LESTVICA

Sveti Jovan Lestvičnik
LESTVICA

Pouka XIII

O UNINIJU

(857) Jedan od čestih izdanaka mnogogovorljivosti (kao što smo napred već rekli), i to jedan od prvih, jeset izdanak (860) uninija [tj. čamotinje]. Stoga mu i dajemo odgovarajuće mesto u lancu strasti.
Uninije je raslabljenje duše i nemoć uma, zanemarivanje podviga, mržnja na monaški zavet, hvalitelj svetovnjaka, klevetnik Boga – kao da je nemilostiv i nečovekoljubiv. Ono je klonulost u bogosluženju, nemoć u molitvi, ono je u službi gvozdeno, u telesnom radu vredno, u poslušnosti neiskusno.
Poslušan čovek ne zna za uninije, vršeći kroz vidljivi rad svoj osnovni, duhovni zadatak.
Opštežiće je protivnik uninija. Čoveku, pak, bezmolvniku, ono je večni pratilac: do same smrti se ne povlači i sve do skončanja njegova ne prestaje da se bori protiv njega. Videvši keliju otšelnika, ono se osmehuje, i približivši mu se, nastanjuje se kraj njega.
Lekar bolesnika posećuje izjutra, a uninije podvižnike usred dana.
Gostoprimstvo je podloga uninija, i podstiče na to da se radom sopstvenih ruku čini milostinja. Usrdno pobuđuje na posećivanje bolesnika, podsećajući na onoga koji kaže: Bolestan bejah, i posetiste me (Mt.25,36). Savetuje da se odlazi k ožalošćenim i klonulim ljudima i, samo budući malodušno – predlaže da tešimo malodušne.
One koji su stali na molitvu, ovaj bezumni duh podseća na nužne poslove, i upotrebljava svako sredstvo kako bi nas pod nekim zgodnim izgovorom otrgnuo od moljenja. Za vreme služenja prvog, trećeg i šestog časa, demon uninija u nama izaziva jezu, glavobolju, a ponajpre grčeve u trbuhu. Kad nastane deveti čas, malo podiže glavu. A kada je već i trpeza postavljena za obed, skače sa postelje. I kada posle ponovo dođe vreme za molitvu, ono ponovo telo čini teškim. Onoga koji je stao na molitvu, pogružava u san, i nepriličnim zevanjem iz usta otima stihove.
Svaku ostalu strast potiskuje po jedna suprotna vrlina. No, uninije je za monaha sveobuhvatna smrt. Hrabra duša vaskrsava umrli um, a uninije i tromost duše rasturaju celokupno bogatstvo našeg duha.
Kako je ovaj duh jedan od osam prednjaka zla [1], i to najgori od svih, postupićemo i s njim isto onako kao i sa drugima. Dodaćemo, međutim, sledeće: kada nema bogosluženja, nema ni uninija, i čim se kanon završi – oči se otvaraju.
Pravi podvižnici se poznaju za vreme uninija. Monahu ništa toliko ne donosi venac kao borba s uninijem. Razmisli, i naći ćeš da se uninije bori s onima koji su na nogama; one koji sede savetuje da legnu, ili da pogledaju kroz prozor kelije, ili da lupaju i trupkaju nogama.
Onaj koji plače nad sobom, ne zna za uninije.
Neka i ovaj tiranin bude svezan sećanjem na grehe naše, i udaran telesnim radom. Neka ga dovuče po zemlji pomisao na buduća dobra. Kad stane pred nas, upitajmo ga: „Reci, dakle, ti, raspušteni i odrešeni, ko je taj koji te je tako nakazno rodio? Koji su ti potomci? Koji su to koji vojuju s tobom? Ko je tvoj ubica?“ A on, tiranin, odgovara: „Kod onih koji su pravi poslušnici, ja nemam gde ni glavu da naslonim; a imam kod onih koji se nalaze u bezmolviju, (861) te živim s njima. Roditeljke moje su mnogobrojne: ponekad neosetljivost duše, ponekad zaborav onoga što je gore na nebu, a može da bude i prekomeran rad. Moji su potomci: meni urođena manija seljakanja s jednog mesta na drugo, neposlušnost prema duhovnom ocu, zaborav Strašnog suda, a ponekad i napuštanje zaveta. Moji protivnici (koji me sada drže vezana) jesu: bogosluženje sa telesnim radom. Moj neprijatelj, pomisao na smrt. A ono što me ubija, jeste molitva sa čvrstom nadom da će se dobiti blaženstva. Ko je rodio molitvu – pitajte nju samu!“

Trinaesta pobeda. Onaj koji ju je stvarno u svemu odneo, oproban je za sve.


NAPOMENE:

  1. Jedan od osam lrednjaka zla: svaka grešna misao, tvrdi Ilija Kritski, svodi se na osam glavnih strasti (ili „pomisli“), i to: stomakougađanje, i sa njim blud, srebroljublje, tugu, gnev, uninije, slavoljublje, gordost. Od nas samih ne zavisi da li će našu dušu ove strasti napasti ili ne (Shol. 2 uz Pouku XIV. Col. 872 VS). V. takođe i prim. 1) uz Pouku XXII
Ključne reči:

7 komentar(a)

  1. Pingback: Lepota – dar od Boga i plod podviga – Podvižnička slova

  2. Pingback: Sveti Jovan Lestvičnik: O STOMAKU, RĐAVOM GOSPODARU KOGA IPAK SVI VOLE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Trpljenje i poslušanje svetih monaha (Sinajski čaj) – Podvižnička slova

  4. Olivera

    Predivno štivo!

  5. Boris Banovic

    Hvala Bogu i vama na ovom sajtu!

  6. Da se čovek zaplače od ovolikog smirenja.
    Slava Bogu dragom a i vama što nam ovo omogućiste.

  7. Predivno…

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *