LESTVICA

Sveti Jovan Lestvičnik
LESTVICA

Pouka XVI

O SREBROLJUBLJU I O NESTICANJU

(924) Većina mudrih učitelja obično iza opisanog tiranina stavlja ovog stoglavog demona srebroljublja. Da mi, tako neuki, ne bismo menjali red mudrih, ići ćemo po njihovom rasporedu i pravilu. Stoga ćemo, ako je po volji, razmotriti samu bolest, a zatim u nekoliko reči i način njenog lečenja.
Srebroljublje je obožavanje idola (v. Kol.3,5), kćer neverja, izvinjenje slabosti, vesnik starosti, predskazivač gladi, prorok suše.
Srebroljubac ismeva Jevanđelje [1]. On je svesni prestupnik.
Ko je stekao ljubav, rasipa novac. A ko kaže da ima i jedno i drugo, obmanjuje sebe.
Ko sebe oplakuje, odriče se i tela svog, te u slučaju potrebe ne štedi ni njega.
Nemoj reći da skupljaš blago radi siromaha. Carstvo se nebesko moglo kupiti i za samo dve lepte (up. Lk.21,1-4).
Jednoga dana, sretoše se gostoljubiv i srebroljubiv čovek. I drugi nazva prvog nerazboritim.
Ko je pobedio ovu strast, oslobodio se od briga. A ko je njom sputan, nikada se neće moliti čisto.
(925) Srebroljublje počinje pod izgovorom milostinje, a završava se kao mržnja prema siromasima. Dok ne zgomila novac, srebroljubac je milosrdan; čim do novca dođe, on stisne ruke.
Viđao sam ljude, siromašne novcem, kako u društvu sa siromašnima duhom obogatiše svoj duh i zaboraviše na svoju pređašnju bedu.
Monahu koji voli novac, tuđe je uninije. On se svaki čas seća apostolovih reči: Neradnik neka i nejede (2.Sol.Z,10), i: Potrebama mojim i onih koji su sa mnom bili poslužšie ove ruke moje (Dap.20,34).
(928) Nesticanje [tj. dobrovoljno sirotovanje] jeste odbacivanje zemaljskih briga, bezbrižan život, neometano putovanje, vera u zapovesti Božije, odstranjenje tuge. Monah koji dobrovoljno sirotuje jeste gospodar sveta, koji je poverio Bogu svu brigu o sebi, i pomoću vere sve načinio svojim slugama. On nikome neće govoriti o svojim potrebama, a ono što mu dolazi, prima kao iz ruke Gospodnje. Podvižnik koji dobrovoljno sirotuje jeste sin bespristrašća, koji sve što ima smatra kao da nema. Napuštajući svet, on sve drži za đubre. Ako mu je, pak, nečega još žao, nije još ni postao siromaštvoljubac.
Čovek koji dobrovoljno sirotuje ima čistu molitvu, a lakom čovek se moli misleći na zemaljske stvari.
Onima koji žive u poslušnosti, tuđe je srebroljublje. Jer, kada su i telo svoje predali, šta još da smatraju svojim? Takvi ljudi su time samo u jednome „oštećeni“: što sad lako i spremno mogu prelaziti sa mesta na mesto. Primetio sam da svojina nad izvesnim stvarima može vezati monaha za jedno mesto. Ali, ja sam ipak došao do zaključka da su blaženiji od njih oni monasi koji skitaju radi Gospoda.
Ko je okusio nebesko, lako prezire zemaljsko. A ko nije okusio nebesko, raduje se sticanju zemaljskih stvari.
Nerazborito siromašan monah trpi dvostruku štetu: rastaje se od sadašnjih dobara, a lišava se i budućih.
O, monasi, ne budimo u veri slabiji od ptica: one ne brinu ni za šta i ne sabiraju u žitnice (Mt.6,26).
Veliki je onaj čovek koji se pobožno odriče svoje imovine, a svet je onaj čovek koji se odriče sopstvene volje. Prvi (929) će stostruko primiti, bilo u imanju, bilo u blagodatnim darovima, a drugi će naslediti živOt večni.
Kao što na moru uvek ima valova, tako i srebroljupca ne napuštaju gnev i tuga.
Ko je prezreo veštastvena dobra, izbavio se od parničenja i raspravljanja. A lakom čovek se i za iglu pregoni do smrti.
Nepokolebljiva vera čini kraj brigama; a sećanje na smrt dovodi do toga da se i tela svoga odreknemo.
U Jovu ne beše ni traga od srebroljublja: zbog toga on ostade spokojan i kada se svega lišio (up. Jov,1,22).
Srebroljublje se naziva, i jeste, koren svih zala (up. 1.Tim. 6,10). Ono dovodi do mržnje, do krađe i zavisti, do razdvajanja i neprijateljstva, do sukoba i zlopamćenja, do okrutnosti i ubistva.
Neki su malim plamenom uspevali da zapale veliku šumu. I pomoću male vrline, mnogi su uspevali da izbegnu sve ove do sada spomenute strasti. Ova vrlina naziva se bespristrašće, a nju rađa opitno bogopoznanje, i briga o tome šta ćemo reći u svoju odbranu u času odlaska u drugi svet.
Ko je s pažnjom pročitao celu pouku o majci zla (stomakougađanju), zna da je kao drugo dete u njenom groznom i prokletom potomstvu, naveden kamen neosetljivosti. No, mnogoglava zmija idolopoklonstva (srebroljublja) sprečila me je da tome kamenu dam odgovarajuće mesto po redu. Ne znam kako, tek, srebroljublju su mudri oci dali treće mesto u lancu osam strasti. Te sad, pošto smo završili srazmerno izlaganje o srebroljublju, namera nam je da govorimo o neosetljivosti, strasti po redu trećoj, a po poreklu drugoj. Posle toga ćemo govoriti i o snu i bdenju. Ne samo to, nego ćemo kazati nekoliko reči i o detinjastoj i kukavičkoj strašljivosti. Sve su to bolesti početnika.

Još jedan stupanj: ko je dobio ovu bitku, putuje svojim duhom ka nebu, rasterećen od svega veštastvenog.
Šesnaesta bitka: ko u njoj pobedi, ili je stekao ljubav, ili se oslobodio briga.


NAPOMENE:

  1. Srebroljubac ismeva Jevanđelje: na koji način? Jevanđelski savet: Prodaj sve što imaš, itd. (Mt.19,21), srebroljubac ismeva kao nemoguć, govoreći: „Ako svi budu prodali svoje imanje, ko će onda kupovati?!“
Ključne reči:

7 komentar(a)

  1. Pingback: Lepota – dar od Boga i plod podviga – Podvižnička slova

  2. Pingback: Sveti Jovan Lestvičnik: O STOMAKU, RĐAVOM GOSPODARU KOGA IPAK SVI VOLE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Trpljenje i poslušanje svetih monaha (Sinajski čaj) – Podvižnička slova

  4. Olivera

    Predivno štivo!

  5. Boris Banovic

    Hvala Bogu i vama na ovom sajtu!

  6. Da se čovek zaplače od ovolikog smirenja.
    Slava Bogu dragom a i vama što nam ovo omogućiste.

  7. Predivno…

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *