LITURGIKA

 

LITURGIKA
 
PRAZNICI I SVETKOVINE CRKVE HRISTOVE.
 
2. BOGOSLUŽENJE NEPOKRETNIH DANA U GODINI
 
Nepokretni dani bogosluženja počinju svoj krug od 1. septembra, koji predstavlja crkvenu Novu godinu (i u bogosluženju toga dana nosi naziv „Indikt“). U crkvenom Tipiku nepokretni dani godine dele se na dane koji nisu praznični, male praznike dve vrste, srednje praznike dve vrste i velike praznike koji se dele na tri vrste: Gospodnje, Bogorodičine i velikih svetih. Svi ovi praznici su u Tipiku obeleženi svojim naročitim uslovnim znacima, koji pokazuju kakva služba treba da se služi: veliki praznici obeleženi su kretom u krugu crvene boje. Srednji praznici prve vrste obeleženi su kretom u polukrugu crvene boje. Srednji praznici druge vrste obeleženi su samo kretom crvene boje. Mali praznici prve vrste obeleženi su sa tri tačke u polukrug crvene boje, a mali praznici druge vrste sa tri tačke u polukrugu crne boje. Šesta vrsta dana, koji se ne ubrajaju u praznike, uopšte nema oznaku.
Za dane bogosluženja koji nemaju nikakvog znaka karakteristično je to što se na „Gospodi vozvah“ iz Mineja pevaju samo tri stihire (ostale tri uzimaju se iz Osmoglasnika), kanon na jutrenju uzima se iz Mineja na 4, a sa njime se sjedinjuju tropari kanona iz Osmoglasnika na 10.
 
Mali praznici
 
Mali praznici, koji su obeleženi sa tri crne tačke u polukrugu, na „Gospodi vozvah“ imaju stihire na 6 iz Mineja, a na jutrenju kanon na 6 iz Mineja. Zato se ovi praznici nazivaju „šestiričnim svetima“. Stihire na 6 nazivaju se „šestirik“. U ove dane na Liturgiji se peva „po činu Tipika“: to znači da se ne pevaju više svakodnevni antifoni, nego Blažena sa troparima trepe, a ponekad trepe i šeste pesme kanona. Postoji naročiti prokimen, Apostol, Alilujar, Jevanđelje i Pričastan svetome.
U ove praznike spadaju:
 
6. septembar – spomen Svetog proroka Zaharije i svete pravedne Jelisavete;
17. decembar – spomen Svetog proroka Danila i svetih mladića Ananije, Azarije i Misaila.
Mali praznici, obeleženi trima crvenim tačkama u polukrugu, na „Gospodi vozvah“ imaju stihire na 6, na jutrenju kanon na 6, peva se katavasija prema Tipiku i Veliko slavoslovlje na kraju jutrenja (Veliko slavoslovlje se peva, a ne čita, kao na svakodnevnom jutrenju). Pri tome, pre Velikog slavoslovlja peva se „Vsjakoje dihanije“ i stihire na hvalite, čije je pevanje tesno povezano sa pevanjem Velikog slavoslovlja. Ovi praznici se nazivaju „slavoslovnim“. Broj takvih praznika je veoma značajan: najviše je praznika u čast ruskim svetima, dok ostalih praznika te vrste ima četrnaest godišnje Među njih spadaju i sledeći:
13. septembar – spomen obnove svetog hrama Vaskrsenja Hristovog u Jerusalimu na Golgoti;
23. septembar – praznik Začeća časnog i slavnog Proroka, Preteče i Krstitelja Gospodnjeg Jovana;
2. jul – praznik Polaganja časne rize Presvete Bogorodice u Vlaherni;
1. avgust – Iznošenje Časnog i Životvornog Krsta Gospodnjeg. Ova služba sjedinjena je sa službom svetim mučenicima Makavejima. Tamo gde je ovo hramovni praznik, određeno je da se služi naročita služba „Svemilostivom Spasitelju i Presvetoj Bogorodici Mariji“ sa veličanijem. Ovo je spomen na iznošenje Živototvornog Krsta Gospodnjeg iz carske palate u Konstantinopolju u crkvu Svete Sofije. Pri tome je savršavano vodoosvećenje. Služba Svemilostivom Spasitelju služi se u spomen na dve pobede: pobedu vizantijskog cara Manuila nad Saracenima, i pobedu Velikog kneza Andreja Bogoljubskog nad Bugarima sa Volge, koje su odigrale istoga dana, 1. avgusta 1164. godine. Oba vladara videla su nad svojim vojskama zrake svetlosti koji su izlazili iz ikona Spasitelja i Bogomajke. Prvi avgust kao da predstavlja početak praznovanja Životvornog Krsta: od toga dana pa do odanija Vozdviženja Krsta na svim prazničnim jutrenjima peva se katavasija: „Krst izobrazivši Mojsije…“ Posle Velikog slavoslovlja iznosi krst se iznosi na sredinu hrama i prisutni mu se klanjaju pri čemu se peva: „Krestu Tvojemu poklanjajemsja, Vladiko“, slično kao i u Krstopoklonu nedelju i na praznik Vozdviženja Časnog Krsta. Posle Liturgije se obično služi malo osvećenje vode. Krst ostaje na sredini hrama do večernja sledećeg dana, 2. avgusta: posle otpusta večernee on se svečano, uz pevanje tropara i kondaka, ponovo unosi u oltar. Od 1. avgusta počinje Uspenski post, tako da su 31. jula poklade. Ako 31. jul pada u posni dan, sredu ili petak, poklade bivaju 30. jula.
16. avgust – praznik Prenošenja Nerukotvorenog Obraza Gospoda našeg Isusa Hrista iz Edesa u Konstantinopolj 944. godine. Edeski car Avgar bio je bolestan, pa je poslao Ananiju kod Gospoda Isusa Hrista sa pismom u kome je molio Gospoda da dođe kod njega i da ga isceli. Avgar je takođe zapovedio Ananiji, koji je bio živopisac, da naslika Hristov lik. Ali ovom poslednjem to nije pošlo za rukom. Tada je Gospod položio ubrus na Svoje lice i na ubrusu se čudesno odrazio Njegov Božanstveni Lik. Pomolivši se pred ovim čudesnim izobraženiem, Avgar se iscelio. Za vladavine imperatora Konstantina Porfirogeneta ovaj Nerukotvoreni Obraz bio je prenet u Konstantinopolj, i u spomen na to ustanovljen je praznik 16. avgusta.
31. avgust – Polaganje pojasa Presvete Bogorodice. Posle Uspenja Majke Božije njen pojas je prelazio iz ruke u ruku. U petom veku, za vladavine cara Arkadija, prenet je iz Jerusalima u Konstantinopolj. U desetom veku carica Zoja je od njega dobila čudesno isceljenje, nakon čega je pojas bio svečano položen u zlatni kovčeg i ustanovlen je praznik.
 
Srednji praznici
 
Ovi praznici su u Tipiku obeleženi znakom krsta i za njih se bdenije ne služi, ali se, osim Velikog slavoslovlja, savršava još i polijelej. U 47. glavi Tipika ukazuje se na sledeće njihove karakteristike: na večernju se peva „Blažen muž“ (umesto obične katizme), na „Gospodi vozvah“ stihire iz Mineja na 6, a ko hoće na 8, i tri čitanja, to jest parimeja na večernju, te stihire na stihovnje iz Mineja (a ne iz Osmoglasnika, kao na svakodnevnoj i slavoslovnoj službi). Na jutrenju polijelej, veličanije i čitanje Jevanđelja, kanon na 8 i Veliko slavoslovlje. Ovi praznici se zato i nazivaju „polijelejnim“.
Među polijelejne praznike spadaju:
 
Služba svakoga od Dvanaestorice apostola;
14. novembar – Sveti apostol Filip, ovaj praznik je značajan po tome što su u ovaj dan poklade pred Božićni post, koji se zato ponekad naziva „Filipovim postom“. Međutim, ako taj dan padne u sredu ili petak, onda poklade bivaju dan ranije, 13. novembra.
24. februar – Prvo i drugo obretenje glave svetog Jovana Preteče. Nakon odsecanja Pretečine glave Irodijada ju je sakrila na besčasnom mestu. Saznavši za to Tovana, žena Huze, Irodovog domoupravitelja, uze tajno glavu Božijega čoveka, pohrani je u jedan sasud i pogrebe na Irodovom imanju na Maslinovoj gori kod Jerusalima. Prvi put su svetu glavu tamo pronašla dva monaha koja su za vladavine cara Konstantina Velikog došla iz Konstantinopolja u Jerusalim na poklonjenje svetim mestima. Od njih ona je prešla jednom građaninu Emese, a potom arijancu monahu Evstatiju koji ju je sakrio u zemlju. Posle nekoliko godina, 452. ponovo ju je pronašao Markel, nastojatelj obitelji u kojoj je živeo Evstatije, i preneta je iz Emese u Konstantinopole. U vreme ikonoboraca tajno je bila odneta u Komare i sakrivena u zemlju. Tamo je u vreme cara Mihaila i carice Teodore, nakon obnove ikonopoštovanja, po treći put pronađena i ponovo doneta u Konstantinopolj. Treće obretenje praznuje se 25. maja – takođe polijelejni praznik, kao i 24. februar. Praznik 24. februara pada između mesopusne srede i utorka četvrte sedmice Velikog posta. Ustav službe je različit u zavisnosti od toga da li ovaj dan pada u mesopusnu sedmicu, u sirnu sedmicu, ili u nedeljne, subotnje ili radne dane Velikog posta. Ako ovaj praznik padne u radne dane Velikog posta, onda se služi liturgija Pređeosvećenih Darova, a ako padne tokom prve sedmice posta, onda se njegova služba prenosi na Siropusnu nedelju, ili na subotu prve sedmice posta.
9. mart – Svetih četrdeset mučenika Sevastijskih. Ovi mučenici bili su vojnici Melitinske legije, bačeni da se smrznu u zaleđenojezero za vreme Likinija 320. godine. Tipik službe se gotovo u potpunosti podudara sa tipikom službe obretenja glave svetog Jovana Krstitelja.
10. jul – Polaganje rize Gospoda našeg Isusa Hrista, to jest hitona, u carskom gradu Moskvi. Persijski šah je 1625. godina patrijarhuFilaretu Nikitiču poslao na dar hiton Hristov. Desetog jula obavljeno je njegovo svečano polaganje u moskovsku Uspensku crkvu.
20. jul – Sveti slavni prorok Ilija. Sveti Ilija bio je prizvan na proroštvo za vladavine Ahava, 905. godine pre Hristovog Rođenja, a uzet je na nebo oko 896. godine. Razobličio je bezbožnost Jevreja na čelu sa carem Izrailjskog carstva. A u Judejskom carstvu u to vreme je vladao blagočestivi car Joasafat. U Tipiku su za svetog proroka Iliju predviđena dvojaka služba: šestirična i polijelejna, a tu je i primedba: „Ako je hram Svetog Ilije, ili izvoli nastojatelj, služimo bdenije“.
5. oktobra – Moskovski svetitelji i sveruski čudotvorci Petar, Aleksej, Jona, Filip, Germogen i Tihon. Najpre je ovaj praznik slavljen samo lokalno u Moskvi, i to samo prvoj trojici svetitelja. Odlukom Svetog Sinoda iz 1875. godine propisano je da se slave zajedno sa četvrtim, svetim Filipom. Kasnije su pridodati još i sveti patrijarsi Germogen i Tihon.
26. oktobar – Sveti Velikomučenik Dimitrije Mirotočivi. Zauzimao je visoki državni položaj prokonzula u Solunu i zbog širenja hrišćanstva po naredbi imperatora Maksimijana 306. godine bio je izboden kopljima. Njegov spomen se naročito poštuje na Balkanu.
U subotu uoči 26. oktobra pominju se svi vojnici poginuli na bojnom polju, a zajedno sa njima i svi upokojeni pravoslavii hrišćani. Ovo je takozvana Dimitrijevska subota, koja je ustanovljena nakon bitke na Kulikovom polju.
8. novembar – Sabor svetog Arhistratiga Mihaila i drugih bestelesnih sila. U ovaj dan crkva proslavlja sve bestelesne ili anđelske sile – svih devet anđeoskih činova na čelu sa Arhistratigom Mihailom, kao njihovim vođom. Ovde se pod rečju „sabor“ podrazumeva sabor svih Anđela (ali za Sabor Presvete Bogorodice 26. decembra, Sabor svetog Jovana Krstitelja 7. januara i Sabor svetog arhanđela Gavrila 26. marta pod „saborom“ se podrazumeva „sabranje verujućih“, koji se sastaju kako bi zajedno proslavili Presvetu Bogorodicu, svetog Preteču i svetog arhanđela Gavrila).
Među srednje polijelejske praznike spadaju takođe praznici u spomen javljanja i prenošenja nekih čudotvornih ikona Presvete Bogorodice. Takvi su:
 
26. jun – Javljanje Tihvinske ikone Presvete Bogorodice. Ona se javila u blistavoj svetlosti nad Ladoškim jezerom i kretala se vazduhom do grada Tihvina 1383. godine za vreme kneza Dimitrija Donskog. Po predanju, ona se ranije nalazila u Konstantinopolju, odakle se sama nevidljivo skrila.
8. jul – Javljanje ikone Majke Božije u gradu Kazan 1579. godine. Ubrzo nakon što je car Ivan Grozni oslobodio ovaj grad od Tatara, Majka Božija se javila jednoj devojčici i zapovedila joj da se kopa zemlja na mestu gde je pronađena ikona.
22. oktobar – Praznik Kazanske Ikone Presvete Bogorodice, u spomen na izbavljenje carskog grada Moskve od Poljaka 1612. godine, u doba takozvane „Smutnje“.
28. jul – Praznik Presvete Bogorodice, radi Njene Smolenske ikone Odigitrije. Ovu ikonu je iz Grčke dobio Černjigovski knez Vsevolod Jaroslavič od cara Konstantina, koji ga je, udajući 1046. godine za njega svoju ćerku Anu, blagoslovio ovom ikonom. Nakon njegove smrti ona je prešla Smolenskom knezu Vladimiru Monomahu. „Odigitrija“ znači „Putevoditeljica“.
27. novembar – Znamenje Presvete Bogorodice koje se zbilo u velikom Novgorodu 1170. godine. Za vreme opsade Novgoroda od strane Suzdaljaca jedna strela koju su odapeli napadači pogodila je ikonu koju je izneo sveti Jovan, arhiepiskop Novgorodski, i iz Bogomaterinih očiju su potekle suze na arhiepiskopov felon. Tada je gnev Božiji rasterao napadače.
Istoga dana praznujemo i „Znamenje“ ikone Majke Božije Kurske-Korene, koja se čudesno pojavila u šumi, pokraj korena drveta 1295. godine.
26. avgusta, 23. juna i 21. maja tri su praznika Čudotvorne ikone Vladimirske Majke Božije. Sva tri praznika ustanovlena su u spomen na čudesno izbavljenje Rusije od neprijatelja po molitvama pred najvećom svetinjom ruskog naroda – čudotvornom ikonom Vladimirske Majke Božije. Ovu ikonu je po predanju naslikao sam Jevanđelist Luka. Iz Konstantinopolja je stigla u Kijev 1144. godine, a knez Andrej Bogoljubski ju je iz Kijeva preneo u Vladimir. Dvadeset šestog avgusta praznuje se spomen izbavljenja Rusije od napada strašnog azijatskog osvajača Tamerlana 1395. godine, a 23. juna spomen izbavljenja Moskve od tatarskog kana Ahmata i konačnog pada tatarskog jarma 1480. godine. Dvadeset prvog maja slavi se spomen obnove ove svetinje 1514. godine u domu mitropolita Varlaama, i spomen izbavljenja Moskve od Krimskog kana Mahmet-Gireja 1521. godine. Pred ovom velikom svetinjom, koja se nalazi u Uspenskoj crkvi u Moskvi, birani su mitropoliti a zatim i patrijarsi sve Rusije.
 
Srednji praznici sa znakom krsta u polukrugu
 
To su praznici za koje se služi svenoćno bdenije. U Tipiku oni se obeležavaju znakom krsta u polukrugu crvene boje, i za njih se kaže: „imaju bdenije, a na jutrenju se dodaje kanon Bogorodici“, to jest pre kanona svetome koji se praznuje, čita se kanon Presvetoj Bogorodici, koji se nalazi na odgovarajućem mestu, u Mineju, ili onaj koji se štampa u Osmoglasniku, na kraju knjige, posle 4. i 8. glasa, sa irmosom „Koljesnice gonitelja faraona pogruzi“ („Kola progonitelja faraona potopi“), ili pak kanon Bogorodici koji se nalazi u Poretku Psaltira sa irmosom „Vodu prošed, jako sušu“ („Po vodi prošavši kao po suvom“).
U Tipiku je relativno malo praznika obeleženo ovim znakom (ako im se služi bdenije, onda po Tipiku ima i Malo večernje). To su sledeći praznici:
 
26. septembar – Prestavljenje svetog apostola i jevanđeliste Jovana Bogoslova,
13. novembar – Sveti Jovan Zlatoust, arhiepiskop Konstantinova grada,
6. decembar – Sveti Nikolaj Čudotvorac, arhiepiskop Mir Likijski,
30. januar – Sveta Tri Jerarha: Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov, Jovan Zlatoust,
23. april – Sveti slavni velikomučenik Georgije Pobedonosac,
8. maj – Sveti apostol i jevanđelist Jovan Bogoslov,
11. maj – Sveti ravnoapostolni Metodije i Kirilo, učitelji slovenski,
15. jul – Sveti ravnoapostolni Veliki knez Vladimir.
 
Osim ovih praznika u Mineju se nalaze i mnoga bdenija raznim svetima. Ona su data za slučaj kada se svetome služi bdenije ukoliko je hram njemu posvećen ili njegove svete mošti počivaju u hramu. Ponekad je bdenije dato i za praznike koji su obeleženi samo polijelejnim znakom, krstom, za slučaj „ako nastojatelj želi da služi bdenije“.
Srednji praznici sa znakom samo krsta i praznici sa znakom krsta u polukrugu toliko su bliski među sobom, da ako ovi ili oni od njih padnu u Gospodnji ili drugi praznik, onda se njihova služba obavlja samo po Markovoj glavi. Tako na primer u Tipiku, u poretku za 21. maj, dan spomena svetih Konstantina i Jelene, ispred koga se nalazi samo znak krsta štampan crvenom bojom, rečeno je: „neka se zna, da ako spomen svetog Cara Konstantina padne u četvrtak Vaznesenja ili u nedelju sedmu Svetih Otaca, njegovu službu pevati, kao i Jovanu Bogoslovu, po istim glavama“. A praznik Jovana Bogoslova ima znak krsta sa polukrugom štampan crvenom bojom, dakle ne samo polijelej nego i bdenije. Služba svetome sa znakom krsta u polukrugu prenosi se na drugi dan samo u slučaju ako praznik svetome padne u dane Strasne sedmice ili na sam Vaskrs, kao što se u tom slučaju prenosi i služba hramu. Tako, ukoliko služba Svetom Georgiju padne u Veliki Petak ili Veliku Subotu ili na sam Vaskrs, onda se ona prenosi na ponedeljak Svetle sedmice. Dan spomena Svetog velikomučenika Georgija pada između Velikog Petka i četvrtka pete nedelje posle Vaskrsa. U svim slučajevima poklapanja praznika sa raznim drugim prazničnim danima, u Tipiku i u Cvetnom triodu postoje Markove glave (takođe i u Mineju pod 23. aprilom). Posebne Markove glave postoje i za praznik Svetog apostola i jevanđeliste Jovana Bogoslova 8. maja, koji može da padne u dane od subote druge nedelje posle Vaskrsa, do petka sedme nedelje posle Vaskrsa.
 
Veliki praznici sa znakom krsta u krugu
 
Za ove praznike u Tipiku je rečeno: „Njima se služi bdenije i sva služba praznika po ustavu“. Ovi praznici se dele na tri trupe: 1. Gospodnji, 2. Bogorodičini i 3. velikih Svetih. Gospodnji i Bogorodičini se ponekad objedinjuju zajedničkim nazivom „Dvanaest praznika“, zbog toga što ih ukupno ima dvanaest. To su sledeći praznici:
 
1. Rođenje Presvete Bogorodice (Mala Gospodina) – 8. septembar,
2. Vozdviženje časnog Krsta Gospodnjeg (Krstovdan) – 14. septembar,
3. Vavedenje Presvete Bogorodice u hram – 21. novembar,
4. Roždestvo Hristovo ili Božić – 25. decembar,
5. Krštenje Gospodnje ili Bogojavljenje – 6. januar,
6. Sretenje Gospodnje – 2. februar,
7. Blagovesti Presvetoj Bogorodici – 25. mart,
8. Preobraženje Gospodnje – 6. avgust,
9. Uspenje Presvete Bogorodice – 15. avgust. Svi ovi praznici sunepokretni. Osim njih postoje još tri pokretna praznika:
10. Ulazak Gospodnji u Jerusalim (Cveti), koji se praznuje u nedelju pre Vaskrsa,
11. Vaznesenje Gospodnje – četrdeseti dan posle Vaskrsa (četvrtakčeste sedmice) i
12. Pedesetnica ili Silazak Duha Svetoga (Duhovi, Trojice), pedeseti dan posle Vaskrsa.
 
Službe za Dvanaest praznika nalaze se: za nepokretne praznike u Minejima, za Ulazak Gospodnji u Jerusalim – u Poenom triodu, za Vaznesenje i Pedesetnicu – u Cvetnom triodu. Praznik Pashe (Vaskrs), kao „praznik nad praznicima i slavlje nad slavljima“, najviši od svih, ne ubraja se među Dvanaest praznika. Među ovim praznicima 7 je Gospodnjih, 4 Bogorodičina, a jedan – Sretenje Gospodnje, zauzima naročito mesto: on je istovremeno i Gospodnji i Bogorodičin, mada po svojim osnovnim karakteristikama tipika pripada Bogorodičinim praznicima.
Među velike praznike sa bdenijem spadaju još i praznici u čast svetih. To su:
1. Rođenje svetog Jovana Krstitelja – 24. jun,
2. Usekovanje glave svetog Jovana Krstitelja – 29. avgust,
3. Sveti prvovrhovni apostoli Petar i Pavle – 29. jun.Osim toga u Ruskoj Crkvi među velike praznike spadaju još i
4. Pokrov Presvete Bogorodice – 1. oktobar, koji ne spada međuDvanaest praznika.
 
U velike praznike sa bdenijem ubraja se takođe
 
5. Obrezanje Gospodnje i spomen Svetog Vasilija Velikog – 1. januar.
 
Osnovnu ustavnu karakteristiku i obeležje velikih praznika u odnosu na srednje praznike koji imaju bdenije predstavlja to što se se, kako kaže 47. glava Tipika, srednjim praznicima „dodaje na jutrenju kanon Bogorodici“, dok se za velike praznike na jutrenju pevaju samo praznični kanoni, a posebnog kanona Bogorodici nema. Druga suštinska osobenost Dvanaest praznika (ali ne i svih velikih praznika) jeste to što se na jutrenju umesto „Čestnjejšuju“ na devetu pesmu pevaju naročiti pripevi praznika, a na Liturgiji se umesto „Dostojno jest“ peva zadostojnik – irmos devete pesme kanona. Karakterističnu crtu Gospodnjih dvanaest praznika predstavljaju naročiti praznični antifoni na Liturgiji i vhodni stih, a takođe i to što se na Gospodnje praznike koji padnu u nedelju umesto nedeljne službe peva samo praznična. A za velike Bogorodičine praznike i praznike svetih, kao i na praznik Sretenja Gospodnjeg, ako padnu u nedelju, služba im se sjedinjuje sa nedeljnom službom. Za velike Gospodnje praznike određeni su naročiti otpusti posle službe, koji se nalaze u Služebniku. Za prvi dan Gospodnjeg praznika određeno je Veliko večernje sa vhodom i Velikim prokimenom. Ali ako praznik padne u subotu, onda se Veliki prokimen peva u navečerje, to jest u petak, jer se u subotu uvek peva prokimen „Gospod vocarisja“.
Veliki praznici Gospodnji, Bogorodičini i Svetih imaju još i tu karakteristiku, da su molitvoslovlja koja proslavljaju dati praznik sadržana ne samo u poretku bogosluženja na sam dan praznika, nego i u poretku nekih dana koji prethode prazniku ili slede za njim. Dani koji prethode prazniku i u koje praznik već počinje da se opeva nazivaju se pretprazništvom, dok se dani koji slede nakon praznika, i u koje se nastavlja sa opevanjem praznika, nazivaju poprazništvom. Većina velikih praznika ima po jedan dan pretprazništva i po nekoliko dana poprazništva, kada se obično proslavljaju glavni učesnici događaja koji se praznuje. Tako na primer drugoga dana posle Rođenja Presvete Bogorodice (9. septembra) proslavljaju se njeni roditelji, sveti pravedni Joakim i Ana; posle Roždestva Hristovog praznuje se Sabor Presvete Bogorodice (26. decembar); posle Krštenja Gospodnjeg praznuje se Sabor svetog Jovana Preteče (7. januar); posle Sretenja Gospodnjeg proslavljaju se sveti pravedni Simeon Bogoprimac i proročica Ana (3. februar); posle Blagovesti praznuje se Sabor svetog Arhanđela Gavrila (26. mart). Službe ovim svetima prisajedinjuju se službama koje koje proslavljaju praznični događaj. Broj dana poprazništva kod različitih praznika nije jednak: on zavisi od praznika koji za njim slede ili od nastupanja posta i može biti jedan dan, četiri, šest, sedam ili devet dana. Praznovanje Pashe traje čitavih četrdeset dana, do praznika Vaznesenja Gospodnjeg, pri čemu se odanije Pashe sjedinjuje sa pretprazništvom Vaznesenja Gospodnjeg.
Karakterističnu crtu odanija praznika, u poređenju sa ostalim danima poprazništva, predstavlja to što se peva samo služba praznika. Sa službom odanija može da se sjedini samo služba svetome za koga je određeno bdenije, ili polijelej, ili slavoslovlje. A služba dnevnog svetog prenosi se na dan ranije, to jest uoči odanija. U dan odanija praznika ne služi se svenoćno bdenije, na večernju nema vhoda i čitanja parimeja, a na jutrenju – polijeleja, veličanija i Jevanđelja, dok se na devetoj pesmi umesto Lestnjejšuju“ pevaju pripevi praznika, „kao na sam praznik“, a jutrenje se završava Velikim slavoslovljem. Na Liturgiji nema prazničnih antifona, ali se pevaju prokimen, alilujar i pričastan praznika. Samo na odanija Bogorodičinih praznika čita se još praznični Apostol i Jevanđelje.
Razmotrimo osobenosti praznovanja velikih praznika onim redom kako slede u Tipiku, počev od septembra meseca, koji predstavlja prvi mesec crkveno-bogoslužbene godine.

5 komentar(a)

  1. Veoma lepo objašnjenje. Hvala

  2. Mirjana Medulović-Marinković

    Gde može da se kupi ova knjiga LITURGIKA?

  3. Da li se đakon sahranjuje obučen u stihar i orar?

  4. Da li neko može postati djakon i bez svršene bogoslovije..a da se ispoštuju svi uslovi redom…čteč….ipodjakon i inda naravno djakon?Hvala najlepše

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *