Питање:
Помаже Бог оци, Оче Милане прво бих вам се захвалио на одговору на моје прво питање. Надам се да ћу успети да вам објасним о чему се ради, а да вас нећу саблазнити (не дај Бозе) . Бићу искрен, то је све. Почетак мог хришћанског живота је јако тежак: јако ми је непријатно док стојим на служби у цркви, једва чекам да се заврши, слично је ситуација и са читањем Јеванђеља, Бог ми се чини као неко ко мучи људе својим претешким захтевима (нпр. волети га више него своје родитеље, брата, сестру итд) . Како искрено пожелети “сав живот свој предати” некоме кога не познајеш? (на све ово треба додати горе наведене мисли које ми долазе) како искрено пожелети Царство Небеско и вечни живот са Богом? Да ли је ово од мене или искушење нечастивог? Који је лек за моју колебљивост? Свако добро од Бога
Н.Н
Одговор:
Бог помогао драги ми у Христу брате. Засигурно бити хришћанин није само теоријско знање него је пре свега практични живот свакога појединца. Зар сваки почетак није тежак? Несумњиво да је такав и твој? Али зар коначан циљ нашег труда није подстрех за непрекидно усавршавање? Стајати на Св. Литургији заиста је тешко, али учествовати у Св. Литургији је мелем за све потешкоће. Како схватити Св. Јеванђеље? Зар Свесвети Господ из превелике љубави не предаде Сина свога ради нас и нашиг грехова? Зашто? Да покаже несебичну љубав према свима и грешнима и праведнима. Ех, када би бар знали делић љубави Божје према нама схватили би зашто нас Он упућује на толико одрицање и несебичну љубав према Њему. Помисли, драги мој брате, у јутро када отвориш очи ко ли ти даде један дан бесплатан да га проживиш? Зар потписасмо негде дане нашег живота? Помисли, кад видиш смешак детета који те обрадује, ко ли ти га даде? Зар Богочовек не постаде и човек не били се ми обожили? Е то је, драги мој, Љубав над љубављу и твој и мој Господ. Труди се да ти увек на уму буду Христове заповести: “Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, свом душом својом и свом мишљу својом”, али и дуга која није ништа мања од ове прве: “Љуби ближњега свога као самога себе”. Јер кад љубави имаш можеш да је дајеш али ће ти се и дати. Не праштај стражити него отвори срце своје и Господ ће се уселити. Свако ти добро желим од Богомладенца Христа. о.Милан
