LESTVICA

Sveti Jovan Lestvičnik
LESTVICA

Pouka XVIII

O SNU, O MOLITVI I SABORNOM BOGOSLUŽENJU

(937) San je izvesna osobina prirode, slika smrti, nerad čula. San je jedinstvena pojava, no ima mnogobrojne uzroke, kao što je slučaj i sa pohotom. To su: priroda, hrana, demoni, a možda i preterani i dugotrajni post, jer postom iscrpljeno telo hoće da se uteši snom.
Pijanstvo se stvara navikom. Isto tako i mnogo spavanje. Zato treba da se borimo protiv te loše navike, naročito u početku podviga poslušnosti. Dugotrajnu naviku je teško izlečiti.
Obratimo pažnju, i videćemo da se nevidljivi neprijatelji okupljaju onda kada se na znak duhovne trube [1] počnu skupljati braća. Zbog toga neki demoni prilaze k postelji tek što smo ustali, nagovarajući nas da ponovo legnemo u nju, govoreći: „Pričekaj dok se ne završe uvodne pesme, pa ćeš onda u crkvu“. Drugi demoni pogružavaju u san one koji su na molitvi, ili podstrekavaju na razgovaranje u crkvi, ili odvlače um na sramne pomisli, ili nas naslanjaju uza zid, kao klonule, ili nas ponekad i čestim zevanjem spopadnu. Neki demoni često za vreme molitve izazivaju smeh, da bi kroz to na nas rasrdili Boga. Drugi nas prisiljavaju da od lenosti žurimo, a neki nas podstiču da pevamo sporije, iz uživanja, dok ponekad čuče kraj usta i zaključavaju ih tako da ih jedva možemo otvoriti.
No, ko u dubini duše oseća da stoji pred Bogom, biće na molitvi kao nepomični stub, i ništa od ovoga što smo sad spomenuli neće da ga izvrgne podsmehu. Pravi poslušnik, kad stane na molitvu, često postaje sav ozaren i radostan. Iskreno služenje je podvižnika pripremilo i osposobilo za to.
Svi se mogu moliti u crkvi zajedno sa ostalima. Ali, mnogima više odgovara da se mole samo sa jednim bratom srodna duha. Sasvim je malo onih koji se mogu potpuno usamljeno moliti. Pevajući zajedno sa ostalima, nećeš biti u stanju da se pomoliš duhovno, bez ikakve pomisli na zemaljsko.
Neka ti je um za vreme bogosluženja zauzet razmišljanjem o slušanim rečima ili, pak, određenom molitvom u očekivanju sledećeg stiha. Za vreme molitve ne treba raditi ništa drugo, bez obzira da li je u pitanju jedan od glavnih ili neki od sporednih poslova. To je jasna pouka anđela koji je bio došao velikome Antoniju [2].
Kvalitet zlata ispituje se u vatri, a revnost i ljubav monaha prema Bogu poznaje se po tome kako stoji na molitvi.

(940) Ko je stekao pohvalnu vrlinu molitve, približava se Bogu i sve više se odmiče od demona.


NAPOMENE:

  1. Duhovna truba: verovatno truba kojom su se isprva, umesto kasnijeg zvona ili klepala, braća sazivala na bogosluženje.
  2. Pouka anđela velikom Antoniju: Antonije Veliki (250-356), rođen u Egiptu oko Tivaide, od roditelja koptskih hrišćana. Škole nije imao. Izvršavajući jevanđelsku zapovest (Mt.19,21), razdao je sve svoje nasledstvo i odao se najstrožem podvigu. U tome je doživeo bezbrojna demonska iskušenja. Živeo je u egipatskoj pustinji oko reke Nila. K njemu je dolazila masa ljudi radi saveta i duhovnog okrepljenja. Pobuđen ljubavlju i revnošću, odlazi u Aleksandriju za vreme Maksiminovog gonjenja, 311, ali mu nije dato da postrada za Hrista mučeničkom smrću, te se vraća u pustinju. Odatle se zauzima za svetog Atanasija Velikog, oca Pravoslavlja, i piše čak i caru Konstantinu. Da bi suzbio lažnu propagandu arijanaca u vezi sa svojim dogmatskim pogledima, odlazi ponovo u Aleksandriju (354). Po povratku u pustinju, ubrzo umire (356). Ostavio je za sobom i spise, uglavnom besede, pisma i pouke monasima. Smatra se korifejem anahoretskog (otšelničkog) monaštva. Njegovu biografiju napisao je sveti Atanasije Veliki (up. Žitije 17. januar).
    Jednom prilikom, javi se anđeo Antoniju Velikom i na očigledan način mu pokaza da monah nikada ne treba da se bavi bilo kakvim poslom za vreme molitve. Jer, prepodobni otac nije video da se anđeo u isto vreme i moli i zanima rukodeljem, nego je video da je anđeo čas sedeo i zanimao se rukodeljem, a čas ostavljao rukodelje i ustajao na molitvu. Taj anđeo je bio poslan od Boga svetom Antoniju, da ga nauči kako i on treba da čini i na koji način treba da živi da bi se spasao. Zato mu i reče anđeo: „Čini tako, i spašćeš se!“ (Ilija Kritski, prema ruskom prevodu od 1891, prim. č, str. 20).
Ključne reči:

7 komentar(a)

  1. Pingback: Lepota – dar od Boga i plod podviga – Podvižnička slova

  2. Pingback: Sveti Jovan Lestvičnik: O STOMAKU, RĐAVOM GOSPODARU KOGA IPAK SVI VOLE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Trpljenje i poslušanje svetih monaha (Sinajski čaj) – Podvižnička slova

  4. Olivera

    Predivno štivo!

  5. Boris Banovic

    Hvala Bogu i vama na ovom sajtu!

  6. Da se čovek zaplače od ovolikog smirenja.
    Slava Bogu dragom a i vama što nam ovo omogućiste.

  7. Predivno…

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *