LITURGIKA

 

LITURGIKA
 
PRAZNICI I SVETKOVINE CRKVE HRISTOVE.
 
3. BOGOSLUŽENJE POSNOG TRIODA. OSOBENOSTI VELIKOPOSNOG BOGOSLUŽENJA
 
Polunoćnica
 
To je služba koja u toku Velikog posta pretrpi ponajmanje izmena. Jedina razlika između velikoposne i obične polunoćnice je to što posle molitve „Iže na vsjakoje vremja“ i vozglasa „Bože, uščedri ni…“ jerej pred Carskim dverima proiznosi molitvu prepodobnog Jefrema Sirijskog: „Gospode i Vladiko života moga, duha lenjosti, čamotinje, požude i praznoslovlja ne daj mi. Duha čistote, smirenoumlja, trpljenja i ljubavi daruj meni, slugi Tvome. Da, Gospode Care, daj mi da uočim pregrešenja svoja i da ne osuđujem brata svoga, jer si blagosloven u vekove vekova. Amin“.[1]
Ova molitva se prilikom njenog prvog izgovaranja deli na tri dela, pri čemu je svaki deo praćen zemnim poklonom. Zatim jerej zajedno sa narodom čini 12 malih, pojasnih poklona, tiho govoreći: „Bože, očisti me grešnog“ a onda opet izgovara molitvu Jefrema Sirijskog u celini, bez deljenja, i zaključuje je jednim zemnim poklonom. Prvoga dana Velikog posta na polunoćnici, a takođe u dane praznika koji padaju u obične dane Velikog posta (od ponedeljka do petka) i uvek na kraju Devetog časa, molitva prepodobnog Jefrema Sirijskog čita se samo jednom sa tri zemna poklona. Zato se u Tipiku uvek razlikuje „16 poklona“ i „tri poklona“. Dvokratno čitanje molitve prepodobnog Jefrema sa tri velika poklona, 12 malih i zaključnim velikim poklonom u Tipiku nosi tehnički naziv – “ 16 poklona“, dok jednokratno čitanje iste molitve sa tri poklona nosi naziv „tri poklona“. Uopšte, kada se u Tipiku kaže „veliki pokloni“, pod tim se podrazumeva molitva prepodobnog Jefrema Sirijskog praćena zemnim poklonima.
 
Velikoposno jutrenje
 
Počinje isto kao i obično, svakodnevno, s tom razlikom što se na početku pre psalama čita ne samo „Pridite poklonimsja“ nego i „Svjatij Bože“ i „Oče naš“. Umesto „Bog Gospod“ peva se „Aliluja“, a umesto tropara svetome – „Trojični glasa“ koji se nalaze na kraju Trioda, sa pripevom na prvi trojični, koji se menja u zavisnosti od dana sedmice. Stihoslove se uglavnom po tri katizme, sjedalni posle prve katizme iz Osmoglasnika, a posle druge i treće iz Trioda. Posle Pedesetog psalma jerej na amvonu pred Spasiteljevom ikonom čita molitvu „Spasi, Bože, ljudi Tvoja“ (kao i na svenoćnom bdeniju).
Najvažniju karakteristiku velikoposnog jutrenja predstavlja to što se na kanonu stihoslove Pesme Svetog Pisma, zajedno sa irmosima i troparima kanona Mineja i tripjesnnjeca Trioda. Osmoglasnik se običnim danima posta uopšte ne peva. U celini se stihoslove samo one tri pesme Svetog Pisma koje idu uz odgovarajuće pesme tripjesnjeca Trioda. Osma i deveta pesma se stihoslove uvek, a prve pesme se stihoslove prema sledećem poretku: u ponedeljak prva pesma, u utorak druga, u sredu treća, četvrtak četvrta i petak peta. Od ostalih pesama stihoslove se samo poslednji stihovi svake pesme, koji služe kao pripevi za tropare.
Predak ovog stihoslovlja je, prema uputstvu Tipika, sledeći: posle molitve jereja „Spasi, Bože, ljudi Tvoja“ i vozglasa „Milostiju i ščedrotami…“ počinjemo „Gospodevi pojem“ („Gospodu pevajmo“) na glas kanona svetoga dnevnog iz Mineja. I govore stihove pesme brzo, svaka pevnica svoj stih, dok ne stignu do „ogusteša“ („sabiše se“); odatle počinju držati stihove na 14, i peva se Minej sa irmosom na 6. A pevamo ovako: Prva pevnica (desna) govori stih „ogusteša“ i peva irmos. Druga pevnica (leva) govori druga stih „reče vrag“ („reče neprijatelj“) i posle njega tropar kanona (svetoga iz Mineja). I redom govore stihove, po pevnicama, sve do „tada pohitaše“. A od stiha „tada pohitaše“ počinjemo tripjesnjec gospodina Josifa na 4. Na „Gospod caruje“ pevamo drugi tripjesnjec gospodina Teodora Studita, i jedna (desna) pevnica peva tropar, a druga (leva) stih i tropar. Posle toga obe pevnice zajedno pevaju: „Slava“, Trojičan, višim glasom: „I ninje“, bogorodičan. Najvišim glasom govorimo „Slava Tebje, Bože naš, slava Tebje“ i pevamo drugi tropar gospodina Teodora, „jer posle pet tropara dolazi pesma, a najposle katavasija – irmos drugog kanona“.
Tako se poju osma i deveta pesma (to jest po istom poretku kako je gore ukazano da se peva prva pesma).
A treća pesma se poje ovako: prva pevnica govori stih: „Gospod vzide na nebesa“ i tropar kanona iz Mineja. Druga pevnica govori stih: „I dast krjepost carju“, i drugi tropar kanona iz Mineja. Potom prva pevnica „Slava“, a druga „I ninje“, sa troparima kanona. Onda prva pevnica poje iz Mineja irmos treće pesme posle kanona.
Ovako se poje i šesta pesma.
A četvrta, peta i sedma pesma pevaju se ovako: prvo dolazi irmos kanona iz Mineja, zatim se poslednja dva stiha pripevaju na tropare kanona, Slava, I ninje. Pesma se ne završava irmosom, jer se irmos govori pre pesme; irmosi iz Mineja poju se posle kanona samo nakon treće i šeste pesme, pošto te pesme ne počinju irmosom.
U druge dane sedmice, osim ponedeljka, prva pesma se poje onako kako je rečeno za četvrtu i petu pesmu. A kod pesama koje imaju tripjesnjec, posle kanona peva se katavasija – irmos tripjesnjeca, kao što je gore rečeno.
U današnje vreme sve ovo se donekle pojednostavljuje time što ne pevaju dve pevnice, što se pesme ne pevaju glasno, nego se jednostavno stihoslove rečitativom, ili se čak čitaju; čitaju se i tropari kanona, a pevaju se samo irmosi i katavasija. Važno je znati da se u trećoj i šestoj pesmi irmos ne peva na početku pesme, kao obično, nego se njime pesma „pokriva“ to jest peva se na samom kraju pesme. A u slučajevima kada data pesma ima tripjesnjec, završava se irmosom tripjesnjeca iz Trioda.
Treba takođe znati da se posle prve katizme govore sjedalni iz iz Osmoglasnika. Pošto su svi oni sabrani na kraju Posnog trioda, nema potrebe da se uzima Osmoglasnik. Posle druge i treće katizme slede sjedalni Trioda, navedeni na odgovarajućem mestu. Posle treće pesme kanona i male jektenije sledi sjedalen svetoga iz Mineja. Posle šeste pesme i male jektenije sjedalen mučeničan. Oni su takođe svi navedeni na kraju Posnog trioda. „Ako sveti ima kondak, taj se ovde govori“, to jest posle šeste pesme kanona, a mučeničan govorimo posle prve katizme, sa sjedalnima, uz pripev: „Diven Bog vo svjatih Svojih“. Posle devete pesme peva se „Dostojno jest“, poklon do zemlje, mala jektenija i svjetilan Trojičan glasa tri puta. Ovi svjetilni takođe su sabrani na kraju Trioda; uz prvi se završne reči menjaju u zavisnosti od dana sedmice, kao kod Trojičnih glasa posle „Aliluje“. Dalje slede tri obična hvalitna psalma jutrenja.
Prema Tipiku na velikoposnom jutrenju radi poučavanja verujućih određeno je da se čitaju svetootačka dela i to: posle prve katizme i sjedalna od prepodobnog Jefrema Sirijskog, posle druge katizme i sjedalna takođe od prepodobnog Jefrema Sirijskog, posle treće katizme i sjedalna iz knjige episkopa iz knjige episkopa Paladija zvane Lavsaik, posle treće pesme kanona takođe iz Lavsaika, posle šeste pesme kanona čitanje iz Prologa. U današnje vreme ovo se čini samo u manastirima, a u nekim parohijama sveštenik čita pouke ili kratko žitije svetog iz Prologa.
Kraj velikoposnog jutrenja takođe ima svoje osobenosti: Veliko slavoslovlje se čita, kao na običnom svakodnevnom jutrenju, zatim sledi obična prozbena jektenija, posle koje se pevaju stihire na stihovnje iz Trioda, a posle tih stihira čita se dva puta: „Blago jest ispovjedatisja Gospodevi“, Trisveto i Oče naš. Posle vozglasa, umesto običnog tropara, čita se: „V hramje stojašče slavi Tvojeja, na nebesi stojati mnim, Bogorodice, dver nebesnaja, otverzi nam dveri milosti Tvojeja“. Nema sugube jektenije kao na običnom, svakodnevnom jutrenju, nego se čita 40 puta „Gospodi, pomiluj“, Slava, I ninje, Čestnjejšuju heruvim… „Imenem Gospodnjim blagoslovi, otče“, i vozglas jereja: „Sij blagosloven Hristos Bog naš, vsegda, ninje i prisno, i vo vjeki vjekov“. Umesto običnog mnogoljetstvija čita se molitva „Nebesnij Carju“, a za njom jerej čita velikoposnu molitvu prepodobnog Jefrema Sirijskog: „Gospodi i Vladiko života mojego“ sa 16 poklona. Po završetku ove molitve i poklona odmah počinje čitanje prvog časa.
 
Velikoposni časovi
 
Osobenost velikoposnih časova predstavlja to što se: 1) na svakom času, uz izvesne izuzetke, posle uobičajena tri psalma stihoslovi katizma, 2) na svakom času peva se tri puta sa zemnim poklonima tropar datog časa, 3) na šestom času posle prve polovine bogorodična čita se parimija, pre i posle koje je određen svaki put naročiti prokimen Trioda, 4) na kraju svakog časa, posle vozglasa jereja, čita se velikoposna molitva „Gospode i Vladiko života moga“, obično sa 16 poklona, a na devetom času uvek samo sa tri poklona. Tropari časova su sledeći:
Tropar Prvog časa, glas 6:
„Zautra usliši glas moj, Carju moj i Bože moj“ („Zajutra usliši glas moj, Care moj i Bože moj“).
Tropar Trećeg časa, glas 6:
„Gospodi, Iže presvjatago Tvojego Duha v tretij čas apostolom Tvojim nisposlavij, Togo, Blagij, ne otnimi ot nas, no obnovi nas moljaščihtisja“ („Gospode, Koji si u treći čas Apostolima Tvojim nisposlao Presvetog Duha Tvoga, Njega, Blagi, ne oduzmi od nas, no obnovi nas, koji Ti se molimo“).
Tropar Šestog časa, glas 2:
„Iže v šestij denj že i čas na krestje prigvoždej v raj derznovenie“ Adamov grjeh, i sogrješenij naših rukopisanije razderi, Hriste Bože, i spasi nas“ („Ti Koji si u šesti dan i čas na Krstu prikovao dreki u Raju Adamov greh; i menicu grehova naših razderi, Hriste Bože, i spasi nas“).
Tropar Devetog časa, glas 8:
„Iže v devjatij čas nas radi plotiju smert vkusivij, umertvi ploti našeja mudrovanije, Hriste Bože, i spasi nas“ („Ti Koji si u deveti čas radi nas telom smrt okusio, umrtvi tela našeg mudrovanje, Hriste Bože, i spasi nas“).
Između pevanja ovih tropara (sveštenik kaže tropar, a zatim ga pevaju desna pevnica dva puta i leva pevnica jednom) jerej proiznosi još po dva naročita stiha, a nakon što se tropar otpeva treći put sveštenik proiznosi: „Slava Otcu i Sinu i Svjatomu Duhu“, a čtec produžava: „I ninje, i prisno…“ i čita dalje bogorodičan časa.
Posle Trisvete pesme i „Oče naš“ ne čita se kondak praznika ili svetoga, kako to obično biva, nego naročiti tropari koji se nalaze na odgovarajućem mestu u poretku svakog časa i po svome sadržaju tiču se onoga što se na svakom času spominje.
Za prvi čas karakteristično je još i to što se druga polovina bogorodična: „Stopi moja napravi po slovesi Tvojemu“ peva na šesti glas, svaki stih po dva puta, a „Da ispolnjatsja usta moja hvaljenija Tvojego Gospodi…“ tri puta.
 
Velikoposna Izobrazitelьna
 
Sledi uvek neposredno nakon čitanja zaključne molitve devetog časa, pri čemu se sami izobrazitelen psalmi izostavljaju, i čin započinje pevanjem Zapovedi blaženstava na 6. glas, pri čemu uz svaku zapovest ide pripev: „Pomjani nas, Gospodi, jegda prideši vo Carstviji Tvojem“. Na kraju se peva trikratno: „Pomjani nas, Gospodi…“ „Pomjani nas, Vladiko“ i „Pomjani nas, Svjatij“ i to posebno umilnim, otegnutim napevom, sa zemnim poklonima. Posle „Čestnjejšuju heruvim“ i vozglasa jereja: „Bože, uščedri ni…“ proiznosi se velikoposna molitva: „Gospode i Vladiko života moga…“ sa 16 poklona, posle čega odmah, bez vozglasa, počinje velikoposno večernje, čitanjem „Pridite, poklonimsja“ i prednačinateljnog psalma. Tako biva u onim slučajevima kada nema liturgije Pređeosvećenih Darova. Ako se pak služi liturgija Pređeosvećenih Darova, onda se posle molitve i poklona čita: „Vsesvjataja Trojice, jedinosuštnaja deržava…“ („Svesveta Trojice, Jednosuštna moći…“). Jerej: „Premudrost“, peva se „Dostojno jest“ vozglas jereja: „Presvjataja Bogorodice, spasi nas“, „Čestnjejšuju“, „Slava Tebje, Hriste Bože…“ i čitav veliki otpust.
 


 
NAPOMENE:

  1. Prevod avve Justina (Popovića): „Gospode i Vladaru života moga, duh lenjosti, mrzovolje, vlastoljublja i praznoslovlja ne daj mi. Duh zdravoumlja, smirenoumlja, trpljenja i ljubavi daruj meni, sluzi Tvome. O, Gospode Care, daruj mi da budem svestan grehova svojih, i da ne osuđujem brata svoga, jer si blagosloven u vekove vekova. Amin“

5 komentar(a)

  1. Veoma lepo objašnjenje. Hvala

  2. Mirjana Medulović-Marinković

    Gde može da se kupi ova knjiga LITURGIKA?

  3. Da li se đakon sahranjuje obučen u stihar i orar?

  4. Da li neko može postati djakon i bez svršene bogoslovije..a da se ispoštuju svi uslovi redom…čteč….ipodjakon i inda naravno djakon?Hvala najlepše

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *