НАСЛОВНА » Брак, деца, породични односи, ПИТАЊЕ ПАСТИРУ » Крстила бих дете, а свекар се упокојио

Крстила бих дете, а свекар се упокојио

Питање:
Помаже Бог! Благословите! Молим ако неко може да ме посаветује како да поступим. Убрзо по рођењу сина упокојио се свекар.Чим смо мало ојачали пожелела сам да сина крстимо, али се свекрва томе јако успротивила и убедила и мог мужа да то не чинимо док свекру не прође година од упокојења. Наравно да је то бесмислен захтев, али она није побожна и крштење доживљава као неко славље (иако би га скромно обележили ручком са најближима) грешно кад је човек у жалости. Повукла сам се после њеног противљења и одлучила да чекам да прође година не желећи да јој вређам тако деликатна осећања (туга и бол за мужем) , али се стално мучим мислима да грешим. Постим све постове, исповедам се, причешћујем, са сином редовно одлазим на Литургије. Богу хвала, јако је добра беба, лак за чување, миран, здрав, добро напредује, али ме неки у цркви опомињу да јако грешим, да треба да га крстим, не дај Боже да му се нешто деси некрштеном. Он већ има осам месеци, молим се Богу да још неколико месеци до крштења што пре прођу, али често помишљам да сама дете са кумом крстим, јер у питањима вере мислим да не би требало попуштати, али опет можда би их то јако увредило па не желим да стварам раздор, досад се добро слажемо¸ иако нису побожни не ометају ме у испољавању вере. Знам да ми се ово не би дешавало да нисам грешна и заслужила све ово, али опет, молим Вас, посаветујте ме како да све разрешим да буде на корист мом сину и да не поремети породичне односе. Унапред захвална! Светлана
Светлана


Одговор:
Радујсја, драга сесто! Бог Вам помогао и благословио! Видим по Вашем писму да сте на озбиљним искушењима, али не бојте се, јер Бог нам увек пружа и снагу и решење да их пребродимо! Јесте, Свето Крштење је први па и најважнији корак (најважнији јер без њега, нема даљег корака) у духовном животу, као и могућност и способност да стекнемо спасење у Господу нашем Исусу Христу. По томе што Ви тако лепо и озбиљно водите живот у Вери, то је Вама свакако јасно, али нажалост, још увек многи не схватају важност и неопходност ове Свете Тајне. Претпостављам да сте покушавали да свекрви објасните и образложите ту важност и неопходност, али без успеха. Уопште у животу, када нам дођу искушења, недаће, тешкоће, итд., обавезно треба да се Богу обратимо са посебном молитвом уз наше свакодневне јутарње и вечерње молитве. Моћ искрене и срдачне молитве је неописива – то што човек не може, Бог може, али често ми и не знамо каква је Божија воља и промисао, тако на крају наших молитава, треба додати, „али¸ нека буде Твоја воља“, јер Он зна шта нам треба, па и када. Дакле, Бог ће увек услишати наше молитве, увек ће нас водити, само треба да Му дозволимо, а и да будемо спремни да прихватимо оно што Он допушта да нам дође у животу као одговор на наше молитве, јер неће увек бити онако како ми мислимо. Кажете да су Вам људи из цркве причали у вези крштења сина. То је лепо што се тако брину о томе, и сигурно су им намере добре, али, питам се, да ли сте попричали и са својим парохом? (Св. Оци нам лепо кажу, паметно је тражити пуно савета, али не и пуно саветника! ) . Прво је требало са њим да попричате, јер би Вас он могао најбоље саветовати, а може и да поприча са Вашом свекрвом (иако сте Ви већ причали са њом, можда би радије слушала и прихватила парохово објашњење и савет) . Кажете да Ваша свекрва није побожна, али по томе што кажете да жели да остане у жалости годину дана, чини ми се да ипак у њој има нека искра, неки темељ вере, и зато мислим да би било благородно да Ваш парох поприча са њом. Могуће да ова искушења служе управо томе да би Ваша свекрва ушла мало дубље у веру. Вероватно када би схватила важност Св. Крштења, и да није само неко „славље“, и да не мора да буде неки пријем или ручак после крштења (такво се славље може одложити до после парастоса годишњице смрти) , пристала би да се унуче што пре крсти. Јер је ова ситуација сличан томе када је човек у жалости, па дође време да се слави Крсна Слава. Иако је у жалости, Слава се и даље слави резањем славског колача, али без славља и весеља уз госте. Дакле, тако је, дете треба да се што пре крсти, а треба и да сачувате мир у породици уколико је то могуће, и зато, само се обратите Богу молитвом да се ово реши по Његовој вољи, а обратите и свом пароху, нека поприча са вашом свекрвом (из љубави према унучету, када би било болесно сигурно га не би лишила потребног лека, а камо ли да га лиши благодати и вечног живота Св. Крштења, те сигурно би пристала када би схватила о чему се заиста ради) , и верујем, ту где влада Вера и љубав, уз Божију помоћ, доћићете до разумевања и споразума, па и до крштења. Желим Вам свако добро од Господа, и сретно и благословено решење овог проблема. Ваш у Христу, о. Раде

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *