NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » KROZ TAMNIČKI PROZOR

KROZ TAMNIČKI PROZOR

 

KROZ TAMNIČKI PROZOR
PORUKE SRPSKOM NARODU IZ LOGORA DAHAU
 
VII
Reče Gospod: Ko prizna mene pred ljudima priznaću i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima (Mat. 10, 32) i pred anđelima Božjim (Luka, 12, 9).
Tako reče Gospod Isus Hristos, koji je jači od sveta i jači od pakla. Blago čoveku koji prizna Njega pred ljudi ma, slobodno i otvoreno; zaista takav će imati silu ne odoljivu, i ništa mu neće naškoditi ni svet ni smrt ni pakao. Jer uz njega stoji Onaj koji je najsilniji. On slobodno hodi po ovome svetu kao sin po svojoj očevini, a ne kao rob ili najamnik koji se skriva i gleda šta će ukrasti, oteti, zapaliti i nagrditi. A kad umre, tek onda će ući u pravi život i u pravu slavu. Spominjali ga ljudi na zemlji ili ne spominjali, to je od manjeg značaja. Niti će on imati neke koristi od toga što će mu rođaci urezivati ime u belege grobne. No tamo, tamo je njemu pravi spomen, tamo gde i pravi život i prava slava; tamo gde će ga besmrtni po imenu spominjati. Sam besmrtni i svemoćni Hristos pričekaće ga u nebesnom svetu i predstaviti ga po imenu Ocu svome i svetim anđelima svojim i pohvaliti ga. Zašto pohvaliti ga? Zato što je i taj čovek bezbojazneno priznavao Njega, pred ovim zemaljskim rodom „preljubotvornim i grešnim“. Ismevali su ga preljubotvorci, ali on nije mario. Rugali su mu se grešnici, ali se on nije obzirao. Pretili su mu Jevreji, ali se on nije plašio. Zaista, blago takvome čoveku. Imao je rašta živeti, imao je za koga sve otrpeti.
A teško čoveku koji se odreče Hrista pred ljudima, pred ovim preljubotvornim i grešnim skakavcima. U ono me svetu neće Hristos ni pogledati na nj, niti će ga po zvati po imenu. Nego će ga pustiti satani da ga beleži u svoj spisak i svuče u svoje carstvo mraka, gde se oganj ne gasi i crv ne spava.
Aj, braćo moja, pomislite koliko se srpskih sinova bilo odreklo Hrista! To objašnjava našu bivšu propast. Zbog takvih je ceo ovaj narod bačen u dubinu mraka, čemera i smrti kao Markov topuz u more. I niko nas iz te dubine nije mogao izvaditi do Onaj kome smo zgrešili odričući ga se pred ovim rodom preljubotvornim i grešnim. U ime čega su se sinovi srpski bili odrekli Spasitelja? U ime one ništarije što se naziva kulturom. Kao da je kultura nešto drugo, do hvalisanje ljudi svojim delima. A sva ta dela vreme će iskidati kao paučinu i zemlja će sakriti zajedno sa hvalisavim vešticama tih dela. Jer evropska kultura doživeće onu istu sudbinu ko ju je imala svaka ljudska kultura. Tamo kamo je otišla zaista velika kultura egipatska, pa feničanska, pa haldejska, pa persijska, pa jelinska i rimska, tamo će otići i bezglasno se izgubiti i kultura evropska. Ali će osta ti Onaj koji jeste, koji je bio pre vremena i koji će biti posle vremena, Večni, Besmrtni, Svemoćni. Iz ljubavi prema nesrećnom rodu ljudskom On se vaplotio od Deve Marije, javio se kao čovek, poživeo sa ljudima trideset i tri godine, ubijen bio od Jevreja, no treći dan vaskrsao iz groba i vazneo se u nebesa. On je čovečanstvu otkrio istinu, do koje ljudi nikad ne bi mogli sami doći, naučio ih mudrosti, zapojio ih ljubavlju, dao im ustav vladanja u ovome životu kako bi se udostojili onoga večnoga života u nebeskom carstvu. I eto Njega, večno živoga i životvornoga, grešni i mračni ljudi odrekli su se i mesto Njega istakli kulturu. Istakli su bednici, dakle, nešto promenljivo i prolazno, šareno kao šarka zmija, nametljivo kao bludnica, surovo kao divlji vepar, lukavo kao lisica, krvoločno kao vuk. Svi narodi sveta to su oseti li na svojim leđima. Svi to mogu posvedočiti.
Nekada se apostol Pavle tužio na Jevreje što ne ži ve po Božjem zakonu, govoreći: jer se ime Božje zbog vas huli među neznabošcima (Rim. 2, 24). U naše dane rekao bi sveti Pavle jereticima i bezvernicima evropskim: ime se Hristovo zbog vas huli među neznabošcima na sve strane, i u Africi, i u Indiji i u Kitaju i po ostalima. Jer događa se ono što je Gospod govorio za Jevreje: Gdje god dođoše oskvrniše sveto ime moje (Je zek. 36, 20). Svi neznabošci mrze Hrista zbog hrišćana. Svi ga odbacuju jer čuju od hrišćana kako ga se i oni sa mi odriču u ime svoje kulture. A kulturne i krštene zapadnjake nazivaju belim đavolima. Tragom tih belih đavo la, tih poklonika kulture, novih idolopoklonika pošli su i mnogi sinovi srpski. Odričući se Hrista oni su na vukli gnev Hrista na ovaj svetosavski narod. Zbog toga smo bili bačeni u dubinu jedne mračne, krvave i grozne propasti.
Ako vi Srbi ne želite da opet budete bačeni u još mračniju i grozniju propast, onda znajte da je jedini us lov za to, da se vratite Hristu. Da svuda prebrišete reč kultura u vašoj zemlji i umesto nje stavite reč Hristos. Jer je srpski narod pre 700 godina zavetovan Hristu, i držao se svoga zaveta do novijeg vremena. U novije vreme počeo je gaziti svoj zavet i odstupati od Hrista. Zato ga Bog bije, da ga ne bi ubio; predaje ga na mučenje ljudima, da ga ne bi navek predao satani. Da bi se vratio Hristu, svome biseru; svome dragocenom kamenu, prema čijem sjaju vidi se putovati u ponoć kao u sred dana, u ropstvu kao u slobodi, u nesreći kao u sreći. Od Hrista vam zdravlje i spasenje, a Hristu od vas slava na vek veka. Amin.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *