje je malo i to u kelijama, kao i polunoćnica. I posle jutrenja „čitavu službu čitamo brže“, to jest bez pevanja i poklona, a molitvu prepodobnog Jefrema Sirijskog prate samo tri poklona, a ne šesnaest, „radi napornog bdenija“. U četvrtak se, zbog Velikog kanona služi liturgija Pređeosvećenih Darova.
Ako u sredu i četvrtak pete sedmice padne praznik Blagovesti, onda se pevanje Velikog kanona prenosi na utorak iste sedmice i, shodno tome, obavlja se u ponedeljak uveče.
U subotu pete sedmice praznuje se „Pohvala Presvete Bogorodice“ uz čitanje akatista koji je podeljen na četiri dela, usled čega se ta subota naziva takođe „subotom akatista“. Ova služba je ustanovlena u spomen na više dozbavljenja Konstantinopolja od neprijatelja zaštitom i zastupništvom Bogomajke, Koja se u akatistu zato i proslavlja kao „Izabrana Vojvotkinja“. Ovo bogosluženje se naziva „akatistom“, što na grčkom znači „nesjedalan“, jer tokom njega nije dozvoljeno da se sedi. Nije tačno poznato ko je sastavio ovaj akatist: jedni ga pripisuju hronografu iz IX veka Georgiju Amartolu, drugi patrijarhu Sergiju, koji je živeo za vreme cara Iraklija u VII veku, treći prepodobnom Romanu Slatkopojcu, a neki i patrijarhu Fotiju. Na dan subote akatista povečerje je malo i čita se u kelijama kao i polunoćnica. Sam akatist se čita na jutrenju, iz četiri dela, zamenjujući obične sjedalne, kondak i ikos. Prvi deo počinje pevanjem kondaka: „Vzbranoj Vojevodje pobjediteljnaja“ i kađenjem, pri čemu se prilikom prvog pevanja obavlja kađenje čitavog hrama, dok se uz ostala tri dela obavlja samo malo kađenje. Svaki put se pročitaju po tri ikosa i tri kondaka, a čitanje se završava ponovnim pevanjem kondaka „Vzbranoj Vojevodje“. Ovo jutrenje završava se pevanjem Velikog slavoslovlja.
 
Peta nedelja Velikog posta
 
U petu nedelju Velikog posta slavi se spomen prepodobie majke naše Marije Egipćanke, i to samo u slučaju ako u taj dan ne padne pretprazništvo, poprazništvo ili praznik Blagovesti, kao ni Mladenci. U Jevanđelju na Liturgiji opet se navodi proroštvo Gospoda o Njegovom stradanju, smrti i vaskrsenju. Prepodobna Marija Egipćanka se toga dana spominje kao primer istinskog pokajanja, koje potpuno preporađa čoveka, čak i kada je duboko ogrezao u blatu greha.
Čitava šesta sedmica Velikog posta koja zatim sledi naziva se Cvetnom sedmicom i služi kao pretprazništvo Ulaska Gospodnjeg u Jerusalim, koji se naziva još i Cvetnom nedeljom. Petak šeste sedmice Velikog posta je kraj svete Četrdesetnice, pa se zato na jutrenju i na večernju toga dana po dva puta peva umilna stihira: „Dušekorisno savršivši Četrdesetnicu, molimo da i svetu sedmicu stradanja Tvojih vidimo, Čovekoljupče…“
Ovim se zapravo završava vreme koje je Crkva namenila za pokajanje. Dalje slede dva praznika i sedmica posvećena uspomeni na poslednje dane zemaljskog života Gospoda, na Njegova stradanja, krsnu smrt i pogrebenje, koja se zato i naziva Strasnom (tj. stradalnom) sedmicom.
U subotu uoči Cvetne nedelje slavi se spomen velikog čuda koje je Gospod učinio u Vitaniji šest dana pre Pashe, vaskreavši četvorodnevnog Lazara. Zato se ova subota i naziva Lazarevom. Vaskrsenje Lazarevo je svim ljudima jasno pokazalo božansku silu Hristovu i
pre Njegovih stradanja i smrti uverilo je ljude u vaskrsenje Hristovo i u opšte vaskrsenje svih umrlih. Ova misao je izražena i u troparu: „Obščeje voskresenije prežde Tvojeja strasti uvjerjaja, iz mertvih vozdvigl jesi Lazarja, Hriste Bože…“ („U opšte vaskrsenje pre Tvoga stradanja uveravajući, iz mrtvih si podigao Lazara, Hriste Bože“). U skladu sa tim na jutrenju Lazareve subote pevaju se vaskrene pesme: posle druge katizme vaskreni tropari „Angelskih sobor udivisja…“, posle sjedalna „Voskresenije Hristovo vidjevše…“ „Svjat Gospod Bog naš“, „Preblagoslovena jesi, Bogorodice Djevo…“ Jutrenje se završava Velikim slavoslovljem. Od Lazareve subote do Tomine nedelje ne peva se Lestnjejšuju“. Na Liturgiji se umesto Trisvete pesme peva „Jelici vo Hrista krestistesja…“. Na trpezi se osim ulja i vina dozvoljava i upotreba ikre.
 
Cvetna nedelja
 
U šestu nedelju Velikog posta, koja se naziva Cvetnom nedeljom, praznuje se Ulazak Gospodnji u Jerusalim – carski put našeg Gospoda i Spasitelja na stradanja i krsnu smrt, „radi nas ljudi i radi našeg spasenja“. Pred Gospodom, kao pred carempobednikom, nosili su palmine grane. Po tim granama i sam praznik je dobio naziv „Cveti“. To je Gospodnji praznik, jedan od dvanaest velikih, i čitava služba odnosi se samo na praznik. On nema ni pretprazništvo, ni poprazništvo. Služi se Svenoćno bdenije sa uobičajenim poretkom. Osobenost predstavlja samo osveštanje palmovih grana, odnosno kod nas grana vrbe, kao bilja koje rano daje pupoljke. Odmah nakon Jevanđelja čita se 50. psalam, za vreme čega sveštenik kretoobrazno sa svih strana kadi u sredini hrama pripremljene vrbove grane (vrbice). Zatim, posle vozglasa đakona: „Gospodu pomolimsja“, sveštenik čita iz Trioda naročitu molitvu za blagosiljanje vrbice i kropi je svetom vodom. Tipikom je određeno da se za vreme pevanja Polijeleja celiva sveto Jevanđelje, a ne ikona koja stoji na sredini hrama. U praksi se dopušta da verni pored Jevanđelja celivaju i ikonu, a zatim sveštenik, prilikom mirosanja (pomazivanja osvećenim jelejem), svakome daje osvećenu vrbicu i zapaljenu sveću. Sa vrbicama i svećama u rukama verni potom stoje do kraja jutrenja. U Jerusalimu sa palmovim granama stoje i do kraja Liturgije. Služi se Liturgija svetog Jovana Zlatousta.
Uveče na večernju ima samo 6 stihira na „Gospodi vozvah“, a ne 10, kao tokom prvih 5 nedelja Velikog posta. I mada ima Vhoda, nema više Velikog prokimena, nego se proiznosi prokimen dana: „Se ninje blagoslovite Gospoda vsi rabi Gospodnji“. Dalje sledi preodevanje u crne odežde prilikom čitanja „Spodobi, Gospodi“ i velikoposni kraj večernja, kao i tokom svih prethodnih nedelja posta. Proiznosi se naročiti otpust prva tri dana Strasne sedmice: „Grjadij Gospod na voljnuju strast našego radi spasenija…“
 
Strasna sedmica
 
Povečerje se poje malo sa posebnim tripjesnjecom Trioda i uveče se služi Jutrenje Velikog ponedeljka. Na ovom jutrenju Crkva nas poziva da dočekamo „početak stradanja Gospodnjih“, „da sa očišćenim razumom i umrtvljenim strastima pratimo Gospoda na putu u Jerusalim“, „da se raspnemo sa Njim i da se umrtvimo Njega radi za slasti života“, kako bismo „sa Njim živeli“. Na ovom jutrenju se posle „Aliluja“ peva dirljivi tropar: „Se Ženih grjadet v polunošči“ „kosno i veleglasno, i so slatkopjenijem ravno“ tri puta. Zatim idu tri katizme sa sjedalnima posle svake od njih, a posle trećeg sjedalna vozglašava se: „I o spodobitisja nam slišaniju svjatago Evangelija…“ („I da se udostojimo slušanja svetog Jevanđelja“) nakon čega sledi čitanoe Jevanđelja koje sadrži povest o delima i rečima Gospoda poslednih dana Njegovog zemaljskog života, nedugo pre krenih stradanja, a posebno Njegove znamenite priče i besede o kraju sveta i Njegovom Drugom dolasku. Tokom cele Strasne sedmice Minej se u potpunosti odlaže i čitava služba obavlja se samo po Triodu. Službe iz Minera svetima čiji spomen pada u Strasnu i Svetlu sedmicu čitaju se ranije, na povečerjima za vreme čitavog Velikog posta. Umesto celog kanona uzima se samo tripjesnjec iz Trioda (a na Veliki utorak samo dvopjesnjec), sa pripevom: „Slava Tebje Bože…“ Posle male jektenije u sve ove dane, do Velikog četvrtka, peva se dirljivi eksapostilar [svetilan] „Čertog Tvoj viždu, Spase moj, ukrašenij, i odježdi ne imam, da vnidu vonj: prosvjeti odjejanije duši mojeja, Svjetodavče, i spasi mja“ („Dvor Tvoj vidim ukrašen, Spase moj, a odeće nemam da bih ušao unutra: prosvetli odeću duše moje, Svetlodavče, i spasi me“). Stihira ima i na hvalite (mada se „Vsjakoje dihanije“ ne peva) i na stihovnje. Veliko slavoslovlje se ne peva nego se čita i kraj jutrenja je velikoposni. Zatim sledi velikoposni Prvi čas, ali bez katizme i sa kondakom Trioda.
Na Veliki ponedeljak služe se velikoposni časovi treći, šesti i deveti sa izobrazitelьnom, a zatim liturgija Pređeosvećenih Darova. Treći i šesti čas imaju katizmu, pevaju se tropari časova, kondak
Trioda i na kraju svakog časa, kao i obično u postu, čine se veliki pokloni sa molitvom prepodobnog Jefrema Sirijskog. Na liturgiji Pređeosvećenih Darova čita se samo Jevanđelje, bez apostola i prokimena. Glavnu osobenost časova tokom prva tri dana Strasne sedmice predstavlja što se na njima pročita čitavo Četverojevanđelje, na taj način što se Jevanđelje po Mateju pročita iz dva puta, Jevanđelje po Marku takođe iz dva puta, Jevanđelje po Luki iz tri puta i Jevanđelje po Tovanu iz dva putra, ali samo do početka opisa svetih stradanja – do reči: Sada se proslavi Sin Čovečiji… Tako tokom ova tri dana na svakome od tri časa – trećem, petom i devetom, biva po jedno čitanje, a ukupno devet čitanja.
Po toj shemi obavlja se bogosluženje u prva tri dana Strasne sedmice – Veliki ponedeljak, Veliki utorak i Veliku sredu. Ali svaki od ova tri dana ima i svoje naročite spomene, te shodno tome i svoj sadržaj bogoslužbenih pesama i čitanja.
U Veliki ponedeljak slavi se spomen celomudrenog Tosifa, koga su braća iz zavisti prodala u Egipat, kao praslike Hristove, i toga kako je Gospod prokleo neplodnu smokvu, kao prasliku judejskog zborišta koje je Gospoda predalo na smrt.
U Veliki utorak spominje se priča Gospoda o deset devojaka i o talantima, drugi dolazak Gospodnji i strašni sud.
U Veliku sredu spominje se kako je žena grešnica pomazala Gospoda u Vitaniji, u domu Simona gubavoga, a istovremeno se spominje i Judino izdajstvo, koje se zbilo posle nakon događaja. U pesmama se dirljivo i poučno poredi postupak pokajane bludnice i učenikaizdajnika. U utorak i sredu služi se Veliko povečerje i nose se crne odežde.
U Veliku sredu pre Liturgije umesto otpusta časova sa izobrazitelьnom, sveštenik čita molitvu: „Vladiko mnogomilostivi…“ koja se tokom čitavog Velikog posta čita na kraju Velikog povečerja. Prilikom čitanja ove molitve svi koji se mole u hramu klanjaju se do zemlje. Zatim sveštenik moli oproštaj, kao na početku svete Četrdesetnice. Isto čine svi prisutni. Na kraju Liturgije, kod „Budi imja Gospodnje…“ poslednji put se čita molitva prepodobnog Jefrema Sirijskog sa tri zemna poklona i „potpuno prestaju pokloni koji se čine u crkvi“. Ovim se konačno završava sve što je karakteristično za velikoposno bogosluženje i počinju posebna bogosluženja, vezana specijalno za stradanja Gospodnja („stradalna“ ili „strasna bogosluženja“).
 
Veliki četvrtak
 
Na Veliku sredu uveče oblače se tamnocrvene odežde, kao i za Liturgiju na Veliki četvrtak. Služi se Malo povečerje sa Tripjesnjecom, a za njim, obično uveče, jutrenje Velikog četvrtka (prema Tipiku u sedmi čas noći, to jest u ponoć).
Na Veliki četvrtak spomen je Tajne večere i smirenja Gospodnjeg, koje se izrazilo kroz pranje nogu Svojim učenicima i ustanovljenje Svete Tajne Tela i Krvi Njegove. Na jutrenju posle „Aliluja“ peva se tri puta tropar „Jegda slavni učenici na umoveniji večeri prosvješčahusja…“ i odmah posle njega, bez katizme (Psaltir se odlaže do Tomine nedelje, osim 17. katizme na Veliku subotu), čita se Jevanđelje po Luki, začalo 108, o Tajnoj Večeri. Posle Jevanđelja čita se 50. psalam i, bez molitve uobičajene za čitav post: „Spasi, Bože, ljudi Tvoja…“, odmah počinje kanon: „Sečenoje sečetsja more čermnoje…“. Eksapostilar. „Čertog Tvoj“. Ima stihira na hvalite i na stihovnje, a Slavoslovlje se čita. Posle „Blago jest“, Trisvete pesme i „Oče naš“ peva se tropar „Jegda slavnij…“, sledi suguba jektenija i posle vozglasa i „Utverdi Bože…“ čita se Čas prvi, sa troparom i kondakom Trioda, čiju osobenost predstavlja to što se između bogorodičnih čitaju parimeji – „Proroštva Jeremijina“ u kojima prorok sozercava neprijateljstvo judejskih starešina protiv Hrista, vidi Njegovu krotost i nezlobivost, sa kojima On predaje Sebe u ruke bezakonika i tuguje zbog njih.
Treći, Šesti i Deveti čas savršavaju se prosto, bez pevanja, sa troparom i kondakom Trioda, kojima se pridodaje Izobrazitelьna, nakon čega sledi otpust.
Liturgija svetog Vasilija Velikog se spaja se sa večernjem, slično kao što biva u navečerje Roždestva Hristovog i Bogojavljenja. Čitaju se i tri proročka parimeja, zatim mala jektenija, Trisveto i dalje po redu Liturgija na kojoj se umesto Heruvimske pesme, umesto pričasnog, za vreme pričešća i umesto „Da ispoljnjatsja usta naša…“ peva „Večeri Tvojeja tajnija dnjes, Sine Božij, pričastnika mja primi: ne bo vragom Tvojim tajnu povjem, ni lobzanija Ti dam jako Juda, no jako razbojnik ispovjedaju Tja: pomjani mja Gospodi vo Carstviji Tvojem“. Postoji i naročit otpust: „Iže za prevoshodjaščuju blagost“ (Na ovoj Liturgiji, ako postoji potreba, pripremaju se Sveti Darovi za pričešćivanje bolesnih).
Posle zaamvone molitve u sabornim hramovima obavlja se Čin pranja nogu. Arhijerej izlazi na Carske dveri, da ga niko ne pridržava, bez žezla, i staje na mesto za oblačenje; pred njim jedan đakon nosi Jevanđelje, a druga dvojica bokal i lavor. Sveštenici, sedeći na gornjem mestu, sporo čitaju 50. psalam. Protođakon, uz pevanje 5. pesme kanona Velikog četvrtka, dovodi na sredinu hrama u parovima dvanaestoricu sveštenika, koji svi sedaju i tako ostaju sve vreme, čak i prilikom čitanja Jevanđelja. Protođakon proiznosi Veliku jekteniju sa naročitim prozbama: „O ježe blagoslovitisja i osvjatitisja umoveniju semu…“, dok arhijerej čita molitvu. Zatim protođakon čita Jevanđelje po Jovanu o pranju nogu, a za to vreme arhijerej čini sve ono što se u tamo govori o Isusu Hristu i pere noge svoj dvanaestorici sveštenika koji predstavljaju apostole. Najstariji među sveštenicima predstavlja apostola Petra i sa njim arhijerej vodi dijalog jevanđelskim rečima. Arhijerej sam dovršava čitanje Jevanđelja u kome Gospod objašnjava značenje pranja nogu koje je obavio. Na kraju on čita molitvu da Gospod opere svaku prljavštinu i nečistotu duša naših.[1]
Tokom strasne sedmice obavlja se „mirovarenije“ (kuvanje mira) i osvećenje mira. Ranije je mirovarenije obavljano u Patrijaršijskoj riznici, a osvećenje mira u Uspenskoj crkvi u Moskvi i u Kijevo-Pečerskoj lavri u Kijevu.[2] Sveto miro se upotrebljava: 1. u Svetoj Tajni Miropomazanja, 2. za osvećenje novog hrama – njime se pomazuju antimins, Presto i zidovi, i 3. za svečani obred krunisanja careva i kraljeva.
 
Veliki petak
 
Veliki petak je spomen svetih i spasonosnih stradanja Gospoda našeg Isusa Hrista, Koji je radi nas dobrovolьno pretrpeo pljuvanje, udarce, šamare, uvrede i smrt na krstu. Zato je određeno da se noć uoči Velikog petka provodi u slušanju Jevanđelja o stradanjima Hristovim. Povest o Hristovim stradanjima izlaže se hronološkim redom, kroz 12 čitanja izabranih iz sva četiri Jevanđelja. Ova Jevanđelja čitaju se tokom čitavog jutrenja Velikog petka, koje se služi na Veliki četvrtak uveče, a prema Tipiku počinje u 2. čas noći, to jest u 7 sati uveče. Zato jutrenje Velikog petka nosi naročit naziv: „Posljedovanije (čin, poredak) svetih i spasonosnih stradanja Gospoda našeg Isusa Hrista“. Prilikom svakog čitanja Jevanđelja udara se u zvono, tako da broj udaraca pokazuje redni broj Jevanđelja koje se čita. Nakon što bude pročitano i dvanaesto Jevanđelje, udara se 12 puta, a zatim kratko zvone sva zvona. Čitanje Jevanđelja svi slušaju sa upaljenim svećama. Nakon svakog čitanja peva se: „Slava dolgoterpjeniju Tvojemu, Gospodi“. Pre prvog i poslednjeg Jevanđelja kadi se čitav hram, počev od sredine. Pre čitanja jerej ili arhijerej iznosi Jevanđelje iz oltara na sredinu crkve, gde se ono polaže na nalonj i tu ostaje do kraja poslednjeg čitanja. Iznošenje Jevanđelja obavlja se posle Šestopsalmija, Velike jektenije, „Aliluje“ i pevanja tropara „Jegda slavniji učenici…“ tokom koga se kadi čitav hram. Carske dveri sve vreme ostaju otvorene. Čitanja Jevanđelja raspoređena su između pesama jutrenja. Između prvog, drugog, trećeg, četvrtog, petog i šestog Jevanđelja određena su po tri antifona, sjedalan i mala jektenija. Za vreme svakog sjedalna jerej kadi sveti oltar, pa se zato ne seda: „pevamo ga stojeći“ – kaže Tipik. Tako čitanje Jevanđelja na ovom jutrenju kao da zamenjuje čitanje katizmi. Posle šestog Jevanđelja pevaju se „Blažena“ sa troparima, a zatim se pre sedmog Jevanđelja proiznosi prokimen: „Razdjeliša rizi Moja sebje, i ob odeždi Mojoj metaša žrebij“. Pred osmo Jevanđelje čita se pedeseti psalam i peva Tripjesnjec. Posle tripjesnjeca i svjetilna „Razbojnika blagorazumnago…“ čita se deveto Jevanđelje. Zatim se peva „Vsjakoje dihanije“ sa stihirama, i čita se deseto Jevanđelje. Nakon toga čitaju se Veliko slavoslovlja (ne peva se), prozbena jektenija i jedanaesto Jevanđelje. Slede stihire na stihovnje i dvanaesto Jevanđelje. Kraj jutrenja je običan: „Blago jest“, Trisveto, „Oče naš“, peva se tropar: „Iskupil ni jesi od kljatvi zakonija“ suguba jektenija i naročit otpust: „Iže opljevanija i bijenija i zaušenija i krest i smert preterpjevij…“
Prvi čas se ne spaja sa jutrenjem.
Na Veliki petak ujutro, „o drugom času dana“, a to je po našem računanju u 7 (odnosno 8) ujutro, služe se Carski časovi, na kojima se pevaju posebni tropari, čitaju starozavetna proroštva o stradanjima Hristovim, apostolska dela i ponovo stradalna Jevanđelja, tako da se na Prvom času izlaže sva povest o stradanjima Hristovim po jevanđelisti Mateju, na trećem času po Marku, na Šestom času po Luki i na Devetom času po Jovanu.
Da ne bi bio narušen najstroži post koji je za taj dan određen, kao i iz naročitog pobožnog poštovanja prema Golgotskoj Žrtvi koja je toga dana prinesena, na Veliki petak se uopšte ne služi Liturgija, osim retkog izuzetka kada na taj dan padne praznik Blagovesti, u kom slučaju se služi Liturgija svetog Jovana Zlatousta.
Oko tri (odnosno četiri) sata popodne (prema Tipiku „o desetom času dana“), kada je Gospod Isus Hristos izdahnuo na kretu, služi se večernje. Na njemu se čitaju tri parimeja: iz knjige Izlaska, u kojoj je predstavljen Mojsije kako se moli za prestupnički jevrejski narod, kao praslika opštesvetskog Golgotskog Zastupnika; iz knjige o Jovu, gde je predstavljen pravedni Jov koji je posle izuzetnih stradanja ovenčan milostima Božijim, kao slika Božanskog Stradalnika; i iz knjige Isaijine, gde je u 53. glavi ovaj prorok, prozvan „starozavetnim Jevanđelistom“, tako živo i sa trepetom sozercavao poniženie Iskupitelьa sveta. Zatim se čita Apostol – Poslanica apostola Pavla Korinćanima, gde se pripoveda o Božanskoj Premudrosti i sili koje su se otkrile kroz krst Hristov i, na kraju, čita se zajednička povest o stradanjima Hristovim iz tri Jevanđelja – po Mateju, Luki i Tovanu, kao i povest o pogrebenju Hristovom. Potom slede suguba i prozbena jektenija, koje su kao i uvek odvojene molitvom „Spodobi, Gospodi“, i pevaju se stihire na stihovnje. Prilikom pevanja poslednee stihire: „Tebje odjejuščagosja svjetom, jako rizoju“, sveštenoslužitelj kadi, obilazeći tri puta oko plaštanice koja predstavlja Gospoda položenog u grob, i leži na Prestolu. Uz pevanje tropara „Blagoobraznij Josif s dreva snjem prečistoje tjelo Tvoje, plaštaniceju čistoju obviv i vonjami vo grobje novje pokriv položi“ („Blagoobrazni Josif, skinuvši s drveta prečisto telo Tvoje, obavi ga čistom plaštanicom, i mirisima pomazavši položi ga u novi grob“) svi sveštenoslužitelji podižu plaštanicu iznad svojih glava i kroz severne dveri iznose je na sredinu hrama, polažući je tamo na posebno pripremljeni sto, koji služi kao slika groba. Radi iznošenna plaštanice predstojatelj se oblači u potpuno odjejanije, a ispod plaštanice nosi Jevanđelje, koje se potom polaže na plaštanicu. Nakon polaganja plaštanice u grob oko nje se tri puta kadi i proiznosi se odgovarajuća pouka. Zatim se govori otpust: „Iže nas radi čelovjekov i našego radi spasenija…“ svi se klanjaju pred plaštanicom i celivaju je uz pevanje stihire: „Pridite ublažim Josifa prisnopamjatnago“.[3]
Posle večernja sledi Malo povečerje, na kome se peva Kanon o raspeću Gospodnjem i na plač Presvete Bogorodice.
Ako na Veliki petak padnu Blagovesti, onda se služi Liturgija svetog Jovana Zlatousta, koja se po običaju spaja sa večernjem. No, u Tipiku nije rečeno kada se u tom slučaju obavlja iznošenje plaštanice, pa je u praksi ovo pitanje rešavano na različite načine. U SanktPeterburškoj eparhiji bilo je određeno da se po okončanju Liturgije, odmah nakon otpusta, pevaju stihire na stihovnje Velikog petka, pri čemu su se sveštenoslužitelji za to vreme preoblačili iz prazničnih u crne odežde, a plaštanica je polagana na Presto i uz pevanje tropara „Blagoobraznij Josif“ iznošena kao i obično. Sličan raspored dao je i mitropolit Filaret Moskovski, s tim što je odredio da se stihire na stihovnje pevaju posle Zaamvone molitve.
Velika subota
Bogosluženje Veliki subote predstavlja pobožno bdenje nad grobom Gospodnjim. To je spomen na prebivanje Gospoda u grobu i Njegov silazak u ad. U sedmi čas noći po Tipiku, a po našem računanju u jedan sat posle ponoći, služi se jutrenje Velike subote. Na ovom jutrenju koje danas često biva na Veliki petak uveče, posle šestopsalmija, „Bog Gospod“, tropara „Blagoobraznij Josif…“, Slava, „Jegda snišeli jesi k smerti, Živote Besmertnij…“ I ninje, „Mironosicam ženam…“ peva se 17. katizma: „Blaženi neporočni“, pri čemu se posle svakog stiha ove katizme pevaju ili čitaju kratke pesme koje se nazivaju nadgrobnim pohvalama i u kojima se proslavlja umrli i pogrebeni Gospod. Ovo je plač na grobu Božanskog Pokojnika. Pri tome, Carske dveri se otvaraju, sveštenoslužitelji izlaze na sredinu hrama i staju pred plaštanicu, pa se obavlja potpuno kađenje čitavog hrama, počev od plaštanice. Ovo nadgrobno pojanje deli se na tri statije, pri čemu posle svake sledi mala jektenija i kađenje. Posle treće statije pevaju se Vaskrsni tropari: „Angelskij sobor udivisja…“ („Anđelski sabor se zadivi…“). Svi stoje sa upaljenim svećama. Sledi sjedalan, 50. psalam i Kanon Velike subote: „Volnoju morskoju“ („Talasima morskim“), koji opisuje pometnju neba i zemlje pred strašnim prizorom – kako Njihov Gospod leži u grobu. Kanon ujedno objašnjava značenje Spasiteljeve krsne smrti, Njegovog pogreba i silaska u ad. Tokom pevanja ovog kanona sveštenoslužitelji ulaze u oltar. Predstojatelj se oblači u potpuno odjejanije (crno), a nakon poslednje stihire na Hvalite, dok se peva: „Preblagoslovena jesi, Bogorodice Djevo…“ opet svi dolaze na sredinu hrama, pred plaštanicu. Predstojatelj vozglašava: „Slava Tebje, pokazavšemu nam svjet“ i peva se Veliko slavoslovlje, za vreme koga se grob sa plaštanicom kadi tri puta unakrst. Za vreme poslednjeg „Svjatij Bože“, koje se peva nadgrobnim napevom, sveštenoslužitelji uzimaju plaštanicu na.svoje glave i obnose je tri puta oko crkve („idući na istok i savijajući na zapad… uz pojanje ‘Svjatij Bože'“), pri čemu nastojatelj ispod plaštanice nosi Jevanđelje. Kad se ovaj ophod završi (za vreme ophoda zvone sva zvona), ulaze u hram i plaštanicu opet postavljaju u grob. Sveštenik vozglašava: „Premudrost prosti“, a zatim, dok se peva „Blagoobrazii Josif“, tri puta kadi oko groba. Pomenuto nošenje plaštanice označava silazak Gospoda posle smrti u ad i Njegovo nerazdvojno prebivanje sa Ocem na prestolu. Crkvene pesme i čitanja koja odmah slede ulivaju nadu u vaskrsenje, pa tako nastaje promena u raspoloženju onih koji se mole. Čita se tropar proroštva i vozglašava prokimen: „Voskresni, Gospodi, pomozi nam, i izbavi nas imene radi Tvojego“. Potom se čita parimej iz proroštva Jezekiljinog o suvim kostima koje su oživele u polju, najavljujući vaskrsenje mrtvih, a zatim ide drugi prokimen, opet vaskrsni: „Voskresni, Gospodi, Bože moj, da voznesetsja ruka Tvoja, ne zabudi ubogih Tvojih do konca“ i čita se Apostol o tome da nas je Gospod Isus Hristos iskupio od prokletstva zakona, te da je On naša Pasha (1.Kor. 5,6-8,zajedno sa Gal. 3,13-14). Vozglas: „Da voskresnet Bog i rastočatsja vrazi Jego“ sa stihovima, podseća nas na približavanje Vaskrsa. Zatim se čita Jevanđelje po Mateju (isto kao i dvanaesto svetih stradanja), o pečaćenju groba Gospodnjeg i postavljanju straže na njega. Nakon toga se proiznosi suguba i prozbena jektanija, otpust i sledi celivanje plaštanice, pri čemu se peva „Pridite ublažim Josifa prisnopamjatnago…“. Ovome se pridodaje još i Prvi čas.
Liturgija svetog Vasilija Velikog se na Veliku subotu služi kasnije nego drugih dana u godini, prema Tipiku „o desetom času dana“, to jest posle tri sata popodne (kod nas obično u jedan popodne). Pre nje služe se obični časovi, treći, šesti i deveti, uz Izobraziteljnu sa troparima i kondak Velike subote. Sama Liturgija počinje večernjem koje se već odnosi na sledeći dan, to jest na Vaskrs, pa se tu zato sa pesmama Velike subote sjedinjuju svečane vaskrsne pesme, tačnije prve četiri stihire na „Gospodi vozvah“ prvog glasa. Posle „Svjete tihij“ ne govori se prokimen, nego se odmah vozglašava: „Premudrost“ i čita se 15 parimeja koji sadrže proroštva o iskupljenju ljudskog roda koje je ostvareno smrću Sina Božijeg. Nakon čitanja 6. parimeja peva se svečani pripev „Slavno bo proslavisja“, a nakon 15. parimeja – pripev pesme trojice mladića: „Gospoda pojte i prevoznosite vo vsja vjeki“. Umesto Trisvete pesme peva se „Jelici vo Hrista krestitesja, vo Hrista oblekostesja. Aliluja“ u čast krštenja oglašenih koje je u starini obavljano na Veliku subotu. Posle čitanja Apostola – koji objašnjava značenje Svete Tajne Krštenja, kroz koju bivamo pogrebeni sa Hristom da bismo zajedno sa Njim i ustali za novi, bezgrešni život u Bogu – umesto običnog „Aliluja“, peva se, sa stihovima 81. psalma, pripev „Voskresni, Bože, sudi zemlji, jako Ti naslediši vo vsjeh jazicjeh“. Dok se ovo poje, sveštenici i đakoni u oltaru svlače crno odjejanije i oblače belo, vaskrsno. Isto tako menjaju se pokrivači na Prestolu, Žrtveniku i svim nalonjima, da ništa crno u hramu ne ostane. Đakon zatim u svetloj rizi izlazi na sredinu hrama, kako bi, poput Anđela koji se javio prilikom vaskrsenja Hristovog, blagovestio o Vaskrslome, i čita Jevanđelje po Mateju, koje govori o zemljotresu na grobu Gospodnjem, o Njegovom vaskrsenju, o javljanju ženama mironosicama, o bekstvu stražara i o tome kako su ih prvosveštenici potkupili, kao i o javljanju Gospoda učenicima u Galileji, sa zapovešću da idu i nauče sve narode, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Zatim sledi Liturgija svojim uobičajenim poretkom, samo što se umesto heruvimske, peva naročita pesma: „Da molčit vsjakaja plot čelovječa i da stojit so strahom i trepetom…“ Kako mali, tako i veliki vhod vrše se oko plaštanice, a pred njom se obavljaju i sva čitanja i proiznose jektenije. Umesto „Dostojno“ (odnosno „O tebje radujetsja“) peva se irmos devete pesme kanona: „Ne ridaj Mene Mati, zrjašče vo grobje…“ Pričastan: „Vosta, jako spja Gospod i voskrese spasajaj nas“. Posle Liturgije obavlja se blagosiljanje hleba i vina (čita se ista molitva kao i na litiji, ali bez spominjanja „pšenice i jeleja“). Hlebovi i jelej se osvećuju zato da bi verujući mogli da se okrepe, jer se u starini posle ove Liturgije, koja se završavala kasno (u Tipiku je rečeno: „eklisijarh treba da pazi, da kada se Liturgija završava, bude drugi čas noći“), verujući se nisu razilazili po kućama, nego su ostajali u hramu, slušajući čitanje knjige Dela apostolskih sve do samog Vaskršnjeg jutrenja. Prema Tipiku čitava knjiga Dela apostolskih treba da bude pročitana do četvrtog časa noći, to jest do deset uveče, za kada je određena takozvana „Pashalna polunoćnica“ – služba koja u Tipiku ne nosi nikakav naslov, a sastoji se od čitanja uvodnih molitava, kanona Velike subote „Volnoju morskoju“, Trisvete pesme, „Oče naš“, pevanja tropara: „Jegda snišel jesi k smerti, Živote besmertnij…“, kratke sugube jektenije (kao na Malom večernju) i vaskrsnog otpusta. Za vreme devete pesme kanona sveštenoslužitelji okade plaštanicu, odnesu je u oltar i polože na Presto, gde leži do odanija praznika Vaskrsa.
 


 
NAPOMENE:

  1. Čin pranja nogu do danas je sačuvan samo u Jerusalimu, gde ga na Veliki četvrtakobavlja Jerusalimski patrijarh.
  2. Miro se kuva prva tri dana Strasne sedmice, što je praćeno čitanjem Jevanđelja; ana Veliki četvrtak arhijerej osvećuje skuvano miro, pri čemu se u novo miro ulivanekoliko kapi ranije osvećenog mira. Miro osvećuje patrijarh ili mitropolit začitavu svoju pomesnu Crkvu, i to na posebno svečanom bogosluženju, uz učešće, pomogućstvu, ostalih episkopa Crkve. Šesto pravilo Kartaginskog sabora zabranjujeprezviterima da osvećuju miro – prim. prev.
  3. Srpski Tipik: Stihiru „Tebje odjejuščagosja svjetom, jako rizoju“ poje ponajviše sveštenik sam i iznosi plaštanicu, te je polaže u grob nasred crkve ovako: sveštenik uzme sa časne trpeze plaštanicu, na raširenim rukama je obnese oko časne trpeze, iznese na severne dveri i položi u grob; đakon ide pred n>im i nosi sveto Jevanđelje, a prethode im svećenosci. Zatim „Ninje otpuščaješi“, Trisveto, tropar „Blagoobrazni Josif“, Slava, I ninje, „Mironosicam ženam“. Dok se poju tropari sveštenik ili đakon kade grob tri puta unakrst, čine dve metanije, celivaju plaštanicu i opet čine jednu metaniju. Dok narod celiva plaštanicu poje se Malo povečerje.

5 komentar(a)

  1. Veoma lepo objašnjenje. Hvala

  2. Mirjana Medulović-Marinković

    Gde može da se kupi ova knjiga LITURGIKA?

  3. Da li se đakon sahranjuje obučen u stihar i orar?

  4. Da li neko može postati djakon i bez svršene bogoslovije..a da se ispoštuju svi uslovi redom…čteč….ipodjakon i inda naravno djakon?Hvala najlepše

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *