LITURGIKA

 

LITURGIKA
 
SVENOĆNO BDENIJE.
 
1. SVENOĆNO BDENIJE I NJEGOVO POREKLO
 
„Svenoćnim bdenijem“ se naziva svečano bogosluženje koje se savršava u noći uoči nedeljnih dana, a takođe i velikih praznika, koji u tipiku imaju znak krsta u krugu, štampan crvenom bojom, i srednjih praznika, koji imaju znak krsta u polukrugu, štampan crvenom bojom. U velike praznike, uoči kojih se služi svenoćno bdenije, spada svih dvanaest takozvanih „Gospodnjih“ i „Bogorodičinih“ praznika, a takođe Rođenje Jovana Krstitelja 24 juna, Usekovanje glave Jovana Krstitelja 29. avgusta, Svetih prvovrhovnih Apostola Petra i Pavla 29 juna, Obrezanje Gospodnje, spomen Svetog Vasilija Velikog 1, januara i Pokrov Presvete Bogorodice 1. oktobra.
Srednji praznici sa znakom krsta u polukrugu štampanog crvenom bojom, uoči kojih se takođe služi svenoćno bdenje, jesu sledeći: spomen svetog Apostola i Jevanđeliste Jovana Bogoslova 26. septembra, svetog Jovana Zlatousta 13. novembra, svetog Nikolaja Čudotvorca 6. decembra, Sveta Tri Jerarha Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova i Jovana Zlatoustog 30. januara, svetog Georgija Pobedonosca 23. aprila i drugi dan spomena svetog Apostola i Jevanđeliste Jovana Bogoslova 8. maja. Osim toga svenoćno bdenije se služi još u dva slučala: 1) Uoči hramovnih praznika ili u čast svetoga čije mošti počivaju u datom hramu, i 2) uoči srednjih praznika koji imaju znak krsta štampanog crvenom bojom i primedbu: „Ašče izvolit“, ili „Ako nastojatelj izvoli, služimo bdenije“, izuzev u slučaju ako se hramovni sveti slavi na Duhove. U tom slučaju Veliko večernje koje se obično služi posle Liturgije na dan Pedesetnice, služi se u svoje vreme.
Reč „bdenije“ znači „budnost“, to jest provođenje vremena bez sna. Svenoćno bdenije vodi poreklo iz najstarije epohe hrišćanstva, kada su prvi hrišćani neretko čitavu noć bdeli provodeći vreme u molitvi na grobovima mučenika, u katakombama, naročito uoči nedelje, prvog dana sedmice, proslavljajući hvalebnim pesmama Vaskrslog Hrista. Vozglas jereja pri kraju svenoćnog bdenija: „Slava Tebi Koji si nam pokazao svetlost!“ odnosi se na pojavu prvih sunčanih zraka na istoku u svitanje. U nekim mestima, kao na primer na Svetoj Gori, svenoćno bdenije i do danas traje po čitavu noć. No, u većini savremenih manastira, a naročito u parohijskim hramovima, bdenije se, po ljudskoj slabosti, a i zbog nemara prema držanju Tipika i crkvenoj molitvi, sve više i više skraćuje, pa je tako svedeno na minimum, što se svakako ne može prihvatiti kao zakonito stanje.
Shodno uputstvu 2. glave Tipika svenoćno bdenije treba da počne „malo po zalasku sunca“. Iako je poredak i sadržaj onoga što se peva i čita na Svenoćnom bdeniju u mnogome sličan poretku i sadržaju takozvanog „Velikog večernja“ i „Polijelejnog jutrenja“, ipak, Tipik strogo razlikuje „bdenije“ i „polijelej“. Osnovna razlika između njih je u tome što su Veliko večernje i Polijelejno jutrenje dva samostalna bogosluženja koja se služe odvojeno jedno od drutog, jedno uveče a drugo ujutro, dok je Svenoćno bdenije jedna celina, neraskidivo bogosluženje, koje se pri tome služi i veoma svečano. Svenoćno bdenije je složeno bogosluženje koje se sastoji od tri neraskidivo povezana i sjedinjena čina: Večernja, Jutrenja i Prvog časa.
U bogoslužbenim knjigama reč „bdenije“ se ponekad zamenjuje rečju „sabor“, čime se ukazuje na to da je reč o bogosluženju koje služi čitav sabor sveštenoslužitelja, kako bi bilo što svečanije. Na primer, u Tipiku i u Minejima se često sreće izraz „vrši se sabor, gde leže mošti njegove i gde je hram njegov“, to jest tamo gde počivaju mošti datog svetitelja, ili je hram posvećen njegovom imenu, po Tipiku treba služiti svenoćno bdenije. Reč „bdenije“ ponekad se takođe u bogoslužbenim knjigama zamenjuje grčkim nazivom „agripnija“ (αγρυπνία).

5 komentar(a)

  1. Veoma lepo objašnjenje. Hvala

  2. Mirjana Medulović-Marinković

    Gde može da se kupi ova knjiga LITURGIKA?

  3. Da li se đakon sahranjuje obučen u stihar i orar?

  4. Da li neko može postati djakon i bez svršene bogoslovije..a da se ispoštuju svi uslovi redom…čteč….ipodjakon i inda naravno djakon?Hvala najlepše

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *