Крштење без кума

Питање:
Pomaze Bog Imam jedno pitanje na koje mi niko do dan danas nije uspio odgovoriti, pa bih zamolio oca Dusana, uz duzno postovanje prema ostalim svestenicima, da mi kao iskusan svestenik odgovori. Pitanje se odnosi na obaveznost prisustva kuma ili kume prilikom Svetog Krstenja, kako kod male djece tako i kod odraslih. Citajuci Sveto Jevandjelje, kao osnov Pravoslavnog nacina zivota, po kome treba svaki Hriscanin da zivi, i da svoj zivot usmjerava na nacin kako nas uci Sveto Jevandjelje, nisam ni na jednom jedinom mjestu naisao na rijec kum prilikom Krstenja, a kamoli na kuma kao pred-uslova da bi se neko Krstio? Predpostavljam da cete mi mozda prilikom odgovora na ovo pitanje spomenuti sveto predanje, mozda se u kontekstu svetog predanja i odredjenih narodnih obicaja i spominje kum prilikom Krstenja, ali, ono sto je svima nama koji citamo Sveto Jevandjelje jasno to je da se kum ama bas nigdje ne spominje, a kamo li da se postavlja kao uslov da bi se neko Krstio. Sjetimo se priče iz Svetog Jevandjelja o etiopljaninu koji se krstio, odnosno o sustini Krstenja, a to je vjera u Gospoda Isusa Hrista kao Sina Bozijeg i zelja da se neko Krsti. Zbog cega onda kum biva kao obaveza i preduslov necijeg Krstenja, i zbog cega Pravoslavna Crkva konkretno, ne dozvoljava Krstenje osobi koja izricito zeli da se Krsti a koja ne zeli nikakvog kuma, jer smatra da je kum pridodat institut koji nema apsolutno nikakav znacaj po pitanju Svetog Krstenja u smislu necije zelje i volje da se neko Krsti? ! Pa cak i ako uzmemo u obzir Krstenje male djece, i u tom slucaju smatram normalnijim i prirodnijim nacinom da roditelj djeteta bude taj koji ce se pred Bogom obavezati da ce dijete vaspitavati onako kako je ugodno Gospodu, u rijeci i djelu Svetog Jevandjelja, a ne da to cini neki tamo kum, koji, opet ponavljam, nema apsolutno nikakav znacaj i uporiste u Svetom Jevandjelju, kojeg, predpostavljam, svi mi, kako svestenici tako i ostali vjerujuci clanovi Pravoslavne Crkve treba prvenstveno treba da se drzimo, a ne da nam neki tamo obicaji i pridodati instituti budu vazniji i iznad Svetog Jevandjelja i Rijeci Bozije. U nadi da cete mi odgovoriti na ovo piranje zelim vam Bogom blagosloven skorasnji pocetak svetog posta pred veliki praznik Svetoga Vaskrsenja Hrista Boga nasega.
Дражен


Одговор:
Драги брате Дражене, У Светом јеванђељу се ни о једној Светој тајни не говори опширно и детаљно, са свим оним садржајима које оне данас имају у Цркви. И о крштењу се говори само на неколико места, и то када Христос шаље своје ученике, да све народе начине Његовим ученицима, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа. И још је Христос рекао, да неће наследити Царство небеско они који се не крсте водом и Духом. Није детаљно говорио ни о води којом се крштавамо, ни о уљу којим се помазујемо, о белој одећи крштења, о пострижењу косе, о миропомазању и увођењу у цркву. Сви ти моменти су дошли као потреба Цркве током њене вековне историје. Кад је Свети апостол Петар одржао на дан Педесетнице и примања Духа Светог проповед у Јерусалиму и када је крштено преко 3000 људи, сигурно да сваки од њих није имао кума, јер то просто није било могуће. Ни гониоц Савле, ни многобожац Корнилије нису имали кумове, као и многи у Христову цркву обраћени Јевреји и многобошци. Но, убрзо је институција кумства постала потреба. Хришћанин, који је свог суседа Јевреја или Грка приволео да ступи у Христову цркву, доводио га је код епископа или свештеника, гарантовао за њега да искрено, по вери и слободној вољи жели да приступи Цркви Христовој, присуствовао је његовом крштењу и примао га је из бање (купке) крштења. И још се обавезивао да ће наставити да га поучава у вери и хришћанским врлинама. Он је био његов “воспријемник”, допринео је да он буде примљен у Христову Цркву, постао је његов духовни отац, саотац. Воспријемника, кума на крштењу помињу врло древни хришћански извори, документи и Свети оци, као што су Учење 12-орице апостола, Свети Дионисије Аеропагит, Тертулијан. Институција кумства установљена је према потребама Цркве. При крштавању малолетне деце они су, у име деце, исповедали веру и давали неопходна обећања, како то говори и Свети апостол Петар (1. Петрова 3, 21) и потребне одговоре, прихватајући на себе обавезу, да и даље воде бригу о верском и моралном узрастању новокрштеног, а пре свега да личним примером вере и хришћанског живота одржавају и гарантују моралне вредности у Цркви. И код крштавања одраслих, кумови су имали улогу гаранта и сведока искреног приступа крштењу, као и верске поуке кандидатима и новокрштенима. И данас, без обзира на то што Ти кажеш да кумство нема упориште у Светом јеванђељу, оно је и те како потребно. Рецимо, при крштавању одраслих. Одрастао човек, који у детињству није крштен, који није имао хришћанско васпитање, већ је одрастао у атеистичкој породици и окружењу, како може бити примљен као кандидат за крштење, ако не по нечијој гаранцији, некога ко је у Цркви познат и ко је верски осведочен. Па чак ни у банци, без обзира на месечна примања, не можеш се добити кредит, ако неко не гарантује за тебе. Ако је за исхођење неких обичних ствари или права у животу потребан сведок, како ли не за тако важно опредељење за Царство Божје, за чланство у Цркви Христовој. Малолетно дете, које не може изјавити ни жељу за крштење ни веру неопходну (Ко поверује и крсти се биће спасен) , крштава се по вери родитеља и кума. Кум се уместо детета одриче Сатане, изјављује сједињење са Христом и чита Символ вере. Кум прихвата новокрштеног из купке крштења, а кум не може бити свештеник који крштава, као ни родитељи. Значи, неко други, а то је само кум, може прихватити новокрштеног после погружења у воду крштења. Брате Дражене, Ти себе представљаш као “верујућег члана Православне цркве”, а овамо се понашаш као протестант, наглашавајући много пута да поштујеш, као извор вере, једино Свето писмо, посебно Свето јеванђеље. Па није све што је за хришћански живот потребно записано у Светом јеванђељу. У Јеванђељу се не говори о Светим тајнама миропомазања, брака, исповести, јелеосвећења, опелу, монашком постригу, Крсној слави и о многим другим активностима Цркве, који су настали вековним искуством Цркве и у разним условима живота и труда Цркве на спасавању народа Божјег. А кад данас оспориш институцију кумства, која је једна светла и света појава у нашем народу, где се на друге породице распростире духовно сродство и шири хришћанска љубав, неће потрајати дуго па да под сумњу ставиш и друге институције Цркве: храмове, иконе, свете мошти, јерархију… Да не би пошао стопама реформатора и секташа, настој да поштујеш оно што Твоја Црква учи и нуди својим верницима. Имај поверења у своје светле претке, који су Те учинили православним хришћанином и буди поносан што припадаш Цркви као Телу Христовом и спасавај се у Њој. Немој, ако си се случајно замерио са својим кумом, да ниподаштаваш кумство у основи, немој због Петра да замрзиш и Светог Петра. Благословене да су Ти сутрашње покладе, почетак и ток Свете и велике четрдесетнице. о. Душан

2 Comments

  1. Postovani..molim vas za odgovor. Naime, suprug, ja i najstarije dete smo krsteni. Do kume ne mozemo a ovde gde smo nemamo nikoga da nam bude kum deci. Takozvani prijatelji su odbili a poznanike nema ni vajde pitati. Recite mi molim vas, mozemo li krstiti decu bez kumova? Hvala unapred. Marija

  2. Zanima me da li se dijete moze krstiti bez kuma ako u nekom slucaju ne mogu naci kuma za dijete jer su me vecina ljudi odbili u proslosti a i u skorije vrijeme a djeca su sve starija i starija a hoce da se krste.