LITURGIKA

 

LITURGIKA
 
UVOD
 
Predmet Liturgike predstavlja istorija pravoslavnog hrišćanskog bogosluženja. Pravoslavno bogosluženje je ukupnost molitava, pevanja pesama i sveštenih radnji koje u Crkvi Božijoj na zemlji obavljaju jerarhijska lica, kao zakoniti namesnici Hristovi.
Bogosluženje se vrši za verni narod i zajedno sa njim, prema ustanovljenom poretku (činu). Kroz bogosluženje verujući se pozivaju da izraze svoja osećanja vere u Boga, nade i ljubavi prema Njemu, da stupe u svetotajinsko opštenje sa Njim i dobiju blagodatne sile za hrišćanski život koji vodi ka spasenju.
Bogosluženje ima velik značaj za čoveka. Ono je izraz molitvenog života Crkve Hristove. Pravoslavno bogosluženje drevne Vizantije potreslo je naše pretke svojom veličanstvenom lepotom i dovelo ih do Hrista, do pravoslavne vere.
Svoja vera može se pokazati na različite načine, počev od usrdne i dostojanstvene molitve. Ali savremeni čovek na Zapadu, koji ne zna ništa o Bogu i religiji, a naročito naši ljudi u otadžbini, koji su razvraćeni propagandom bezbožništva, ako čuju reči propovednika o veri, o Bogu, o molitvi, o bogosluženju, ne mogu odmah da se zainteresuju, zagreju za veru u Boga i prihvate sve ono što im se govori. Njihova predubeđenja ostaju, oni se kolebaju. Ipak često se događa da takvi ljudi, kada vide uzvišeni poredak bogosluženja, pobožnu molitvu i lepotu pravoslavnog obreda, bivaju poraženi veličanstvenošću crkvenog bogosluženja, pa se „reč Božija“ dotakne njihovih srca. Tako je bivalo ranije, tako biva i sada. Ravnodušan, ili možda čak i neverujući čovek slučajno svrati u hram, ili dođe iz čiste radoznalosti, pa se nađe okružen duhovnim spokojstvom i verom, nadahnutim čitanjem i pojanjem, i iskrenom molitvom verujućih. On iznenada postaje učesnik zajedničke molitve, počinje da oseća stremljenje ka veri i Bogu, da sluša pouke propovednika, i često se prisajedinjuje svetoj Crkvi.
Po rečima apostola Pavla, kod hrišćana sve treba da bude blagoobrazno i uredno (1.Kor. 14,40). Blagoobrazni poredak pravoslavnog bogosluženja nastajao je vekovima. Njegovi sastavljači su sveti apostoli, i sveti pesnici – Oci Crkve. Poredak bogosluženja formirali su podvižnici, heroji duha, u pustinjama i manastirima.
Vekovima sakupljano bogatstvo molitava, ideja, slika i misli, koje se nalaze i čuvaju u debelim crkvenim knjigama sa kožnim povezima, kroz revnosno bogosluženje treba da se odrazi i na duše savremenih bogomolitelja. Ko voli crkvenu molitvu, taj će da pronikne u njen sadržaj, da zavoli nju i njen skladni poredak.
Imajmo na umu da je u bogosluženju glavno – živo, lično učešće kako onih koji se mole, tako i onih koji obavljaju bogosluženja: služitelja, čtečeva (čitača), pojaca. Do srca ljudi koji se mole dopire jedino ono što su doživeli i osetili i sami oni koji obavljaju bogosluženje.

5 komentar(a)

  1. Veoma lepo objašnjenje. Hvala

  2. Mirjana Medulović-Marinković

    Gde može da se kupi ova knjiga LITURGIKA?

  3. Da li se đakon sahranjuje obučen u stihar i orar?

  4. Da li neko može postati djakon i bez svršene bogoslovije..a da se ispoštuju svi uslovi redom…čteč….ipodjakon i inda naravno djakon?Hvala najlepše

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *