LITURGIKA

 

LITURGIKA
 
SVENOĆNO BDENIJE.
 
16. SUBOTNJA SLUŽBA
 
Subotnja služba ima svoje osobenosti, koje je čine različitom u odnosu na službe ostalih sedmičnih dana. Poredak subotnje službe izložen je u Tipiku, u glavi 12: „O službi subotnjoj, kada se poje Bog Gospod“, u glavi 13: „O službi subotnjoj, kada se peva Aliluja“ i u glavi 50: „O subotama Pedesetnice“. Od službe drugih sedmičnih dana subotnja služba se razlikuje po tome što u subotu kao da se vrši odanije vaskrsne (nedeljne) službe i onog glasa Osmoglasnika koji je bio vladajući tokom minule sedmice. Osim toga, subotom pesme svetima iz Mineja uvek prethode pesmama Osmoglasnika, dok se ostalim danima na prvom mestu obično pevaju pesme iz Osmoglasnika.
Zatim, na večernju u petak (uoči subote) i na jutrenju u subotu, pevaju se bogorodični vaskrsni vladajućeg glasa, to jest glasa pevanog tokom sedmice koja je na izmaku: 1. Posle stihira na „Gospodi vozvah“ peva se Dogmatik; 2. Posle „Ninje otpuščaješi“ i tropara peva se bogorodičan vaskrsan, ne po glasu tropara, nego po vladajućem glasu, a isto tako i na jutrenju posle „Bog Gospod“ i 3. posle Velikog slavoslovlja, ako u subotu padne sveti sa polijelejem ili bdenijem. Na subotnjem jutrenju posle katizmi određena je mala jektenija, slično kao što se ukazuje za pretprazništva, poprazništva i odanija praznika. Uopšte, subota se u našem bogosluženju jasno izdvaja među ostalim danima, što je posebno primetno tokom Velikog posta, kada se subotom izostavljaju uobičajeni zemni pokloni i čak se služi Liturgija svetog Jovana Zlatousta, koja se inače ne služi običnim danima Velikog posta. U subotu je i sam post manje strog. Sve se ovo objašnjava time što se subota praznuje i kod nas hrišćana, u znak njene posebne važnosti u Starom Zavetu, iako je za nas nedelja postala veća od subote, pa je stoga praznujemo svečanije nego starozavetnu subotu.
Subota je „dan mira, pokoja“, stoga se pominjanje upokojenih kod nas vrši prvenstveno subotom. Neke subote u godini[1] posebno se posvećuju pominjanju upokojenih. Takve su: 1. Subota mesopusna (zadušnice), 2. druga, treća i četvrta subota Velikog posta, 3. subota uoči Pedesetnice (zadušnice) i 4. D(m)itrovdanska subota, uoči dana svetog velikomučenika Dimitrija Solunskog 26. oktobra (zadušnice). Zato Tipik razlikuje dva vida službe u subotu: 1. „Kada se peva Bog Gospod“, to je obična služba u čast svetoga koji se slavi toga dana, sa njegovim stihirama na 6 i troparom; drugi vid subotnje službe je 2. „Kada se peva aliluja“, to je posebna zaupokojena služba na kojoj se više ne peva tropar dnevnog svetog, nego subote „Apostoli, mučenici i proroci…“ zatim zaupokojeni: „Pomjani Gospodi jako blag duši rab Tvojih…“ i poje se „Aliluja“ sa zaupokojenim stihovima umesto običnog „Bog Gospod“; zatim, pevaju se „neporočni“, to jest sedamnaesta katizma koja počinje rečima: „Blaženi neporočni…“ i posle nje zaupokojeni tropari: „Svjatih lik obrete istočnik žiznji…“ sa zaupokojenim jektenijama na kojima se poimence spominju upokojeni; posle šeste pesme takođe zaupokojena jektenija i kondak „So svjatimi upokoj…“; na stihovnje se takođe pevaju zaupokojene stihire koje se na subotnjem jutrenju obično izostavljaju i zamenjuju hvalitnim mučeničnim stihirama. Na Liturgiji u subotu, kada se peva „Bog Gospod“, čitaju se prokimen, Apostol, Jevanđelje najpre svetog, a tek potom dana, a u subotu kada se peva „Aliluja“ prokimen, Apostol i Jevanđelje najpre redovni, a potom zaupokojeni.
U dane Pedesetnice, kada služba svakodnevno nosi karakter vaskrsne, svake subote kao da se u pravom smislu te reči služi odanije vaskrsne službe sedmice koja je na izmaku.
Važnu karakteristiku subotnje službe predstavlja i to što se na njenom jutrenju čita kanon hramovnog praznika ili hramovnog svetog.
 


 
NAPOMENE:

  1. Na ruskom: „roditelьskie subbotы“ (bukv, „roditeljske, očinske, predačke subote“) – dani spomena mrtvih.

5 komentar(a)

  1. Veoma lepo objašnjenje. Hvala

  2. Mirjana Medulović-Marinković

    Gde može da se kupi ova knjiga LITURGIKA?

  3. Da li se đakon sahranjuje obučen u stihar i orar?

  4. Da li neko može postati djakon i bez svršene bogoslovije..a da se ispoštuju svi uslovi redom…čteč….ipodjakon i inda naravno djakon?Hvala najlepše

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *