КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР

 

КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ
 
LXXXI
He бојте се, ја побиједих свијет! Рекао је Господ Исус Христос, Победилац Сатане, греха и смрти. Тако је рекао Он својим апостолима, љубећим. И још им је по васкрсу рекао: И ево ја сам с вама до скончанија времена.
Запамтите, браћо, ове две речи Христове: Ја победих и ја сам са вама до краја. У историји свих народа и племена на земљи не памти се да се икад ико усудио рећи такве речи. Јер су те речи не као обичне речи него као стожери око којих се окреће живот целог човечанства.
Ја победих, ја сам с вама! Чујте ову реч, Срби и понављајте је сваки дан себи и деци својој, и урежите их у срца своја, и испишите их на домовима својим. Гле све жеље ваше, најбоље, најузвишеније и најтрајније, садрже се у тим речима. Јер кога би ви волели више него онога ко је победио смрт сатану и грех? И кога би ви желели да буде с вама нераздвојно у овоме веку, и у смрти и по сле смрти него Њега, баш Њега, Победиоца свих зала, свих страхота и свих немоћи?
Бити хришћанин значи примити к срцу ове две речи Спаса Христа и према њима се управљати. Бити хришћанин значи бити победилац свих зала кроз Христа Победи оца. И најзад, бити хришћанин значи, знати и осећати присуство живога и победоноснога Христа сваки дан и сваки час. To значи бити хришћанин. Ја победих; ја сам с вама!
Ако је Христос победилац с нама, Он је с нама и у весељу и у муци да не клонемо и не предамо се печали и очајању, како је мудри српски народ и рекао: у добру се не понеси a y злу се не поништи. Јер је Христос Победилац наш домаћин на сваком весељу и наш војвода на свакој муци. Да нас не победе ни страсти ни људи. Да будемо војници непобедивог војводе, слични Њему у светлости и правди и чистоћи и смерности и љубави. У томе је смисао живота хришћанскога.
Ово је могао знати и старозаветни избрани народ Божји, а још више новозаветни крштени народ. Али као што Јевреји изневерише Јехову, Господа Сведржитеља и одоше за паганским идолима, врачаријама и гатаријама, тако и многи крштени народи изневерише Христа Бога ваплоћеног и од Дјеве роћенога, и одоше за сенкама и ништаријама и аветима и фантазијама.
Треба дакле изнова почети са народом који ће слушати Бога. Да ли су Срби тај народ? Сва њихова прошлост објављује то и потврђује то. Заиста после свога првога распећа српски народ доживљује час васкрсење час опет распеће и опет распеће и распеће. Зашто? Зато што кад га Бог васкрсне не живи као син него као роб; не влада се као хришћанин него као паганин; не понаша се као син светлости него као синови таме.
Ковач понекад одбаци од прве гвожђе које му се не покаже подесно. Узима пак неко гвожђе и два пут и три пут у рад, баца у огањ и поново кује, да би од њега исковао нешто добро. Срби не спадају у ону прву врсту него у ову другу. Није их Бог одбацио после првог жарења него их је бацао у ватру много пута да би од њега исковао не што корисно и славно.
Шта чекате Срби? Хоћете ли да будете бачени у старо зарђало гвожђе као што су многи народи већ бачени или ћете се једном од огња страдања освестити и засијати као народ Бога живога? Хтели оно или ово Бог ће учинити од вас оно што Он хоће по жељи великих христољубивих предака ваших. To јест, бацаће вас у пећ огњену и у по топ и под туђински мач, и у тунел мрака и невиђења и у бездане безбоштва и злочина, докле год се не освестите и не повратите к Богу и к себи. Зар се не стидите, и зар сте баш сасвим изгубили стид? Пет стотина година Бог вас је бацао у огањ и стављао на свој наковањ, да би вар нице из тебе излетале по целом свету, и на крају крајева, чим ти је Господ дао ослобођење, што си ти појмио као одуларење, ти си се показао као сирово гвожђе а не као челик. Да ли се стидиш? Да је Бог пола хиљаде година дресирао дивље звери, зар се не би показали бољи од тебе?
Зато ти говоримо: Покај се, освести се, отрезни се, сузи се, стесни се, напрегни се, поклони се, окади се, освести се, запечали се, – да би био народ Божији и да би ти Бог био родитељ и путеводитељ. Амин.