Крштење католика

Питање:
Помаже Бог, прочитао сам ваш одговор на питање да ли су католици јерес. Молим вас одговорите ми на ово питање: од једног свештеника сам чуо да ако неки католик крсти неког човека, и после тога он жели да се крсти у Православној Цркви, Света Тајна Крштења се не понавља… већ само Тајна Миропомазања. Ако су они јеретици, како њихова тајна може да има икакве вредности ако може уопште да се зове тајна; шта се ради у таквим случајевима, јел се све понавља, и Света Тајна Крштења по православном… то ми није јасно ако мене може да крсти католик и да се то рачуна у Цркви, онда може да ме крсти и протестант, муслиман и сл. јер нико од њих нема Духа Светога. Јел ја то умујем на свој начин или како? Молио бих ваш одговор.
Н.Н


Одговор:
Драги/а НН, Ко кад крштава и како, као и које радње ће се признати а које не, то не решавамо нас двојица, већ Црква, вођена Духом Светим. Ево шта на пример, кажу око 150 епископа сабраних у Цариграду 381. године на Другом Васељенском сабору. Канон 7. одређује: „Они који се од јеретика присаједињују православљу (прихватају православље) и наследство (удео) оних који се спасавају, примамо их подвргавањем по следећем обреду: аријанце, македонијевце и саватијане, и новацијане који себе називају чистима и најбољим, и четрнаестнике или тетрадите, и аполинаријевце: пошто они дају ливелус (писмено исповедање православне вере) и анатемишу (прокуну) сваку јерес која не учи (не мисли) како учи света Божија, католичанска и апостолска Црква, примамо их запечаћујући, то јест помазујући светим миром најпре чело, и очи, и ноздрве, и уста, и уши, запечаћујући их говоримо: „Печат дара Духа Светога”. А евномијане, који се крштавају једним погњурењем, и монтанисте које овде зову фриги, и савелијане који уче о иопаторству (синоочинству) , и друга погубна (дела) чине, и све остале јеретике (јер је овде много таквих, који највише долазе из галатских земаља) ; све њих који желе да се присаједине православљу примамо као многобожце (Јелине) . У први дан чинимо их хришћанима, у други оглашенима (катихуменима) , затим у трећи заклињемо их са трикратним дувањем у лице, и у уши. И тако их оглашавамо, и чинимо да пребивају у Цркви и да слушају Свето писмо, и тек тада их крштавамо.”
У већини случајева кроз историју, јеретици су крштавани (да не кажем поново, јер није поново, пошто прво није ни било крштење) . Међутим, има много случајева да су извесни јеретици, шизматици, расколници и т.д. примани у Цркву миропомазањем, зато што је код њих облик Свете тајне крштења сачуван правилно, у име Свете Тројице. Оци расуђују да се неки од таквих могу примити миропомазањем, што је видљиви знак примања Духа Светога који у Цркви Обитава. Јер је Свети Дух тај који нас чини члановима Цркве, а ови, одступивши од ње, изгубили су Светога Духа.
Католици су такође примани двојако, у разним помесним правослвним Црквама и земљама, према разним приликама. Оци кажу да није грешка ни једно ни друго, јер код њих је облик Тајне сачуван правилно, само им се даје Печат дара Духа Светога на њиховом примању у Цркву Христову. А мислим да је пракса миропомазивања Католика код нас дошла из Русије и Украјине. Наиме, Руска и Украјинска православна црква су својевремно решиле из разлога икономије (снисхођења) , на шта Црква има право, примати Католике на тај начин. Примајући књиге и обреде од Руса, ми смо примили и добар део њиховог типика (правила) у богослужењима и у вршењу неких свештенорадњи.
На крају, остави да ово Црква решава по благодати и дужности која јој је дана. Ја и ти нисмо постављени да само и томе расуђујемо, јер Господ нам није дао тај задатак, па неће од нас ни тражити тај одговор. Има премного других ствари што нас Господ може питати, ствари које су биле у нашој надлежности и зашта ћемо морати да дамо одговор.
Поздравља те, о. Срба

Comments are closed.