LITURGIKA

 

LITURGIKA
 
PRAZNICI I SVETKOVINE CRKVE HRISTOVE.
 
3. MESECOSLOV
 
Septembar
 
8. septembar – Rođenje Presvete Vladičice naše Bogorodice Marije. Na ovaj dan praznuje se rođenje Presvete Djeve Marije od svetih pravednih Joakima i Ane u galilejskom gradu Nazaretu. Sveti Toakim je poticao iz carskog roda Davidovog, a sveta Ana iz arhijerejskog roda Aronovog. Djeva Marija im je bila darovana u dubokoj starosti, posle intenzivnih molitava za razrešenie Anine neplodnosti. Ime Marija u prevodu sa jevrejskog znači „uzvišena“, „izvanredna“ ili „gospođa“. Praznik Rođenja Presvete Bogorodice ima jedan dan pretprazništva i četiri dana poprazništva. Njegovo odanije je 12. septembra.
14. septembar – Vozdviženje Časnog i Životvornog krsta Gospodnjeg. Ovaj praznik savršava se u spomen na dva događaja: 1. Obretenie životvornog krsta Gospodnjeg od strane svete pravedne carice Jelene, majke cara Konstantina Velikog 326. godine u Jerusalimu i 2. vraćanje krsta od Persijanaca 628. godine u vreme vizantijskog cara Iraklija, nakon što je 614. godine persijski car Hozroj zaposeo Jerusalim, opljačkao hram Vaskrsenja i zajedno sa drugim blagom uzeo i krst Gospodnji.
Na ovaj dan obavljaju se posebna sveštenodejstva. Prema Tipiku, posle otpusta malog večernja iz sasudohranilnice se iznosi krst Gospodnji i uz čitanje početnih molitava i pevanje tropara i kondaka polaže se na Presto, na mesto Jevanđelja koje se postavlja na gornje mesto. Sada se krst obično pre početka Malog večernja na Žrtveniku polaže na diskos, a posle Malog večernja jerej ga na glavi prenosi na Presto. Krst se pri tome ukrašava bosiljkom ili drugim cvećem. Na jutrenju: nema vhoda na polijelej i veličanija na sredini hrama. Veličanije se peva u oltaru pred krstom koji leži na Prestolu, a u oltaru se čita i Jevanđelje. Dalje služba ide prema Tipiku, a posle Velikog slavoslovlja, prilikom poslednjeg pevanja „Svjatij Bože“ otegnutim napevom, sveštenik ili arhijerej kroz severne dveri iznose na glavi krst iz oltara, i donose ga pred Carske dveri sa vozglasom „Premudrost, prosti“, a zatim ga polažu na nalonj koji stoji na sredini hrama. Uz trikratno pevanje tropara „Spasi, Gospodi, ljudi Tvoja“ krst se kadi unakrst, nakon čega se u sabornim hramovima i manastirima obavlja „vozdviženje“ (podizanje) krsta i osenjivanje njime naroda na sve četiri strane pri česmu se mnogo puta peva „Gospodi, pomiluj“. Đakon pri tome proiznosi naročitu jekteniju, na čiju se svaku prozbu peva 100 puta „Gospodi, pomiluj“. Samo vozdviženje krsta sastoji se u tome da sveštenik ili arhijerej krstom tri puta osenjuje onu stranu radi koje se krst podiže (najpre istok, potom zapad, jug, sever i opet istok), a zatim se polako klanja do zemlje, držeći krst obema rukama, sve dok mu glava ne bude na odstojanju jedan pedalj od zemlje, a onda opet počne polako da se podiže („vozdviže“) gore.
Pri tome sveštenika sa obe strane pridržavaju prislužitelji, a arhijereja ispod ruke pridržavaju stariji sveštenici. Kako klanjanje, tako i podizanje, obavlja se polako, dok pojci otpevaju 100 puta „Gospodi, pomiluj“. Klanjanje treba da se obavi za vreme pevanja prve polovine stotine, to jest prvih 50 „Gospodi, pomiluj“, a podizanje za vreme pevanja druge polovine stotine. Pri kraju stotine sveštenik ponovo ponovo tri puta znamenuje krstom, a pojci posebno glasno pevaju poslednja tri „Gospodi, pomiluj“. Ovo treba da podseća kako se prilikom pronalaženja krsta Jerusalimski patrijarh Makarije podigao na uzvišenje i odatle podigao krst na sve strane, kako bi svi mogli da ga vide, dok je narod ničice padao pred krstom kličući „Gospodi, pomiluj“. Posle petog podizanja peva se „Slava, i ninje…“ i kondak krstu: „Voznesijsja na krest voljeju…“ Prilikom pevanja kondaka krst se opet polaže na nalonj. Potom se peva tri puta „Krestu Tvojemu poklanjajemsja, Vladiko, i svjatoje voskresenije Tvoje slavim“ i to najpre sveštenstvo, a onda pojci, pri čemu se na svako pevanje čini zemni poklon, ma koji da je dan sedmice u pitanju. Zatim pojci pevaju naročite stihove krstu i za to vreme najpre sveštenstvo, a potom i svi prisutni celivaju krst čineći pred njim tri zemna poklona kao i obično, to jest dva poklona pre no što će da ga celivaju i jedan posle. Vozdviženje krsta se ne obavlja svuda, nego samo u sabornim hramovima i manastirima (a u ostalim samo poklonjenje krstu): ako vozdviženja nije bilo, onda se posle tropara „Spasi, Gospodi, ljudi Tvoja“ i kađenja obavlja poklonjenje krstu uz pevanje „Krestu Tvojemu…“ Ako je vozdviženja krsta bilo, onda se posle poklonjenja krstu više ne proiznosi suguba jektenija: „Pomiluj nas, Bože…“ kao obično na bdeniju, nego se odmah govori prozbena jektenija: „Ispolnim utrenjuju molitvu našu Gospodevi“. Dok se iznosi krst, u oltaru zvoni malo zvonce, a „na kuli sva zvona“. Predstojatelj koji iznosi krst, svejedno da li sveštenik ili arhijerej, u vreme iznošenja oblači potpuno odjejanije.
Na Liturgiji se pevaju posebni praznični antifoni, proiznosi se „vhodnoje“ i umesto „Svjatij Bože“ peva se „Krestu Tvojemu poklanjajemsja, Vladiko, i svjatoje Voskresenije Tvoje slavim“., U spomen na stradanja Gospoda na krstu, Vozdviženje je posni dan, u koji se ne jede ni riba. Za prvi dan praznika određeno je Veliko večernje sa vhodom i velikim prokimenom. Vozdviženje ima jedan dan pretprazništva i sedam dana poprazništva. Odanije je 21. septembra.
Osim pretprazništva i poprazništva, praznik Vozdviženja ima još i tu osobenost što se subota i nedelja koje prethode danu Vozdviženja nazivaju subotom i nedeljom „pred Vozdviženje“ a subota i nedelja koje slede nakon Vozdviženja nazivaju se subotom i nedeljom „po Vozdviženju“. Za ove subote i nedelje određeni su posebni Apostoli i Jevanđelja na Liturgijama, koji se tiču poštovanja krsta Gospodnjeg i čitaju se na prvom mestu, ispred običnih, a pre njih govore se odgovarajući prokimeni i alilujari. Životvorni Krst, iznesen na sredinu hrama, leži na nalonju do odanija 21. septembra. Na dan odanija, posle otpusta na Liturgiji, sveštenik ga uz pevanje tropara i kondaka na Svete dveri unosi u oltar, polaže na Presto i kadi, a zatim sklanja u sasudohranilnicu.
 
Oktobar
 
1. oktobar – Pokrov Presvete Vladičice naše Bogorodice i Prisnodjeve Marije. Ovaj praznik, iako grčkog porekla, samo kod nas u Rusiji[1] dobio je značaj velikog praznika, mada ne spada među Dvanaest praznika. Ustanovlen je u spomen na to kako su sveti Andrej, Hrista radi jurodivi, i njegov učenik Epifanije za vreme svenoćnog bdenija u Vlahernskom hramu u Konstantinopolju videli Prečistu Majku Božiju, kako se moli za prisutni narod i prostire nad njim Svoj omofor. Ovaj praznik (936. godina) nema ni pretprazništvo ni poprazništvo, nego se sledećeg dana, 2. oktobra, praznuje spomen svetog Andreja, koji se udostojio ovog viđenja. Praznik Pokrova slavi se ili samostalno, ili zajedno sa službom svetom apostolu Ananiji i prepodobnom Romanu Slatkopojcu. Na devetoj pesmi nisu određeni pripevi, nego se kao i obično peva „Čestnjejšuju“.
 
Novembar
 
21. novembar – Ulazak u hram Presvete Vladičice naše Bogorodice i Svagdadjeve Marije (Obično se ovaj praznik naziva Vavedenje u hram, iako je to nepravilno, jer se Presveta Djeva Sama stepenicama popela u hram). Toga dana spominje se kako su sveti pravedni Joakim i Ana, roditelji Presvete Djeve Marije, ispunjavajući svoj zavet da će je posvetiti Bogu, doveli Djevu, kada je navršila tri godine, u Jerusalimski hram, gde ju je dočekao sam prvosveštenik Zaharija i, po naročitom otkrivenju Božijem, uveo u Svetinju nad Svetinjama, gde je i sam mogao da ulazi samo jednom godišnje. Ovaj praznik značajan je po tome što predstavlja kao nekakvo predvorje Roždestva Hristovog i počev od njega na svim prazničnim jutrenjima peva se katavasija praznika Roždestva Hristovog: „Hristos raždajetsja, slavite…“ Ulazak u hram Presvete Bogorodice ima jedan dan pretprazništva i četiri dana poprazništva. Osobenost njegovog odanija 25. novembra je to što se služba odaniju sjedinjuje sa službom sveštenomučenika Klimenta Rimskog i svetog Petra, arhiepiskopa Aleksandrijskog.
 
Decembar
 
25. decembar – Roždestvo Spasitelja našeg Gospoda Isusa Hrista (Božić). Toga dana slavi se rođenje Gospoda našeg Isusa Hrista od Prečiste i Nenevesne Djeve Marije, u Vitlejemu Judejskom, 5508. godine od stvaranja sveta, za vladavine rimskog imperatora Avgusta. Zbog popisa stanovnika, Djeva Marija je sa svojim zaručnikom starcem Josifom došla iz Nazareta, gde su živeli, u svoju otadžbinu – grad Vitlejem. Budući da je u gradu sve bilo puno, morali su da se smeete u pepinu u koju su pastiri zimi sklanjali stoku. Tamo se i rodio Spasitelj sveta i bio položen u jasle.
Praznik Roždestva Hristovog je po svome značaju najvažniji od svih Dvanaest praznika i drugi posle Svetlog Vaskrsenja Hristovog. Da bi ga dostojno proslavili verujući se, kao i za Pashu, pripremaju četrdesetodnevnim postom, koji počinje 15. novembra. Ovaj post ipak nije tako strog kao Veliki: riba je dozvoljena na Vavedenje, u sve nedeljne dane do 20 decembra i utorkom i četvrtkom kada padne sveti kome se služi polijelej. U ponedeljak, sredu i petak riba je dozvolena ako padne sveti kome se služi bdenije. Ako pak nema nikakvog praznika, onda se u ponedeljak, sredu i petak posti na vodi, a u utorak i četvrtak se razrešuje na vino i ulje. Subotom je takođe razrešenie na ribu, kao i nedeljom (vidi Tipik, gl. 33). Tokom nekih dana Božićnog posta, koji su obeleženi rečju „Aliluja“, obavlja se bogosluženje koje donekle liči na bogosluženje Velikog posta i čita se molitva prepodobnog Jefrema Sirijskog „Gospode i Vladiko života moga“, praćena zemnim poklonima. Praznik Roždestva Hristovog ima 5 dana pretprazništva, počev od 20. decembra, i 6 dana poprazništv: odanije je 31. decembra. Osim toga, poslednja dva nedeljna dana pred Roždestvo Hristovo slavi se spomen onih starozavetnih pravednika koji su se spasili verom u Onoga Koji je trebalo da se rodi – Gospoda Isusa Hrista. To je takozvana – Nedelja svetih praotaca. Sledeća nedelja, neposredno pred Roždestvo Hristovo, naziva se Nedeljom svetih Otaca, ili nedeljom „pre Roždestva Hristovog“ i na nju se, kao dopuna nedeljnoj službi iz Osmoglasnika, služi naročita služba iz Mineja, i takođe čitaju se posebni Apostoli i Jevanđelja. Naročiti Apostol i Jevanđelje čitaju se takođe u subotu pre Roždestva Hristovog. Različit Tipik službe u Nedelju svetih Otaca biva u zavisnosti od toga kada ona pada:
1. izvan praznika, to jest do 20, 18. ili 19. decembra;
2. unutar poprazništva, to jest od 20. do 23. decembra, i
3. u samo navečerje Roždestva Hristovog: što je praznik bliže, to služba sadrži više predbožićnih pesama. U sve dane pretprazništva na malom povečerju peva se naročit tripjesnjec i kanoni, nalik na tripjesnjece i kanone Strasne sedmice.
 
Najstroži post i sasvim posebna služba određena je za samo navečerje Roždestva Hristovog, koje se naziva Badnji dan. Za Badnji dan, ukoliko on ne padne u subotu ili nedelju, u 2. čas dana (po našem računanju 8 ujutro) služe se Carski časovi 1,3,6. i 9. Svaki od njih ima po 2 posebna proročka psalma, naročite tropare, prokimen, parimeje, Apostol i Jevanđelje. Jevanđelje se na samom početku donosi na sredinu hrama i polaže na nalonj. Carske dveri tokom čitave službe ostaju otvorene, sve dok se Jevanđelje ne unese u oltar. Na svakom času savršava se kađenje, i to na 1. i 9. potpuno, a na 3. i 6. malo. Sa časovima se sjedinjuju i izobraziteljne. Zatim se u 7. čas dana (po našem računanju 1 popodne) služi Liturgija svetog Vasilija Velikog, koja počinje večernjem. Posle vhoda sa Jevanđeljem i „Svjete Tihij“ čita se 8 parimeja, pri čemu se posle prva tri vozglašava naročit tropar, čiji završetak: „S njimi že pomiluj nas“ pevaju čtec i pojci; posle 6. parimeja vozglašava se drugi tropar, čiji završetak „Žiznodavče, slava Tebi“ takođe pevaju čtec i pojci. Nakon 8. parimeja proiznosi se mala jektenija sa liturgijskim vozglasom: „Jako svjat jesi, Bože naš“, a odmah zatim sledi Trisveta pesma i uobičajenim poretkom Liturgija svetog Vasilija Velikog. Posle Liturgije na sredini hrama postavlja se ikona praznika sa upaljenom svećom, i sveštenoslužitelji sa narodom slave pred ikonom praznik koji je nastupio pevajući tropar: „Roždestvo Tvoje, Hriste Bože naš…“ („Rođenje Tvoje, Hriste Bože naš…“) i kondak „Djeva dnjes presuščestvenago raždajet…“ („Djeva danas Nadsuštastvenoga rađa…“).
Uveče se služi Svenoćno bdenije koje se sastoji iz velikog povečerja (jer je večernje već služeno) i jutrenja sa prvim časom. Na velikom povečerju svečano se peva pesma svetog proroka Isaije: „S nami Bog, razumjejte jazici i pokarjajtesja, jako s nami Bog“ („S nama je Bog, znajte narodi i pokorite se, jer je s nama Bog“). Povečerje se završava čitanjem Velikog slavoslovlja, posle čega se izlazi na litiju: obavlja se litija, litijna jektenija, stihire na stihovnje, „Ninje otpuščaješi“, Trisveto, Oče naš, tri puta se peva tropar praznika sa kađenjem, sledi blagosiljanje hlebova i „Budi imja Gospodnje“ to jest sve kako obično biva na kraju prazničnog večernja na bdeniju. Na taj način, Božićno večernje kao da je podeljeno na dve polovine: prva polovina se služi pre Liturgije, zajedno sa njom, a druga se dodaje na kraju velikog povečerja na Svenoćnom bdeniju. Dalje slede, po uobičajenom poretku bdenija, jutrenje i prvi čas. Na sam dan praznika služi se Liturgija svetog Jovana Zlatousta, na kojoj se pevaju posebni praznični antifoni i „vhodnoje“, a umesto Trisvete pesme peva se: „Jelici vo Hrista krestistesja, vo Hrista oblekostesja, Aliluja“. Umesto „Dostojno“ peva se Zadostojnik.
Ako se navečerje služi u subotu ili nedelju, ovaj poredak se donekle menja. Carski časovi se služe dan ranije, u petak, pri čemu se Liturgija u taj petak posle Carskih časova ne služi. U dan Navečerja služi se po uobičajenom poretku Liturgija svetog Jovana Zlatousta, i tek posle Liturgije u 1. čas dana odvojeno se služi Božićno večern>e, pri česmu se na njemu, posle parimeja i male jektenije sa vozglasom „Jako svjat jesi Bože naš…“ ne peva Trisveta pesma, jer posle nema Liturgije, nego se čitaju Apostol i Jevanđelje praznika, i sugubajektenija: „Rcem vsi…“ („Recimo svi…“). Potom sledi molitva „Spodobi, Gospodi“, prozbena jektenija: „Ispolnim večernjuju molitvu“, vozglas: „Premudrost“ i običan otpust, posle koga se slavi praznik pevanjem tropara i kondaka. Bdenije se takođe sastoji iz velikog povečerja i jutrenja sa prvi časom, a Liturgija svetog Vasilija Velikog tada se služi na sam dan praznika.
Sledećeg dana, 26. decembra, praznuje se Sabor Presvete Bogorodice. Služi se veliko večernje sa vhodom i velikim prokimenom: „Kto bog velij, jako Bog naš, Ti jesi Bog, tvorjaj čudesa“ („Koji bog je velik, kao Bog naš, Ti si Bog, Koji činiš čudesa“), ali jutrenje samo slavoslovno. Za sledeću subotu, koja se naziva subotom po Roždestvu Hristovom, određeni su posebni Apostol i Jevanđelje. A sledeća nedelja naziva se nedeljom po Roždestvu Hristovom, ili nedeljom svetih Bogootaca. Te nedelje savršava se spomen svetih i pravednih Josifa Zaručnika, Davida cara i Jakova, brata Gospodnjeg. Ako ona pada posle odanija Roždestva Hristovog 1. januara, onda se služba ovim svetima obavlja drugoga dana praznika, 26. decembra.
Počev od prvog dana Roždestva Hristovog, 25. decembra, pa završno sa praznikom Bogojavljenja, 6. januara (izuzev navečerja 5. januara), svakoga dana biva „razrešenьe na sve“, to jest ukida se post sredom i petkom, a ukida se i preklanjanje kolena u crkvi i u kelijama, kako o tome govori Tipik u poretku za 25. decembar.
U dane Roždestva Hristovog običaj je da sveštenoslužitelji „slave praznik“ obilazeći sa krstom i molitvom domove svojih parohijana.[2]
 
Januar
 
1. januar – Obrezanje Gospodnje. Spomen svetog Vasilija Velikog, arhiepiskopa Kesarije Kapadokijske. Početak građanske nove godine. Ovo je osmi dan po Roždestvu Hristovom i spomen na to kako je nad mladencem Isusom ispunjen zakon obrezanja, ustanovlen kao znak zaveta Božijeg sa Avraamom i njegovim potomstvom. Ovaj praznik ima znak velikog praznika, mada se ne ubraja među dvanaest. Zajedno sa njim slavi se spomen svetog Vasilija Velikog, pa se zato služi dvojaka služba: prazniku i svetitelju. Kada se poklopi sa nedeljnim danom, nedeljna služba prethodi i, umesto pripeva na devetu pesmu posvećenih Obrezanju i svetom Vasiliju, peva se „Čestnjejšuju“. Katavasija na jutrenju praznika Bogojavljenja: „Glubini otkril jest dno“, koja se peva od 1. januara do odanija Bogojavljenja 14. januara.
Toga dana nema posebne službe zbog Nove godine. Nova godina kod nas se praznuje tek od 1700. godine. Dotle je praznovan 1. septembar, kada je i danas crkvena Nova godina. To je početak indikta – vremenskog perioda od 15 godina, koji je, od trenutka prestanka gonjenja Crkve Hristove u vreme imperatora Konstantina Velikog 312. godine, prihvaćen za hrišćansko računanje vremena. „Indikt“, od latinskog indictio, označava porez. U rimskoj imperiji su svakih 15 godina određivali visinu poreza.[3]
6. januar – Bogojavljenje, ili Krštenje Gospoda i Boga i Spasa našeg Isusa Hrista. Spomen na to kako je Gospod u 30. godini života, pred izlazak na Svoje javno služenje ljudskom rodu, primio krštenje od Jovana u reci Jordanu i kako je Duh Sveti sišao na Njega u vidu goluba, a Bog Otac je glasom sa neba posvedočio o Njemu kao o Svom ljubljenom Sinu. U starini u navečerje Bogojavljenja obavljano je krštenje oglašenih, a pošto je krštenje duhovno prosvećenje, onda se i sam taj praznik u Tipiku ponekad naziva „Prosvećenjem“. Praznik Bogojavljenja ima četiri dana pretprazništva, od 2. do 5. januara, i osam dana poprazništva. Odaje se 14. januara. Subota i nedelja pred Bogojavljenje se u Tipiku nazivaju subotom i nedeljom „pred Bogojavljenje“ i za njih su određena posebna čitanja iz Apostola i Jevanđelja.
Čitav ustav službe za Bogojavljenje, kao i za dane pretprazništva, veoma podseća na ustav službe za Roždestvo Hristovo: shema službe je gotovo ista. Takođe, u dane pretprazništva na povečerjima se pevaju tripjesnjeci i kanoni koji podsećaju na tripjesnjece i kanone Strasne sedmice. Navečerje Bogojavljenja, ili Prosvećenja, naziva se još i Krstovdan. Po Tipiku, za navečerje Bogojavljenja određena je ista onakva služba kao i za navečerje Roždestva Hristovog, to jest: Carski časovi i Liturgija svetog Vasilija Velikog koja počinje večernjem. Svenoćno bdenije takođe se sastoji iz velikog povečerja i jutrenja. Ako navečerje padne u subotu i nedelju, onda se, kao i za Božić, Carski časovi služe u petak, u navečerje obična Liturgija svetog Jovana Zlatousta i posle nje večernje praznika odvojeno, a Liturgija svetog Vasilija Velikog onda se služi na sam dan praznika.
Glavnu osobenost praznika Bogojavljenja predstavlja veliko osvećenje vode koje se obavlja dva puta: 1. U navečerje posle zaamvone molitve, ali obično negde na reci ili na izvoru, u spomen na Krštenje Gospodnje od Jovana u Jordanu. 2. Kada navečerje padne u subotu ili u nedelju, veliko osvećenje vode obavlja se na kraju večernja, posle prozbene jektenije. Veliko osvećenje vode sastoji se od pevanja stihira „Glas Gospodenj na vodah vopijet, glagolja…“ čitanja tri parimeja, Apostola i Jevanđelja, Velike jektenije sa posebnim prozbama, molitve koja počinje rečima: „Velij jesi, Gospodi, i čudna dela Tvoja…“ i trokratnog pogruženja krsta u vodu, uz pevanje tropara: „Vo Jordanje kreščajušusja Tebje, Gospodi…“ Poredak je izložen kako u Mineju pod 5. januarom, tako i u trebniku. Osvećenom vodom, koja se naziva „Velikom agijazmom“, to jest „svetinjom“ (grčki άγιασμα), krope se hram i domovi verujućih, koje zatim sveštenik obilazi. Prihvaćeno je da se do osvećenja vode u navečerje praznika ništa ne jede, ali uzimanje hrane samo po sebi ne smatra se za prepreku za to da se pije osvećena voda. Za navečerje Bogojavljenja određen je strog post, i samo ako ono padne u subotu ili nedelju „posta nema“, to jest posle liturgijskog otpusta može se uzimati hrana do večernja, naravno poena.
Sledećeg dana po Bogojavljenju, 7. januara, praznuje se Sabor svetog Jovana Krstitelja. Subota i nedelja koje slede nakon Bogojavljenja nazivaju se subotom i nedeljom „po Bogojavljenju“ („po Prosvećenju“) i za njih su određeni posebni Apostol i Jevanđelje.
 
Februar
 
2. februar – Sretenje Gospoda i Boga i Spasa našeg Isusa Hrista u Jerusalimskom hramu od strane pravednog Simeona i Ane proročice. Ovo se dogodilo četrdesetog dana po Roždestvu Hristovom, kada je Presveta Djeva Marija, prema zahtevu Mojsijevog zakona, donela Mladenca Isusa u Jerusalimski hram kako bi prinela žrtvu za Svoje očišćenje (iako to njoj zapravo nije bilo potrebno, budući da je neporočno besemeno rodila), kako bi predstavila Mladenca Bogu i dala otkup za Njega. Praznik Sretenja je istovremeno i Gospodnji i Bogorodičin praznik, ali po ustavnim karakteristikama više spada u Bogorodičine, jer kada padne u nedelju, nedeljna služba se ne izostavlja, nego prethodi službi praznika, kao što je slučaj sa velikim Bogorodičinim praznicima. Ali Sretenje, iako nema praznične antifone (pevaju se izobraziteljne i „blažena“), ipak ima „vhodni stih“ kao Gospodnji praznici, i poseban praznični otpust. Ako Sretenje padne u pripremne nedelje za Veliki post, na jutrenju se ne peva uobičajeno „Pokajanija otverzi mi dveri…“ nego se peva stihira praznika; ali „Na rjekah vavilonskih“ koje je određeno za te nedelje se ne izostavlja. Kada Sretenje padne u nedelju, ne pevaju se pripevi praznika i vaskrene pesme prethode pesmama Sretenja. Katavasija Sretenja „Sušu gluboroditeljnuju zemlju“ peva se počev od 15. januara, odmah posle odanija Bogojavljenja, pa do odanija Sretenja, koje normalno (ako već ne nastupa Veliki post, ili dani Sirne sedmice, kada se dani poprazništva Sretenja skraćuju, o čemu detaljno govore Markove glave, koje uvek treba pažljivo konsultovati) pada 9. februara. Ako praznik Sretenja padne u sirnu sredu ili petak, onda se služi Liturgija, a u navečerje obično Svenoćno bdenije, koje se sastoji iz velikog večernja, jutrenja i prvog časa, pri čemu se na kraju večernja, jutrenja i svakog časa čine po tri velika poklona sa molitvom prepodobnog Jefrema Sirijskog. Ako praznik Sretenja padne u mesopusnu subotu (zadušnice), onda se zaupokojena služba prenosi ili na subotu uoči nedelje bludnog sina, ili na mesopusni četvrtak. Ako Sretenje padne u ponedeljak prve sedmice Velikog posta, što se događa prilikom najranijeg praznovanja Vaskrsa, onda se služba praznika prenosi na prethodni dan, 1. februar, i služi se na siropusnu nedelju.
 
Mart
 
25. mart – Blagovesti Presvetoj Vladičici našoj Bogorodici i Prisnodjevi Mariji. Spomen na blagovesti Arhanđela Gavrila Presvetoj Djevi Mariji o tome da će se od Nje roditi Sin Božiji. Ovo se dogodilo u Nazaretu, u kupi zaručnika Presvete Djeve, svetog pravednog starca Tosifa. Praznik Blagovesti u većini slučajeva pada u dane Velikog posta, i to počev od četvrtka treće sedmice, tako da može da se poklopi sa Vaskrsom (ovo poklapanje naziva se „Kiriopasha“), a najkasnije pada u sredu Svetle sedmice. Zato je ustav njegove službe veoma promenljiv i zahteva da se svaki put vrlo pažljivo konsultuju Markove glave. On ima samo jedan dan pretprazništva i jedan dan poprazništva, pri čemu, ako padne u Cvetnu nedelju, ili u Strasnu ili Svetlu sedmicu, onda uopšte nema ni pretprazništvo ni poprazništvo nego se praznuje ukupno jedan dan.
Svenoćno bdenije uoči Blagovesti nekad počinje velikim povečeriem, a nekad velikim večernjem. Velikim povečerjem počinje onda kadaje večernje već prethodno služeno, bilo zasebno, bilo pre liturgije Pređeosvećenih Darova, koja se uvek sjedinjuje sa večernjem. Tako, ako Blagovesti padnu u utorak, sredu, četvrtak, petak i subotu velike Četrdesetnice, ili u utorak, sredu i četvrtak Strasne sedmice, uoči kojih dana se večernje služi ili posebno ili sa Liturgijom, onda Svenoćno bdenije počinje Velikim povečerjem. Ako pak Blagovesti padnu u nedeljni dan ili ponedeljak, onda Svenoćno bdenije počinje Velikim večernjem. A ako Blagovesti padnu na Veliki Petak ili Veliku Subotu, onda svenoćnog bdenija uopšte nema, nego samo obično jutrenje tih dana, zajedno sa službom Blagovesti. Na Kiriopashu, to jest kada Blagovesti padnu na sam dan Pashe, na jutrenju se sa pashalnim kanonom peva i kanon Blagovesti, a posle šeste pesme određeno je čitanje Jevanđelja prazniku Blagovesti. U ostale dane Svetle sedmice služi se obična pashalna služba tih dana, uz dodatak službe Blagovesti: dodaje se litija i blagosiljanje hlebova na večernju, polijelej, veličanije i čitanje Jevanđelja na jutrenju.
U vezi sa jutrenjem Blagovesti neophodno je da se zna sledeće:
1. Na jutrenju Blagovesti uvek se čita Jevanđelje, pa se peva i polijelej. Jedino na prvi dan Pashe polijeleja nema, nego se čita samo Jevanđelje posle šeste pesme kanona. Kada Blagovesti padnu u nedelju, na jutrenju se uvek čita Jevanđelje Blagovesti, a ne vaskrsno, izuzev na Cveti, kada se čita Jevanđelje Cvetne nedelje. Na Veliki Petak čita se 13 Jevanđelja: 12 svetih Stradanja i 1 Blagovesti, a na Veliku Subotu 2 Jevanđelja: jedno praznika posle polijeleja, a drugo kao i obično posle Velikog slavoslovlja.
2. Posle osme pesme kanona peva se „Čestnjejšuju“ samo u 3, 4. i 5.nedelju Velikog posta; u sve ostale dane uvek se pevaju pripevi praznika na devetu pesmu (sami ili sa pripevima iz Trioda).
3. Veliko slavoslovlje se peva samo u subote i nedelje Velikog posta, a u ostale, obične dane ono se čita. Tokom Pashalne sedmice Velikog slavoslovlja uopšte nema.
4. U sve one dane Velikog posta za koje su određeni veliki pokloni sa molitvom prepodobnog Jefrema Sirijskog, oni se čine i na jutrenju Blagovesti, ali samo tri poklona sa čitanjem molitve, poslesugube jektenije „Pomiluj nas Bože“.
Časovi na dan Blagovesti bivaju velikoposni, ako Blagovesti padnu u one dane Velikog posta kada su prema Tipiku određeni velikoposni časovi, to jest u ponedeljak, utorak, sredu, četvrtak i petak Velike Četrdesetnice, i u ponedeljak, utorak i sredu Strasne sedmice. Pokloni sa molitvom prepodobnog Jefrema Sirijskog određeni su samo za Prvi čas i kraj Izobraziteljne, pa ih nema na trećem, šestom i devetom času. A za Strasnu sedmicu određeni su na svakom času. No, nikada bude više od tri poklona. Na časovima se čita tropar i kondak Blagovesti. Subotom i nedeljom tokom Velike Četrdesetnice, kao i u Četvrtak i Subotu Strasne sedmice, čitaju se obični, svakodnevni časovi.
Liturgija na praznik Blagovesti, ma u koji dan on pao (ne izuzimajući ni Veliki Petak, kada inače nema nikakve Liturgije), uvek se služi potpuna – ili svetog Jovana Zlatoustog, ili svetog Vasilija Velikog (u 3,4. i 5. nedelju svete Četrdesetnice, u Veliki Četvrtak i Veliku Subotu, kada je određeno da se služi ta Liturgija). U one dane kada Liturgija počinje večernjem, tako biva i na dan praznika Blagovesti: u sve sedmične dane svete Četrdesetnice, to jest osim subote i nedelje, Liturgija na dan Blagovesti uvek počinje večernjem. Osobenost ovog večernja je ta, što se na njemu dodaje 11. stihira na „Gospodi vozvah“, sa stihom: „Tvorjaj angeli svoja duhi“.
Dan posle Blagovesti, 26. marta, praznuje se Sabor Arhistratiga Gavrila. Ovo je ujedno i dan odanija Blagovesti. Ako odanije Blagovesti padne u Lazarevu subotu, ili u Cvetnu nedelju, ili u ma koji dan Strasne ili Svetle sedmice, onda odanija Blagovesti uopšte nema, a kanon i stihire ovoga dana pevaju se „na povečerju prošlih dana šeste sedmice“.
Ako praznik Blagovesti padne u sredu ili četvrtak pete sedmice Velikog posta, onda se služba Velikog kanona prepodobnog Andreja Kritskog, takozvano „Andrejevo stajanje“ prenosi na utorak, pa se shodno tome ne savršava u sredu uveče kao obično, nego u ponedeljak uveče.
 
Jun
 
24. jun – Roždestvo časnog slavnog Proroka, Preteče i Krstitelja Jovana. Spomen na rođenje najvećeg među prorocima, svetog Tovana Krstitelja, od strane neplodnih i odveć starih roditelja, sveštenika Zaharije i njegove žene Telisavete. Sveti Jovan Krstitelj je pripremao judejski narod za dolazak Mesije, Gospoda našeg Isusa Hrista. Ovo je veliki praznik, koji ima i jedan dan poprazništva. Služi se bdenije sa litijom i blagosiljanjem hlebova, uz polijelej i veličanije, bez bilo kakvih osobenosti.
29. jun – Sveti slavni, svehvalni i prvovrhovni apostoli Petar i Pavle. Ovu dvojicu apostola sveta Crkva naročito poštuje i izdvaja među ostalima – Petra, kao prednačalnika apostola, to jest onoga koji je prvi počeo apostolsko služenje, a Pavla kao onoga koji se oko propovedi Jevanđelja potrudio više od ostalih. Oba ova velika apostola okončala su život mučeničkom smrću istoga dana – 29. juna 67. godine, u Rimu, za vladavine imperatora Nerona: sveti Petar je bio raspet na krst sa glavom na dole, dok je sveti Pavle, kao rimski građanin, posečen mačem. Prema drugim svedočanstvima sveti Pavle je posečen ravno godinu dana nakon mučeničke smrti apostola Petra – 29. juna 69. godine.
Petrovdan je veliki praznik, koji ima jedan dan poprazništva. Sledećeg dana, 30. juna, slavi se Sabor Dvanaest apostola. Za praznik svetih apostola Petra i Pavla verujući se pripremaju naročitim postom, koji se naziva Apostolskim, ili Petrovskim postom. On počinje od ponedeljka posle nedelje Svih Svetih. Od godine do godine, u zavisnosti od dana praznovanja Vaskrsa (od koga zavisi praznovanje nedelje Svih Svetih, koja uvek pada u prvi nedeljni dan posle Pedesetnice), ovaj post može da bude duži ili kraći. Najkraći Petrovski post traje osam dana, a najduži šest sedmica. Završava se 28. juna, ali samo u slučaju da praznik svetih apostola Petra i Pavla ne pada u sredu ili petak. Pravila za Petrovski post su ista kao i za Božićni (vidi gore). Riba se može jesti subotom i nedeljom, kao i na praznike. U ponedeljak, sredu i petak, ako nema nikakvog praznika, posti se na vodi (bez ulja).
 
Avgust
 
6. avgust – Preobraženje Gospoda i Boga i Spasitelja našeg Isusa Hrista. Spomen na to kako se poslednje godine Svoga zemaljskog života Gospod Isus Hristos, želeći da utvrdi veru Svojih učenika kako se ona ne bi pokolebala u vreme Njegovih krsnih stradanja, preobrazio pred njima na gori Tavor, pokazavši im slavu Svog Božanstva. Ovo je jedan od dvanaest velikih Gospodnjih praznika. On ima jedan dan pretprazništva, 5. avgusta, i sedam dana poprazništva. Odanije se savršava 13. avgusta. Od prvog avgusta do Preobraženja, na sam dan Preobraženja i dan odanija, peva se katavasija Vozdviženja: „Krest načertav Mojsej…“ ali u dane poprazništva i do odanija Preobražena peva se katavasija Preobraženja „Lici izrailjtesti“.
Za praznik Preobraženja karakteristično je to što se na kraju Liturgije, posle zaamvone molitve, osvećuje grožđe, koje u Palestini sazreva u to vreme. Zabranjeno je jesti grožđe pre Preobraženja. Osvećenje se sastoji u tome što se peva tropar praznika i za to vreme se grožđe kadi, a zatim se čita naročita molitva koja se nalazi na odgovarajućem mestu u Mineju i u Trebniku, i grožđe se kropi svetom vodom. Osvećeno grožđe se zatim deli svima prisutnima. Pošto kod nas u Rusiji, na severu, grožđa nema, umesto grožđa osvećuju se jabuke i drugi plodovi. Zato se čita „Molitva za one koji prinose prvine plodova“ iz Trebnika.
15. avgust – Uspenьe Presvete Slavne Vladičice naše Bogorodice i Svagdadjeve Marije. Spomen na prestavljenje Majke Božije, o kome ju je tri dana ranije obavestio Arhanđel Tavrilo, na čudesno okupljanje svih apostola osim Tome sa raznih krajeva vaseljene, na Njeno pogrebenie u Getsimaniji i na to kako je trećega dana Gospod uzeo Njeno prečisto telo na nebesa. Budući da je Prečista Majka Božija samo tri dana bila u grobu, a već trećeg dana sveti apostoli nisu tamo pronašli Njeno Prečisto telo, Njena smrt se naziva uspenьem, odnosno usnućem.
Ovo je Bogorodičin praznik koji se ubraja među Dvanaest velikih. On ima jedan dan pretprazništva 14. avgusta i devet dana poprazništva. Njegovo odanije pada 23. avgusta. Od 14. do 23. avgusta peva se katavasija Uspenja: „Preukrašenaja Božestvenoju slavoju…“
Verujući se dvonedeljnim postom pripremaju kako bi ovaj praznik proslavili kako dolikuje. Taj post se naziva Uspenskim, ili Gospojinskim.[4] On počinje 1. avgusta, a završava se 14. avgusta. Tokom ovog posta riba se može jesti samo na praznik Preobraženja Gospodnjeg; u ponedeljak, sredu i petak suhojedenije, u utorak i četvrtak kuvano bez ulja (na vodi), dok su u subotu i nedelju dozvoljeni ulje i vino. Tipik kaže da se 3. i 4. avgusta pevaju „Aliluja ili tropar“. To znači da se u ove dane može može obavljati služba koja je nalik velikoposnoj, sa poklonima i molitvom prepodobnog Jefrema Sirijskog, kako to biva i tokom Božićnog i Petrovskog posta, ali ne obavezno, nego po želji.
Na jutrenju praznika Uspenja Presvete Bogorodice „u nekim zemljama obavlja se nadgrobno pojanje, posebno gde je hram posvećen prazniku“, koje podseća na službu Velike Subote ispred plaštanice. Ovako biva, na primer, u Kijevo-Pečerskoj lavri, neposredno pre pevanja „Hvalite imja Gospodnje“ i veličanija. Na službu Velike Subote još više podseća čin nadgrobnog pojanja koji je (pre revolucije) obavljan 17. avgusta u Getsimanskom skitu u blizini Trojice Sergijeve lavre. Ovaj čin počinje odmah nakon što se otpeva „Bog Gospod“: svi tropari sastavljeni su po uzoru na tropare Velike Subote. Sve ovo se čini pred ikonom Uspenja koja se polaže na nalonj u sredini hrama, a ponekad i pred plaštanicom Majke Božije.
29. avgust – Usekovanje glave časnog i slavnog Proroka, Preteče i Krstitelja Jovana. Spomen na to kako je, po naredbi cara Iroda Antipe, pogubljen najveći među rođenima od žene – sveti Jovan Preteča Gospodnji, zato što je razobličavao cara zbog nezakonite veze sa ženom svog brata, i to na zahtev njene kćeri, koja je ugodila caru Irodu svojim plesom na gozbi. Za dan ovog praznika određen je strog post, u znak tuge i radi osude Irodovog stomakougađanja na gozbi. Takođe, obavlja se pominjanje pravoslavnih vojnika poginulih u borbi, budući da su, poput svetog Jovana, postradali za istinu.
 


 
NAPOMENE:

  1. I u Srbiji, u kojoj je bio čest i narodni post koji se zove Pokrovica, s pričešćem na ovaj praznik (nap. V. D.)
  2. Ovo je ruski običaj. U Srbiji sveštenoslužitelji obilaze domove parohijana osveštavajući vodicu o Vaskrsu, kao i uoči slave.
  3. Prva godina u tom krugu od 15 godina nazivana je prvim indiktom, druga – drugimindiktom, i tako redom do petnaestog, a onda iznova prvi indikt i tako dalje. Naziv indictio je, kako se pretpostavlja, potekao odatle što je car Konstantin skratio vreme vojne službe sa 16 na 15 godina, pa je svake 15 godine određivan poseban porez za izdržavanje vojnika koji odlaze u penziju, a naredba o uzimanju takvog poreza nazivana je indictio.
  4. Uspenije Presvete Bogorodice kod Srba se naziva još i Velika Gospodina.

5 komentar(a)

  1. Veoma lepo objašnjenje. Hvala

  2. Mirjana Medulović-Marinković

    Gde može da se kupi ova knjiga LITURGIKA?

  3. Da li se đakon sahranjuje obučen u stihar i orar?

  4. Da li neko može postati djakon i bez svršene bogoslovije..a da se ispoštuju svi uslovi redom…čteč….ipodjakon i inda naravno djakon?Hvala najlepše

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *