LITURGIKA

 

LITURGIKA
 
SVENOĆNO BDENIJE.
 
12. POLUNOĆNICA
 
U ponoć, ili uopšte noću, pre početka jutrenja, određeno je da se obavlja bogosluženje koje se naziva „polunoćnica“. Postoje tri oblika polunoćnice: svakodnevna, koja se služi običnim danima, od ponedeljka do petka, subotnja i nedeljna. Svakodnevna i subotnja su duže i sastoje se iz dva dela, a nedeljna samo iz jednog.
Na nedeljnoj polunoćnici čita se molitva „Vsemoguščaja i Životvorjaščaja Svjataja Trojice“ otpust mali i uobičajeni oproštaj.
Drugi deo polunoćnice (svakodnevne i subotnje) sastoji se od psalma 120 „Vozvedoh oči moji v gori…“ (Uzdigoh oči moje ka gorama…) i psalma 133 „Se ninje blagoslovite…“ (Evo sada blagosiljajte…), zatim Trisvete pesme, Oče naš, zaupokojenih tropara i zaupokojene molitve „Pomeni, Gospode…“
Sve tri polunoćnice završavaju se mali otpustom, uobičajenim oproštajem i posebnom jektenijom, istom onakvom kakva biva i na kraju povečerja. Prema svetogorskom Tipiku na kraju svakodnevne i subotnje polunoćnice pevaju se tropari: „Pomiluj nas, Gospodi, pomiluj nas!“ Slava: „Gospodi, pomiluj nas…“ I ninje: „Miloserdija dveri otverzi nam…“ („Milosrđa dveri otvori nam…“) i prozbena jektenija koja se sastoji od dve prozbe: „Pomiluj nas, Bože, po velicjej milosti Tvojej…“ („Pomiluj nas, Bože, po velikoj milosti Tvojoj…“), na koju se peva „Gospodi, pomiluj“ tri puta, i „Ješče molimsja o ježe sohranitisja svjatjej obitelji sej i gradu semu…“ („Još se molimo da se sačuva grad ovaj, i sveta obitelj ova…“), na koju se peva „Gospodi, pomiluj“ četrdeset puta, posle čega sledi vozglas „Usliši ni, Bože, Spasitelju naš…“ („Usliši nas, Bože, Spasitelju naš…“ azatim „Slava Tebje, Hriste Bože, upovanije naše…“ („Slava Tebi, Hriste Bože, nado naša…“) i otpust sa uobičajenim oproštajem.
Svrha polunoćnice, prema objašnjenju „Uputstva“, jeste da: 1) podseća verujuće na to kako se Gospod naš, odlazeći na dobrovolьna stradanja, u ponoć u vrtu molio tako usrdno da je Njegov znoj bio kao kapi krvi koje kaplju na zemlju; 2) podstakne verujuće da budu uvek spremni za dan poslednjeg Strašnog suda, koji može da dođe kao ženiku ponoć; 3) Nauči verujuće da podražavaju budnost Anđela, koji neumorno poju: „Sveti je, sveti, sveti!“
Tipik kaže da se od srede Strasne sedmice do Tomine nedelje po-lunoćnica ne služi u hramu, nego po kelijama.
U praznične dane, kao na primer 9. septembra, 26. decembra, 7. januara, u Duhovski ponedeljak, u odanije Vaskrsa, određeno je da se nakon prve Trisvete pesme umesto „Se Ženik grjadjet v polunošči“ („Evo Ženik dolazi u ponoć“) peva tropar praznika, a posle druge Trisvete pesme, umesto zaupokojenih tropara kondak praznika. Tada se ne govori zaupokojena molitva: „Pomjani, Gospodi, v nadježde voskresenija…“ („Pomeni, Gospode, usnule u nadi vaskrsenja…“).[1]
 


 
NAPOMENE:

  1. Vidi u Tipiku poredak za ove dane.

5 komentar(a)

  1. Veoma lepo objašnjenje. Hvala

  2. Mirjana Medulović-Marinković

    Gde može da se kupi ova knjiga LITURGIKA?

  3. Da li se đakon sahranjuje obučen u stihar i orar?

  4. Da li neko može postati djakon i bez svršene bogoslovije..a da se ispoštuju svi uslovi redom…čteč….ipodjakon i inda naravno djakon?Hvala najlepše

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *