LITURGIKA

 

LITURGIKA
 
SVENOĆNO BDENIJE.
 
7. SLAVOSLOVNA SLUŽBA
 
U dane takozvanih „malih“ praznika, koji se u bogoslužbenim knjigama označavaju naročitim znakom crvene boje (tri „nepotpuno okružene“ tačke), obavlja se služba koja se naziva „Slavoslovnom“. Ovaj naziv potiče odatle što se na jutrenju pomenutih praznika peva Veliko slavoslovlje, iako nema polijeleja. Poredak te službe nije uvek isti, jer ona predstavlja nekakvu sredinu između praznične i obične službe, i ponekad se po svome karakteru više približava prazničnoj, a ponekad više običnoj. Stoga se u dane za koje je određena slavoslovna služba treba posebno pažljivo rukovoditi uputstvima Tipika. Tako, na primer, prilikom slavoslovie službe obično ide svakodnevno večernje sa čitanjem obične katizme, na „Gospodi vozvah“ stihira na šest, i nema vhoda, a na jutrenju kanon na 6; no, ponekad biva i Veliko večernje, sa vhodom, pa čak i sa čitanjem parimeja. Na slavoslovnom Jutrenju se pre Velikog slavoslovlja peva „Vsjakoje dihanije“ i stihire na hvalite, čega nema na svakodnevnom jutrenju.
Postoji značajan broj malih praznika kojima je namenjena slavoslovna služba. Među njima je najviše praznika ruskim svetima. Slavoslovnih praznika neruskim svetima ima ukupno oko 14. Takvi su na primer praznik Obnovljenja svetog hrama Hristovog Vaskrsenja u Jerusalimu 13. septembra, začeće svetog Jovana Krstitelja 23 septembra, Polaganje Časne Rize Presvete Bogorodice u Vlaherni 2. jula, praznik Iznošenja Časnog Drveta Životvornog Krsta Gospodnjeg 1. avgusta, praznik prenosa Nerukotvorenog Obraza, ili Svetog Ubrusa 16. avgusta, Polaganje pojasa Presvete Bogorodice 31. avgusta, i Crkvena Nova godina 1. septembra, koja je u Tipiku označena polijelejnim znakom, ali se prema uputstvu Tipika savršava samo slavoslovno jutrenje, iako je večernje veliko, sa vhodom i parimejima.
Slavoslovno jutrenje se takođe služi u dane odanija svih dvanaest velikih praznika Gospodnjih i Bogorodičinih, kao i na drugi dan Roždestva Hristovog 26. decembra, na drugi dan Bogojavljenja 7. januara, na drugi dan Pedesetnice – Duhova, na odanije Vaskrsa, u sirnu subotu kada se praznuje spomen svih svetih koji su zasijali u isposništvu, zatim u subotu Akatista u petoj sedmici Velikog posta, u Lazarevu subotu i u Veliku Subotu Strasne sedmice.
Na slavoslovnom jutrenju početak jutrenja do kraja kanona ide po poretku svakodnevnog jutrenja, izuzev katavasije na kanone koja biva po prazničnom, a počev od pevanja „Vsjakoje dihanije“ kraj jutrenja u svemu sledi praznični poredak, kao što je gore rečeno.

5 komentar(a)

  1. Veoma lepo objašnjenje. Hvala

  2. Mirjana Medulović-Marinković

    Gde može da se kupi ova knjiga LITURGIKA?

  3. Da li se đakon sahranjuje obučen u stihar i orar?

  4. Da li neko može postati djakon i bez svršene bogoslovije..a da se ispoštuju svi uslovi redom…čteč….ipodjakon i inda naravno djakon?Hvala najlepše

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *