LESTVICA

Sveti Jovan Lestvičnik
LESTVICA

Pouka HH

O DETINJASTOJ STRAŠLJIVOSTI

(945) Ako podvig vrline provodiš u opštežiću ili u zajednici, strašljivost te neće mnogo napadati. A ako se podvizavaš na pustim mestima, pazi da tobom ne ovlada taj potomak taštine i kćer neverja.
Strašljivost je detinjasta narav u sujetom ostareloj duši. Strašljivost je odsustvo vere u očekivanju iznenadne nesreće. Strah je opasnost na koju se misli još pre no što je nastala. Ili, opet: strah je trepetno osećanje srca, koje drhti i tuguje zbog neizvesnih a mogućih događaja.
Strah je lišenje čvrstog pouzdanja u Boga. Ohola duša je rob strašljivosti, jer se uzda u samu sebe: ona se plaši od svakog šuma, od svake senke.
Oni koji plaču i pate zbog svojih grehova, nisu strašljivi. Strašljivi često dolaze van sebe od straha, što je sasvim prirodno: Gospod pravedno ostavlja gorde na cedilu, da bismo se i mi ostali naučili da ne budemo gordi.
Svi strašljivi ljudi su sujetni. Ali, ni svi hrabri ljudi nisu smirenoumni, jer se dešava da ni razbojnici, ni grobokradice nisu plašljivi.
Ne oklevaj da se u gluvo doba noći pojavljuješ upravo na mestima na kojima te obično hvata strah. Ako makar i malo popustiš toj detinjastoj i smešnoj strasti, i ostarićeš s njom. Kad kreneš, naouružaj se molitvom. Kad stigneš, raširi ruke. Isusovim imenom bičuj protivnike: ni na nebu ni na zemlji nema jačeg oružja. A kad se oslobodiš od te bolesti, zahvali od sveg srca Izbavitelju. Ako mu budeš zahvalan, štitiće te do veka.
Stomak ne možeš napuniti odjedanput. Isto tako ni strašljivost nije moguće pobediti odjedanput. Po meri u kojoj plač postaje sve jači u nama, i strašljivost od nas odlazi. Sa slabljenjem plača, i mi postajemo plašljivi. Nakostrešiše mi se dlake i koža moja, reče Elifaz, objašnjavajući prepredenost demona (Jov,4,15).
Ponekad se uplaši prvo duša, a ponekad telo. Onaj koji se prvi uplaši, prenosi strah na drugoga. Ako se telo uplaši, a u dušu nije ušao neosnovani strah, blizu je izbavljenje od bolesti.
Kada se stvarno oslobodimo od strašljivosti, mračna i pusta mesta neće ohrabriti demone da napadnu na nas, već samo neplodnost duše naše. A to može biti i po promislu Božijem.
Ko je postao sluga Gospodnji, boji se samo svog Gospodara, a ko se Gospoda još ne boji, često se plaši i od svoje sopstvene senke.
Kad prilazi nevidljivi duh demona, plaši se telo, a kad prilazi anđeo, smireno se veseli duša. Kada po tome dejstvu prepoznamo dolazak anđela, skočimo hitro na molitvu, jer dobri naš čuvar dođe da se pomoli zajedno s nama.

Ko je pobedio plašljivost svakako je Bogu predao život svoj i dušu svoju.

Ključne reči:

7 komentar(a)

  1. Pingback: Lepota – dar od Boga i plod podviga – Podvižnička slova

  2. Pingback: Sveti Jovan Lestvičnik: O STOMAKU, RĐAVOM GOSPODARU KOGA IPAK SVI VOLE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Trpljenje i poslušanje svetih monaha (Sinajski čaj) – Podvižnička slova

  4. Olivera

    Predivno štivo!

  5. Boris Banovic

    Hvala Bogu i vama na ovom sajtu!

  6. Da se čovek zaplače od ovolikog smirenja.
    Slava Bogu dragom a i vama što nam ovo omogućiste.

  7. Predivno…

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *