NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » KROZ TAMNIČKI PROZOR

KROZ TAMNIČKI PROZOR

 

KROZ TAMNIČKI PROZOR
PORUKE SRPSKOM NARODU IZ LOGORA DAHAU
 
LXXVI
Vavilonska kula! Čitali ste u Svetom pismu Božjem o Vavilonskoj kuli. Čir na zemlji! To je bio čir na posle potopskom čovečanstvu. Novi i naročiti čir. Dok su ljudi pre Potopa bili nemoralni, ovi posle potopa bili su bezbožni. Kad pre? Kad pre zaboraviše Boga potomci onoga Noja, koga jedino spase Bog od potopa, zbog njegove vere i pravde? Zar kazna Božja potopom nije koristila baš ništa Nojevim potomcima? Koristila je nekim – nikad svet nije bio bez pravednih ljudi – ali mnogima nije koristila ništa. I baš ovi mnogi rešiše da zidaju kulu do nebesa, da bi sebe proslavili. Od reči do reči stoji ovako: hajde da sazidamo grad i kulu kojoj će vrh biti do nebesa, da stečemo sebi ime i da se ne bi rasejali po zemlji (I Moj. 11, 3). Evo šta to znači:
Što rekoše da sazidaju grad to znači da htedoše sav život svoj lični i društveni, urediti bez Boga i bez Božjeg blagoslova. Što rekoše da sazidaju kulu do nebeca, to znači prkos Bogu nebesnome, za koga su oni morali čuti ali u čiju silu manje su verovali nego li u svoju. Što rekoše, da stečemo sebi ime to znači da se proslave među ljudima, te da im se ljudi dive i kao Bogovima klanjaju uprkos Bogu nebesnome. Što rekoše, da se ne bi rasejali po zemlji to znači da su hteli urediti svoj život samo po svojoj volji i po svome planu bez obzira na Božju volju i Božji promisao. Rečju: sve u slavu svoju i sve uprkos Bogu.
Ako bi vam se htelo da znate kakvi su morali izgleda ti oni potomci pravednoga Noja, koji tako brzo postaše bogozaboravni i samohvalisavi, okrenite se od Istoka ka Zapadu i pogledajte na savremenu Vavilonsku kulu nedale ko od vas. U pogledu pobude i namera za zidanje, sličnost ide do istovetnosti. Iste pobude i iste namere, i onda i danas pri zidanju i pri strojenju one azijske Vavilonske kule. Odmetništvo od Boga uzrok je bolesti i onih starih zidara i ovih novih. Pobude su u oba slučaja: lična ili nacionalna slava uprkos Bogu i onima koji ve ruju u Boga, a namere su: sebe učiniti bogovima i sav život urediti po ljudskom računu i volji, bez ikakva obzira prema Tvorcu neba i zemlje i bez ikakva ispitivanja Božje volje i Božjeg promisla. Četiri su zida ove nove Vavilonske kule: jedan je nauka, drugi industrija, treće politika i četvrto samoživost. Sve četvoro neosvećeno i neblagosloveno. Sve nasuprot Boga, protiv Boga i uprkos Boga. Otuda su sva četiri zida mračna kao noć bez zvezda i meseca. Kao da neki mračnjaci žive u toj kuli, kojima je tama milija od svetlosti. Pred koju god stranu stanete, sreta vas glupost i svađa. Iz redova naučnika čujete takve proizvoljne basne o svetu i o čoveku, i takve međusobne svađe i prepirke, da vam se žuri odatle pred drugi zid. Jeste li se našli pred zidom industrije, tu vas sreta isto tako glupost i svađa, glupost u nepotrebnoj proizvodnji i svađa oko rada i nagrada za rad. Da vam uši zaglušnu. Jeste li se našli pred zidom politike, opet glupost i svađa; glupost, jer se svaki političar pašti da nepravdom prema suprotnim strankama unapredi svoju stranku, i nepravdom prema susednim narodima proslavi svoj narod. Svak traži svoje vaskrsenje nad tuđim grobom, svoju sreću na tuđoj nedaći. A o svađi među političarima i da ne govorimo. O tome govore svaki dan stotine vagona hartije, upotrebljene za novine i ispisane samohvalisanjima, licemerstvom i svađama političara. Najzad, priđete li četvrtom zidu, opet ćete naići na isto, na glupost i svađu. Jer samoživost već sama po sebi je najmračnija glupost i uzrok beskrajnih svađa među ljudima i narodima. Tu vam je samoživost svih vrsta i svih nazvanja: samoživost lična; samoživost grupna; samoživost industrijska i politička, i partijska i nacionalna. Mrak bez jednog zraka sunčanoga. Svađa bez doglednog kraja. Otuda i sav život u ovoj novoj Vavilonskoj kuli – život bez prosvete, bez radosti, bez smisla, bez ljubavi. Prosto da čovek vikne: bežite od ove zemlje koju je Bog ostavio i ukleo!
Staru Vavilonsku kulu nisu zidari mogli dovršiti. Nije im dao Bog. Zbrkao im je jezik, te nisu mogli drug druga razumeti. Zbog toga su posao napustili i rasejali se po svemu svetu a to je Bog i hteo. I tako izvršila se volja Božja a ne volja ograničenih i pomračenih ljudi, potomaka pravednoga Noja. Zar ne vidite braćo, kako je Bog zbrkao jezike i zidarima nove Vavilonske kule! Ni ko nikog ne razume. Svak samo sebe pravda a druge osuđuje. Svak je ratnik protiv Hrista i svoga bližnjega. Može li takav grad ostati? Može li takva kula dosegnuti do nebesa? Nikako. I kula se ruši, i grad postaje pust. Božja se volja vrši a ne ljudska. A kad Bog zapreti, dići će ce svi narodi sveta protiv ove nove Vavilonske kule; i doći će i razoriće je do temelja. I kao što se ceo svet smeje čitajući povest o zidanju one prve Vavilonske kule govoreći: Imadoše primer svog praoca Noja pravednoga, ali ne pođoše putem njegovim – tako će se sme jati buduća pokolenja narodima naše Vavilonske kule i govoriće: Imadoše Hrista i Jevanđelje, i crkvu, i svete ljude i ugodnike Božje, svoje praoce, ali ne pođoše za njima nego okretoše im leđa i pođoše po primeru bezbožnih zidara prve Vavilonske kule. I udari ih Bog i smete. Bogu neka je slava i hvala navek. Amin.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *