Питање:
Поштовани и драги оци, ова страница је један од мојих духовних извора, било да сам кући или у иностранству. Много хвала на цјелокупном раду. Моје питање се тиче једног одговора оца Душана, гдје на крају каже Кумством на венчању се не успоставља духовно сродство, оно почиње тек крштењем. Деца венчаних кумова се могу међусобно женити и удавати, ако због обичајног права то не би изазивало саблазан у народу. Не разумијем уопште кумовско сродство. Увијек ме збуњивало да ли ми је нпр.братанић мог кума род. Такође, била сам увјерена да су кумови (кум и кума у новије вријеме) са вјенчања у сродству (што је један од ваших скоријих одговора једној дјевојци која је била у таквој ситуацији) и потврдио. Хвала по ко зна који пут.
Milijana
Одговор:
Драга сестро Милијана, још почетком фебруара сам Ти опширно одговорио у вези венчаног и крштеног кумства. Шаљем Ти, поново, тај текст: Драга сестро Милијана, Духовно сродство настаје искључиво кроз Свету тајну крштења или црквеним усиновљењем. Пошто је овде реч о крштеном и „венчаном“ кумству, да само кратко прокоментаришем духовно сродство по крштењу. Света тајна крштења је „поновно рођење“ и крштени кум је духовни отац свога кумчета. Сродство по крштењу настаје од кума (супружника) , кумчета и кумчетових родитеља и рачуна се, као и крвно сродство, у усходној и нисходној линији, као и у побочној, односно у правој линији крвног сродства кума и кумчета. И овде се степени сродства рачунају по броју рођења, с тим што се кумовање сматра рађањем и графички се приказује са две упоредне линије (за разлику од физичког рађања, које се представља једном линијом) . У побочној линији се случајеви од 5. до 7. степена могу венчати само по одобрењу надлежног епископа, а 8. степена је, као и у крвном сродству у побочној линији, брак дозвољен, без разрешења. Дакле, да нам буде јасно: у Светој тајни крштења кум својом вером надокнађује малолетност детета и дете се и крштава по вери родитеља и кума. Кум се, уместо малолетног кумчета, одриче Сатане, на питање свештеника, он исповеда веру и жељу за сједињењем са Христом, он чита символ вере, кум при крштавању, на речи свештеникове: крштава се чедо Божје (име) у име Оца, изговара Амин, у знак сагласности, а то понавља и при изговарању имена друга два лица Пресвете Тројице. Кум, коначно, прима кумче из купке крштења, препорођено „водом и Духом“ и помаже у облачењу беле одеће крштења. Кум одговара са речју потврде: Амин, на свако свештениково помазивање Светим миром, приноси дете на омивање и пострижење косе и прима кумче, након уношења детета у цркву (воцеркновенија) . И на крају, кум даје обећање да ће кумче бити васпитано у православној вери, а ако то родитељи занемаре, кум ће се лично у томе ангажовати, замениће родитеље. Погледај сада, драга сестро, колике су обавезе кума, крсног оца или матере, према кумчету. Зато се ово духовно сродство поштује као и крвно сродство. Кумови на венчању немају у самом чину готово никакву обавезу. Њихова дужност је, практично, завршена још при Предбрачном испиту, када су посведочили да предстојећем браку не стоје на путу никакве препреке: да младенци нису у крвном или духовном сродству, које би захтевало разрешење, да нису пре тога имали брак који није разрешен (разведен) , да не постији никаква сила или превара да се тај брак склопи, да су зрели духовно и физички за брак и тд. На обручењу, по обичају, кум мења бурме, држи свеће на венчању (понегде придржава венце или круне на главама младенаца) . Према томе, кум и стари сват (који је обично из фамилије, дакле крвни сродник, а данас се то изменило, па и млада има своју „куму“) , су само сведоци и после венчања са младенцима не улази ни у какво духовно сродство. Значи, ако се кумство не настави Светом тајном крштења, онда не постоји ни духовно сродство. Да се овде само нешто оградим: ако је у питању старо кумство, да су венчани кумови или њихови родитељи крстили младенце или њихову браћу и сестре, тада се кумство рачуна од кума који је био на крштењу, у нисходној или побочној линији. Нека Те, драга сестро, не саблажњава сазнање да само венчано кумство не производи духовно сродство и да се деца венчаних кумова, међусобно по црквеном закону могу женити, али да ту велику улогу игра и обичајно право, јер би то могло изазвати саблазан у народу. Јер народ поштује венчано кумство, па чак ако брак и није склопљен у цркви, већ само грађански. Исто као што може изазвати да на крштењу тетка кумује своме сестрићу, што је са црквеноправне тачке дозвољено, али би у неким нашим крајевима то сметало, јер се ту преплићу духовно и крвно сродство. У источној Србији то је сасвим обично. Надам се да сам Ти унеколико појаснио ово питање и отклонио недоумице, које су настале при последњем мом одговору о кумству. Благослов и мир Ти од Господа! о. Душан