NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » KROZ TAMNIČKI PROZOR

KROZ TAMNIČKI PROZOR

 

KROZ TAMNIČKI PROZOR
PORUKE SRPSKOM NARODU IZ LOGORA DAHAU
 
LXXV
Apostolsko svedočanstvo je istinito i nesumnjivo, braćo moja. Kad bi Pilat bezbožnik svedočio ono što apostoli svedoče, ko bi poverovao? Jer je bezbožnik, a svedočanstvu bezbožnika niko ne veruje. Ili kad bi car Irod, koji je zbog ženidbe sa svojom snahom ubio svetog Jovana Krstitelja, kad bi taj car svedočio ono što apostoli svedoče, zaista niko ne bi verovao. Ali kad prosti, čisti i nepotkupljivi ribari daju svoje svedočanstvo, za koje su ostavili svoje ribarske mreže i svoje tihe domove i decu i rodbinu pa čak i otadžbinu i pored svega dali se dragovoljno na smrt za svoje svedočanstvo – onda je to svedočanstvo istinito i nesumnjivo.
Kakvo je to apostolsko svedočanstvo? Evo da pustimo jednoga ribara po imenu Jovana, jednoga od sinova Zavedejevih da sam govori: I mi, veli on, vidjesmo i svedoči moda Otac (nebeski) posla Sina da se spase svijet. Ko priznaje da je Isus Sin Božji, Bog u njemu stoji i on u Bogu. I mi poznasmo u vjerovasmo (I Jov. 4, 14).
I stara Evropa od pre hiljadu godina pozna i verova. I beše spremna da bude svedok Gospoda Isusa Hrista pred svima nekrštenim narodima na zemlji. Ali satana zakroči u sudbu Evrope preko verskih starešina njenih. Satana nausti osione prvosveštenike evropske da odbace prostotu ribarsku i da se užive u raskoš rimskih ćesara, i da postanu gospoda i visoka gospoda, i vojenačalnici i diplomati i kneževi i bogataši. To učini da se narodi hrišćanski na Zapadu bune i pometu. I od tada do sada ti narodi su pošli putem suprotnim Hristu i svedočanstvu apostolskom. Radije su čitali neznabožačke filosofe nego apostolske poslanice. Miliji su im bili žrečevi olimpijski i persijski nego li sveštenici hrišćanski. Više su ih veselile šarane laže paganske poezije nego li žitije svetih isposnika i mučenika Hristovih. Sramne bahanalije stare Jelade i Rima više su se lepile za srce njihovo nego li spasonosna i prečista liturgija Hristova. Sve ovo nije došlo odjednom nego se postepeno sve svelo na ovo što nabrojasmo. Jednom rečju: kršteni svet vratio se svome prehrišćanskom neznaboštvu. Sveti apostol Petar, uz koga su se naročito ve zali prvosveštenici zapadni, to izražava ovom otvorenom i oštrom rečju kad veli: povraća se pas na bljuvotinu svoju, i okupana svinja u kaljužu (II Petrova 2, 22).
Kudikamo bilo bi im bolje – tim zapadnim jeretičkim narodima – da nikad nisu ni čuli za Hrista i njegovo Jevanđelje niti da su se krstili u Njegovo ime. To im govori i apostol Petar, koga su oni prisvajali sebi kao svog isključivog ljubimca i ključara raja. Ovako im govori: Bješe im bolje da ne poznaše puta pravde, nego li kad nas poznaše da se povrate natrag (II Petr. 2, 21). Manji je greh ne primiti Hrista nego li primivši odbaciti ga.
Da je ostala nekrštena i nehrišćanska, Evropa bi da nas bila pred Bogom Stvoriteljem ono što je i nekrštena Indija. I njena bi odgovornost bila malena i šiba blaga (Lk. 12, 48). Ali ona se krstila u ime Presvete i životvorne Trojice, u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, primila je svedočanstvo apostolsko i držala to svedočanstvo kao najdragocenije blago hiljadu godina. Onda je počela to svedočanstvo i pečat Duha Hristova sa sebe skidati pa se vraćati na prastaru bljuvotinu svojih ne znabožačkih i ljudožderskih prađedova od pre Hrista. Šta je to što apostol imenuje bljuvotinom? To je poklonjenje idolima, starim izmišljenim božanstvima, pod raznim imenima, jednoj šarenoj gomili koja predstavlja ljudske strasti i pohoti, no koja je nepostojeća. To je vraćanje od duha na telo, i od života duhovnoga na život telesni. Kao što se dogodilo i sa lakomislenim Galati ma, kojima apostol Pavle, njihov duhovni roditelj, upućuje ovaj prekor: O nerazumni Galati! Ko vas je opčinio da se ne pokoravate istini?… Tako li ste razumni? Poneli ste sa duhom a sada svršujete sa tijelom (Gal. 3, 1)! Šta su učinili Galati? Krstili se, prizna li Hrista, a posle odbacili ga i vratili se svojim sta rim fantastičnim bogovima, i što je uvek slučaj, vrati li se pod tiraniju stihija prirodnih, i počeli obožavati strašne sile prirodne kao neuka deca koja žive samo čulnim životom i vide samo donde dokle oči gledaju.
Hrišćanska Evropa, prkoseći svojim crkvenim stare šinama, vratila se na svoju bljuvotinu kao nekad bezbožni Galati. K čemu se vratila? Prirodnim stihijama, prirodi kao vrhovnom božanstvu. Odbacivši životvornog Hrista, Evropa se poklonila polumrtvoj i mrtvoj prirodi, tj. delu Hristovih ruku. To je kao kad bi neko pušten bio da uđe u carev dvor pa mesto da se pokloni caru on se počne klanjati carevim psima i mačkama i ko njima. Do te pomračenosti, do tog ludila došla je Evropa u 19. i u 20. stoleću. Lako će biti Indiji na Strašnom Sudu, lako i Kitaju i Japanu, ali će vrlo teško biti Evropi. Jer je najpre bila verna pa je izneverila.
A ti, Srbijo, kuda si pošla za Evropom? Ti nikada nisi išla njenim putem i nikad za njom. Ti si imala svo ju misao, svoju veru, svoga Gospoda i svoj put. Nazad na svoje, ako hoćeš da se spaseš i živiš. Sa tuđe bljuvotine vrati se svome Hristu, i On će te osvetliti i spasti. Amin.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *