LITURGIKA

 

LITURGIKA
 
BOŽANSTVENA LITURGIJA.
 
6. LITURGIJA SVETOG VASILIJA VELIKOG
 
U prva tri veka hrišćanstva čin Liturgije nije bio zapisan, nego je predavan usmeno. O ovome jasno govori sveti Vasilije Veliki, arhiepiskop Kesarije Kapadokijske (329-379): „Reči prizivanja u promeni hleba pričešća i čaše blagoslova (tj. molitve Svete Tajne Evharistije), ko nam je od svetih pismeno ostavio?“ „Niko“. I objasnio je zašto: „Jer kako bi se moglo pismeno objavljivati učenje o onome što nekršteni ne smeju čak ni da pogledaju?“ Tako je Liturgija, prelazeći iz veka u vek, iz naroda u narod, iz Crkve u Crkvu, dobila različite oblike; ostajući u svojim osnovnim crtama nepromenjiva, razlikovala se po rečima, izrazima i obredima. Kako saopštava sveti Amfilohije, episkop Ikonije Likaonske, sveti Vasilise Veliki je molio Boga „da mu poda silu duha i razum, kako bi Liturgiju služio svojim sopstvenim rečima“. Posle šestodnevne usrdne molitve, Spasitelj mu se na čudesan način javio i ispunio njegovo traženje. Uskoro potom Vasilije je, obuzet nadahnućem i božanstvenim trepetom, počeo da vozglašava: „Neka se ispune usta moja hvale“, „Čuj, Gospode Isuse Hriste, Bože naš, iz svetog obitavališta Tvoga“ i druge liturgijske molitve. Liturgija koju je sastavio sveti Vasilije Veliki predstavlja skraćenje Liturgije iz apostolskih vremena. Evo kako o tome govori sveti Proklo, patrijarh Konstantinopoljski: „Apostoli i posle njih Učitelji Crkve, služili su Božansku službu veoma opširno; a hrišćani potonjih vremena, koji su se ohladili u svojoj veri, prestali su da dolaze na Liturgiju zbog njenog dugog trajanja. Sveti Vasilije je, snishodeći ovoj ljudskoj slabosti, skratio Liturgiju, a posle njega, još više (ju je skratio) sveti Zlatoust“.
U najranija vremena liturgijske molitve sastavljane su po neposrednom nadahnuću Duha Svetoga, kao i bogoprosvećenom znanju episkopa i drugih crkvenih starešina. Postepeno ustanovljen je manje više određen čin. Taj čin, koji je čuvan u Kesarijskoj Crkvi, sveti Vasilije Veliki je pregledao i izložio pismeno, sastavivši pri tome niz svojih molitava, koje svakako odgovaraju apostolskom predanju i najstarijoj liturgijskoj praksi. Shodno tome, Liturgija svetog Vasilija Velikog pripada ovom velikom vaseljenskom učitelku i svetitelju pre svega po svojoj stilskoj formulaciji, iako su sve njene najvažnije reči i izrazi bili preneti iz najstarijih apostolskih Liturgija svetog apostola Jakova, brata Božijeg, i svetog Jevanđeliste Marka.
Liturgija svetog Vasilija Velikog bila je prihvaćena na čitavom pravoslavnom Istoku. Ali uskoro je sveti Jovan Zlatoust, snishodeći istoj ljudskoj slabosti, napravio u njoj nova skraćenja, koja se ipak tiču uglavnom samo tajnih molitava.
Osobenosti Liturgije svetog Vasilija Velikog, u poređenju sa Liturgijom svetog Jovana Zlatoustog, jesu sledeće: Evharistijska i zastupnička molitva su mnogo duže, usled čega su i napevi koji se za to vreme upotrebljavaju otegnutiji. Evharistijska molitva Liturgije svetog Vasilija Velikog odlikuje se naročitom dogmatskom dubinom, nadahnutošću i uzvišenošću sozercanja, a zastupnička svojom zadivljujućom sveobuhvatnošću. I neke druge tajne molitve imaju drugačije tekstove, počev od molitve za oglašene.
Reči kojima je Sveta Tajna Evharistije ustanovljena proiznose se kao vozglas zajedno sa rečima koje im prethode: „Dade svojim svetim učenicima i apostolima rekavši: Uzmite, jedite…“ i zatim: „Dade svojim svetim učenicima i apostolima rekavši: Pijte iz nje svi…“
Nakon prizivanja Duha Svetoga, sveštenik nad Svetim Darovima izgovara sledeće reči – nad svetim Hlebom: „Hleb ovaj samim prečasnim Telom Gospoda i Boga i Spasa našega Isusa Hrista“, a nad svetom Čašom: „A Čašu ovu samom prečasnom Krvlju Gospoda i Boga i Spasa našega Isusa Hrista“. I zatim: „Prolivenom za život sveta“. Dalje ide kao i obično.
Umesto „Dostojno jest“ koristi se pesma „O Tebje radujetsja, Blagodatnaja, vsjakaja tvar“ („Tebi se, Blagodatna, raduje sva tvar“), koju u praznične dane, Veliki Četvrtak i Veliku Subotu zamenjuje zadostojnik.
Liturgija svetog Vasilija Velikog u današnje vreme služi se samo deset puta godišnje: Prvi i drugi put u navečerje Roždestva Hristovog i Bogojavljenja, treći put na dan spomena svetog Vasilija Velikog 1. januara, četvrti, peti, šesti, sedmi i osmi put u prvih pet nedeljnih dana Velikog posta, počev od Nedelje Pravoslavlja, a deveti i deseti put na Veliki Četvrtak i Veliku Subotu tokom Strasne sedmice. A sve ostale dane tokom godine, izuzev nekoliko dana kada se ne služi nikakva Liturgija, ili je određena Liturgija Pređeosvećenih Darova, u današnje vreme služi se Liturgija svetog Jovana Zlatoustog.

5 komentar(a)

  1. Veoma lepo objašnjenje. Hvala

  2. Mirjana Medulović-Marinković

    Gde može da se kupi ova knjiga LITURGIKA?

  3. Da li se đakon sahranjuje obučen u stihar i orar?

  4. Da li neko može postati djakon i bez svršene bogoslovije..a da se ispoštuju svi uslovi redom…čteč….ipodjakon i inda naravno djakon?Hvala najlepše

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *