LESTVICA

Sveti Jovan Lestvičnik
LESTVICA

Pouka VI

O SEĆANJU NA SMRT

(793) Svakoj reči prethodi misao. A sećanje na smrt i na grehe prethodi plaču i ridanju. Stoga sećanje na smrt prema logičkom redu i stavljamo na ovo mesto.
Sećanje na smrt jeste svakodnevna smrt; sećanje na kraj života – neprestano uzdisanje.
Strah od smrti jeste svojstvo prirode, koje proizlazi od neposlušnosti, a drhtanje pred smrću jeste znak neokajanih grehova. Hristos se plaši smrti, ali ne drhti, da jasno ispolji svojstva dve prirode [1].
Kao što je hleb potrebniji od svake druge hrane, tako je i sećanje na smrt potrebnije od svakoga drugog podviga. Sećanje na smrt podstiče monahe koji žive u zajednici na trud i duboko razmišljanje, pa štaviše i na radosno podnošenje uvreda. A kod onih koji žive u bezmolviju, ono dovodi do prestanka brige o bilo čemu zemaljskom, do neprekidne molitve i čuvanja uma. Te vrline su i mati i kći sećanja na smrt.
Kao što se kalaj razlikuje od srebra, iako na izgled liči na njega [2], tako je i razlika između prirodnog i protivprirodnog straha od smrti jasna i očevidna za one koji umeju da rasuđuju.
Prvi znak da se čovek u dubini duše seća smrti, jeste hotimično nepristrašće prema svemu što je stvoreno, i svecelo odricanje od svoje volje. Iskusan je onaj koji svaki dan sa sigurnošću očekuje smrt, a svet je onaj koji je u svakom trenutku želi.
Nije svaka želja smrti dobra. Ima ljudi koje moć navike stalno navodi na greh, pa se mole za smrt po smirenju. A ima ih, dalje, koji više i ne žele da se pokaju (jer misle da im je to nemoguće), te dozivaju smrt iz očajanja. Neki se smrti ne boje zato što u svojoj nadmenosti misle da su postali bestrasni. A ima i takvih ljudi (ukoliko se danas uopšte mogu naći), koji po dejstvu Duha Svetog čeznu za svojom smrću.
Neki istražuju i postavljaju pitanje, zašto je Bog sakrio od nas trenutak smrti – kada je pomisao na smrt toliko blagotvorna za nas? Oni, međutim, ne znaju da Bog upravo kroz to na čudesan način izvodi naše spasenje. Jer, (796) nijedan čovek kome bi čas smrti za dugo unapred bio poznat, ne bi žurio da primi krštenje ili da se posveti monaškom životu; čitav svoj život provodio bi u bezakonjima, a krštenju i pokajanju bi pristupio tek na samrti.
Kad plačeš, nemoj nikada verovati onom psu koji ti šapuće da je Bog čovekoljubiv (jer je njegov cilj da iščupa iz tebe plač i strah neplašljivi), osim kad vidiš da se rušiš u dubinu očajanja.
Onaj koji hoće stalno da u sebi drži pomisao na smrt i na Sud Božiji, a predaje se brigama i poslovima zemaljskim, liči na čoveka koji bi hteo da pliva a da i ne pokreće ruke.
Delatno sećanje na smrt preseca neuzdržanje u hrani. Ukoliko je ono presečno sa smirenjem, zajedno s njim se odsecaju i druge strasti. Neosetljivost srca oslepljuje um, a velika količina hrane presušuje izvore suza. Žeđ i bdenje pritiskaju srce. Kada je srce potišteno, čitave reke suza naviru iz nas. To što kažem, neprijatno je za proždrljivce, a neverovatno za lenjivce. No, čovek od dela usrdno će to ispitati. Onaj koji je to otkrio na svome ličnom iskustvu, imaće radost. A onaj koji još traži, biće još nesrećniji.
Kao što oci tvrde da savršena ljubav ne može pasti, tako i ja mislim da je savršeno osećanje smrti slobodno od straha.
Mnoge su dejstva delatnog uma: misao ljubavi prema Bogu, sećanje na smrt, sećanje na Boga, sećanje na Carstvo nebesko, na revnost svetih mučenika, sećanje na svudaprisutnost samoga Boga (prema onome: Videh Gospoda pred sobom – Ps.15,8), sećanje na odlazak iz tela, na suđenje, na muke, na presudu. (Počesmo od velikih stvari, a završismo sa onima koje nas sprečavaju da padnemo u greh).
Neki egipatski monah mi je jednom prilikom pričao sledeće: „Kad se sećanje na smrt učvrstilo u osećanju moga srca, hteo sam jednom, osetivši potrebu, da dam izvesnu utehu ovome blatu. Međutim, sećanje na smrt mi je, kao neki sudija, zabranilo da to učinim. I, što je još čudnije, iako sam hteo – nisam ga mogao oterati od sebe!“
Neki drugi monah, koji je stanovao blizu nas na mestu zvanom Tolo, često je od te pomisli dospevao u stanje ekstaze, te su ga braća koja bi se tu zadesila odnosila skoro potpuno obamrlog, kao da je sasvim oduzet ili oboren padavicom.
Neću propustiti da ti saopštim i povest o jednom bezmolvniku sa gore Horiv[3]. On je ranije stalno živeo u potpunom nehatu, ne brinući se nimalo za dušu svoju. Najzad se razbole, i beše kao mrtav u toku jednoga sata. Došavši k sebi, zamoli sve nas da se odmah udaljimo od njega. I zazidavši vrata na svojoj keliji, provede unutra dvanaest godina, ne progovorivši uopšte ni sa kim ni malu ni veliku (797) reč, i ne okusivši ništa drugo do hleba i vode. Samo je sedeo i sa užasom razmišljao o onome što vide u svojoj ekstazi, ne menjajući uopšte svoj način života pred Gospodom. Stalno je bio kao van sebe, ne prestajući da tiho proliva vrele suze. A kada je trebalo da skonča, mi razvalismo vrata i uđosmo u njegovu keliju. Na mnoge naše molbe, čuli smo od njega samo to, i ništa više: „Oprostite! Nijedan čovek koji je stekao sećanje na smrt, nikada neće biti u stanju da zgreši“. A mi se zadivismo, znajući kako je ranije bio nemaran prema svome spasenju, i videći kakav je neočekivani i blaženi preobražaj doživeo. Pošto smo ga sa svima počastima sahranili u groblju koje se nalazi blizu Kastra, potražismo posle izvesnog vremena njegove svete mošti, i ne nađosmo, jer Gospod i time htede da posvedoči njegovo usrdno i pohvalno pokajanje, i da nas pouči da On prima i sve one koji i posle dugotrajnog nemara hoće da se poprave.
Kao što neki zamišljaju bezdan beskonačnim (već na osnovu samog naziva), tako i pomisao na smrt čini da naša čistota i podvig postanu besmrtni. To potvrđuje i prepodobni o kome smo sad govorili. Takvi ljudi neprestano dodaju strah na strah, i ne prestaju s tim sve dok i samim kostima ne ponestane snage.
Treba da znamo da je i sećanje na smrt, kao i svako drugo dobro, dar Božiji. Mi često ostajemo bez suza, opori, čak i kada se nalazimo kraj samih grobova, a veoma često se raznežimo i onda kad nemamo pred sobom takav primer.
Smrti se seća samo onaj koji je umro za sve što je zemaljsko. A onaj kome je do nečega još stalo, ne može ni da se navikne na misao da mu predstoji smrt, jer svojim željama samoga sebe sputava.
Nemoj hteti da svakog čoveka rečima uveriš u svoju ljubav prema njemu, već bolje traži od Boga da mu On otkrije tvoju ljubav bez reči. Inače, nećeš imati dovoljno vremena i za izjavljivanje ljubavi i za pokajanje.
Ne varaj se, nerazumni podvižniče, misleći da ćeš lako nadoknaditi izgubljeno vreme: ni čitav jedan dan nije ti dovoljan da otplatiš Gospodu ono što si mu samo tog dana zgrešio.
Čoveku je nemoguće, rekao je neko, da pobožno provede današnji dan, ako ne bude mislio da je to poslednji dan njegova života. Zaista je čudno, da su i Jelini izrekli nešto slično, budući da su filosofiju odredili kao razmišljanje o smrti [4].

(800) Šesti stupanj: onaj koji se popeo, nikada više neće zgrešiti. Sećaj se poslednjih trenutaka svojih, i nećeš nikada sagrešiti (Sir.7,36).


NAPOMENE:

  1. Da jasno ispolji svojstva dve prirode: prirode Božanske i prirode čovečanske; kao istiniti čovek, Hristos oseća strah od smrti, ali kao Bog, i kao Bogočovek (usled ipostasnog jedinstva dveju priroda), On ne drhti, tj. ne podaje se osećanju straha i užasa, budući iznad svega toga.
  2. Kalaj i srebro: Kalaj (Sn, stannum, kositar), hemijski elemenat pod red. br. 50 u Mendeljejevom sistemu. Jedna od njegovih karakterističnih osobina jeste i to što je na običnoj temperaturi srebrno beo.
  3. Horiv: Horiv je planina koja je u geomorfološkoj vezi sa planinom Sinaj, na Sinajskom poluostrvu, mada se Horivom u širem smislu reči naziva i čitav planinski masiv na kome je Sinaj najviši vrh (2602m).
  4. Heleni i definicija filosofije: ta definicija nalazi se kod Platona, u dijalogu Fedon, IX, gde se kaže da „svi oni koji na pravi način neguju filosofiju ni za čim drugim ne teže nego da umiru i da budu mrtvi“ (prev. M. Đurića, Beograd, 1937,15).
Ključne reči:

7 komentar(a)

  1. Pingback: Lepota – dar od Boga i plod podviga – Podvižnička slova

  2. Pingback: Sveti Jovan Lestvičnik: O STOMAKU, RĐAVOM GOSPODARU KOGA IPAK SVI VOLE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Trpljenje i poslušanje svetih monaha (Sinajski čaj) – Podvižnička slova

  4. Olivera

    Predivno štivo!

  5. Boris Banovic

    Hvala Bogu i vama na ovom sajtu!

  6. Da se čovek zaplače od ovolikog smirenja.
    Slava Bogu dragom a i vama što nam ovo omogućiste.

  7. Predivno…

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *